Brak je dobar za psihičko zdravlje

   U svakim novinama, ma koliko one ozbiljne ili neozbiljne bile često se pojavljuju članci sa istraživanjima iz psihologije. Nalazi su ponekad zanimljivi i poučni, ali ponekad nas nateraju da se zamislimo. Barem se to meni dešava.
   Da li vam se ponekad učini kao gubitak vremena, novca i intelektualne energije kada se već sledeće nedelje pojavi članak koji protivreči onom prvom. Tako jednom se tvrdi da je psovanje ili verbalna agresija dobra za mentalno zdravlje jer se tako oslobađamo od stresa. Odlično, taman smo sebi našli opravdanje i pokazali ga svima, kad sledeće nedelje drugi autor,( ili isti?) ustvrdi suprotno. To je odlika primitivne i nezrele ličnosti i nekulturnog društva.
   Ili kada se otkrije "rupa na saksiji" kao na primer da mobing može da izazove loše raspoloženje, zlostavljanje u školskom dobu patnju i komplekse, da su narcisoidni ljudi teški za svaku vrstu poslovne saradnje...
   Desi se da se jedne nedelje pojavi tvrdnja da je brak dobar za psihičko zdravlje žena i muškaraca. Kako nikad nisam bila u braku moram da se poslužim tuđim primerom. Ko bi bio bolji od mog brata koji mi je savetovao da požurim sa udajom?

    Moram da se ograničim na svega nekoliko primera pozitivnog delovanja braka, jer se izlažem riziku da napišem on-line self-help knjigu za sve one koji se bore sa samoćom. Zašto mučiti sebe i druge?
    1. Brak nam pomaže da postanemo zrelija ličnost u psihičkom smislu.

  Ovo je tačno. Da ne bi zauvek patio od Edipovog kompleksa supruga mu je oštro zabranila da bude blizak sa roditeljima sa kojima se super slagao ceo život, posebno sa majkom. On sa njima nije morao da se bori i svađa jer su mu uvek pomagali u svemu. Kad je bio mali i nije želeo da ide u školu, on bi im to rekao i sve je bilo OK. Kada bi u školi dobio keca, njegova mama je potkupljivala nastavnike i činila im usluge. Kad  bi u malo starijem uzrastu doveo devojku, oni bi uviđavno otišli u šetnju. Slavio je svaki rođendan, svaki njegov prijatelj je uvek bio dobrodošao.
   Ali ovo je prošlost. Najgore je to što oni nisu više živi i nema više vremena da se neke stvari isprave. I to što je on ostao opterećen grižom savesti i tugom koja je još uvek sveža, a o kojoj ne sme da govori jer je to zabranjeno. Pa ne misli valjda da se vrati u pelene, on više nije beba, vreme je da odraste i postane zreo muškarac.
   2. Osobe koje su u braku bolje razumeju osobe suprotnog pola i njihove potrebe.

   Da ne bi ostao primitivni Balkanac koji nisli da žene treba da obavljaju sav kućni posao, njegova supruga bi ga posle posla dočekala sa gomilom veša za peglanje ili pranje iako je sama kod kuće provela čitav dan, a tu je bila i njena mama. Kako bi on sam od sebe shvatio da su žene ravnorpavne sa muškarcima i odvikao se od  zaostalih shvatanja koja nisu sasvim napuštena na ovim prostorima. Ako više žena zauzme ovakav stav, bez problema ćemo imati većinu poslanika u parlamentu, veću zaposlenost i viši stepen obrazovanja. I ni jedna neće biti zlostavljana ili raditi za manju platu.
    3. Osobe u braku se ponašaju racionalnije, zrelije i odgovornije.

    Umesto da izađe i napije se sa društvom, što je nezreo način da se pobegne od problema, on se sa njima suočava sam i sasvim trezveno. Tako to rade zreli i odgovorni ljudi. A to je dobro i za samopouzdanje. On nikada pre nije bio svestan svoje privlačnosti kao sada. Naime, njegova supruga je veoma zabrinuta da bi se on upustio u neku površnu i beznačajnu vezu i zato ga stalno nadzire i proverava. Da to ne čini on bi prestao da sebe posmatra kao seksualno biće, što se dešava ljudima u braku. A ni oni antidepresivi i sedativi ne pomažu ni malo. Ali ni stresan i odgovoran posao, malo dete i gubitak oba roditelja. Osim toga prijatelji sa kojima je provodio vreme i delio brige i radosti su i sami prostaci i nezreli ljudi. Zar sa takvima da se druži?
    4. Ljudi u braku vode računa o zdravoj ishrani.

   Umesto da jede sarme, slaninu ili druge opasne namirnice, pod uticajem svoje supruge okrenuo se mediteranskoj i kineskoj kuhinji. Ima veće šanse da dugo živi.

   5. Oženjeni muškarci imaju više stila.

   Ovo nije strogo rečeno psihološka tema, ali kako u tim časopisima ima svega, zašto da ne? Zar se ne kaže da muškarci skidaju žene u mislima, a žene oblače muškarce. U današnjem svetu moda je važna, ona odslikava ličnost nosioca i pomaže mu na milion načina u životu. Zar da bude out? Šta bi onda bilo sa njim i njegovim životom? Pre braka ne bi mu palo na pamet da oblači bilo šta roze, a to je tako otmena boja. (Moram i je da kupim roze majcu, možda zato nemam uspeha u traženju muža). Evo i ja učim.
   Na slici ispod se nalazi toalet papir koji se nudi mladencima kako bi svoje venčanje učinili savršenim. Vidite kao sam sva utonula u romantične fantazije. Šteta što ne poznajem nikoga ko bi me oženio!