" Mozak je polni organ."-pročitah neki dan i to me je navelo na pomisao da prokomentarišem i tu problematiku.
Pa dobro, zaboga, nije li to stara konstatacija i nisu li se svi dovoljno podsmevali ovoj tvrdnji?
Ali nije reč o Jeleni Karleuši, njene misli ne bih ni razmatrala. Iako ne odaje utisak skromne osobe, ona nikada nije tvrdila da je obrazovana, (ni jedan fakultet joj još uvek nije dodelio doktorat, čak ni jedan od onih privatnih).
Na ovu misao naletela sam dok sam u biblioteci razgledala knjige, i otvorila jednu i mislim da sam čak i opsovala u pola glasa. Uvek me iznerviraju osobe koje važe za ugledne intelektualce i koji sebi dozvoljavaju ovakve budalaštine.
Čini mi se da je kritikovati intelektualce u ovom društvu tabu. Ne znam da li je to zato što ih je malo pa treba biti obazriv prema njima, ili zato što niko ne čita njihova dela ili možda zato što se ne oseća kompetentnim za datu problematiku. Ali ako oni nešto kažu, makar to bilo i glupo, to ima veći značaj nego kad bi to isto rekao neko neobrazovan. Neobrazovanoj osobi bi se podsmevali, a nekom doktoru nauka bi potvrdno klimnuli glavom.
Dotični gospodin je seksolog i smatra da je našao odgovor na pitanje koje je ljudski rod mučilo od postanka. Tiče se razlika između muškaraca i žena, njihovog odnosa... Ma znate šta, ako vas zanima pročitajte sami, ali nemojte da kupujete njegove knjige, već ih pozajmite iz biblioteke.
Uglavnom on tvrdi da se mi međusobno veoma razlikujemo, da su naši mozgovi toliko biološki i fiziološki drugačiji, kao da pripadamo različitim vrstama. I da su žene pokvarena vlastoljubiva stvorenja koja jadne muškarce hoće da potčine, zbunjuju ih raznim dvosmislenostima, međusobno se bore za seksualnu prednost i slično.
Uglavnom neka pseudo-naučna teorija izašla iz pera jednog ženomrsca, koji želi da polovinu čovečanstva proglasi za iracionalnu i zlu. Takve stvari su se vekovima smatrale za istine, ali se vremenom stavovi menjaju jer ono što se nekad smatralo za naučnu istinu danas je smešno ili tužno. Nekada je bilo naučno dokazano da su Crnci niža rasa i da je OK da budu robovi jer nisu ljudi nego životinje. Danas se zna da su ljudi po svemu slični bilo kome drugom čoveku. Neću praviti više poređenja, ovo je dovoljno.
A on nije jedini, mnogi takvi intelektualci za koje se ne zna u širokim krugovima, (moraju da ih izučavaju samo njihovi studenti), a koji nalaze za shodno da se bave pitanjima uglavnom iz psihologije i psihijatrije.
Da ne ispadne da se žalim samo zbog toga što sam u toku studija morala da ih izučavam, pomislite na to da te teorije oblikuju stručnjake kojima bi vam u slučaju velike nevolje palo na pamet da se obratite. A to već nije neverovatno, jer se zna da dosta ljudi ima psihičkih problema, mlađe generacije sve više i niko od nas ih ne može izbeći.
Neću se opširnije baviti ovime, možda drugi put, ovu teoriju nisam izučavala na studijama, već sam naletela na knjigu i iz radoznalosti je pročitala. Ona je namenjena ljudima koji bi želeli da saznaju nešto više o zbunjujućim fenomenima o kojima nam se čini da nikada ne znamo dosta. To nije neka bezobrazna knjižica ili popularna psihologija. To je nauka.
Kako se čudne stvari dešavaju, smatram da treba na vreme misliti na posledice i sprečiti katastrofu. Ako ovo dvoje dobiju Nobelovu nagradu iz oblasti medicine, bilo bi pravedno da Jelena dobije veći deo novca. Bilo bi nepravedno da ne dobije ništa.
Pa dobro, zaboga, nije li to stara konstatacija i nisu li se svi dovoljno podsmevali ovoj tvrdnji?
Ali nije reč o Jeleni Karleuši, njene misli ne bih ni razmatrala. Iako ne odaje utisak skromne osobe, ona nikada nije tvrdila da je obrazovana, (ni jedan fakultet joj još uvek nije dodelio doktorat, čak ni jedan od onih privatnih).
Na ovu misao naletela sam dok sam u biblioteci razgledala knjige, i otvorila jednu i mislim da sam čak i opsovala u pola glasa. Uvek me iznerviraju osobe koje važe za ugledne intelektualce i koji sebi dozvoljavaju ovakve budalaštine.
Čini mi se da je kritikovati intelektualce u ovom društvu tabu. Ne znam da li je to zato što ih je malo pa treba biti obazriv prema njima, ili zato što niko ne čita njihova dela ili možda zato što se ne oseća kompetentnim za datu problematiku. Ali ako oni nešto kažu, makar to bilo i glupo, to ima veći značaj nego kad bi to isto rekao neko neobrazovan. Neobrazovanoj osobi bi se podsmevali, a nekom doktoru nauka bi potvrdno klimnuli glavom.
Dotični gospodin je seksolog i smatra da je našao odgovor na pitanje koje je ljudski rod mučilo od postanka. Tiče se razlika između muškaraca i žena, njihovog odnosa... Ma znate šta, ako vas zanima pročitajte sami, ali nemojte da kupujete njegove knjige, već ih pozajmite iz biblioteke.
Uglavnom on tvrdi da se mi međusobno veoma razlikujemo, da su naši mozgovi toliko biološki i fiziološki drugačiji, kao da pripadamo različitim vrstama. I da su žene pokvarena vlastoljubiva stvorenja koja jadne muškarce hoće da potčine, zbunjuju ih raznim dvosmislenostima, međusobno se bore za seksualnu prednost i slično.
Uglavnom neka pseudo-naučna teorija izašla iz pera jednog ženomrsca, koji želi da polovinu čovečanstva proglasi za iracionalnu i zlu. Takve stvari su se vekovima smatrale za istine, ali se vremenom stavovi menjaju jer ono što se nekad smatralo za naučnu istinu danas je smešno ili tužno. Nekada je bilo naučno dokazano da su Crnci niža rasa i da je OK da budu robovi jer nisu ljudi nego životinje. Danas se zna da su ljudi po svemu slični bilo kome drugom čoveku. Neću praviti više poređenja, ovo je dovoljno.
A on nije jedini, mnogi takvi intelektualci za koje se ne zna u širokim krugovima, (moraju da ih izučavaju samo njihovi studenti), a koji nalaze za shodno da se bave pitanjima uglavnom iz psihologije i psihijatrije.
Da ne ispadne da se žalim samo zbog toga što sam u toku studija morala da ih izučavam, pomislite na to da te teorije oblikuju stručnjake kojima bi vam u slučaju velike nevolje palo na pamet da se obratite. A to već nije neverovatno, jer se zna da dosta ljudi ima psihičkih problema, mlađe generacije sve više i niko od nas ih ne može izbeći.
Neću se opširnije baviti ovime, možda drugi put, ovu teoriju nisam izučavala na studijama, već sam naletela na knjigu i iz radoznalosti je pročitala. Ona je namenjena ljudima koji bi želeli da saznaju nešto više o zbunjujućim fenomenima o kojima nam se čini da nikada ne znamo dosta. To nije neka bezobrazna knjižica ili popularna psihologija. To je nauka.
Kako se čudne stvari dešavaju, smatram da treba na vreme misliti na posledice i sprečiti katastrofu. Ako ovo dvoje dobiju Nobelovu nagradu iz oblasti medicine, bilo bi pravedno da Jelena dobije veći deo novca. Bilo bi nepravedno da ne dobije ništa.
Нема коментара:
Постави коментар