Došla sam u ozbiljno iskušenje da pišem o dnevnoj politici, ali sam se savladala.
Ako sa tim počnem, nema kraja. Mislim da, iako ta tematika može da se iskoristi u nedostatku inspiracije, ja nemam tu ništa da kažem.
Prvo, politika je previše prisutna u medijima, pa ja neću da je još više ističem. O političarima i njihovim potezima svako treba da prosuđuje za sebe, prema svojoj pameti. Informacija na osnovu kojih ćete zasnovati svoje mišljenje ima na pretek.
Ali ovo o čemu želim da pišem ne spada u domen dnevne politike. Iako su u toj pojavi i političari glavni protagonisti. To je pojava koja ima svoju istoriju, tradiciju i uticaj na nas. Bilo da nas nervira, ili da smo već sasvim oguglali na nju, ona je tu i neće prestati.
Ta pojava se naziva medijski rat.
Postoji jedna izreka koja glasi "Hiljadu puta izrečena laž postaje istina." i to na neki način opisuje pojavu. Isprva smo govorili kako nas te stvari, kao inteligentne osobe, ne zanimaju, ali otkad smo ova imena i lica videli milione puta to više nije tako. O njima nas obaveštavaju, čak se ni Politika nije tome oduprla. Ta obaveštenja su nam nekada išla na živce, ali postali smo toliko istrenirani, da ih u trenucima slabosti i usamljenosti i sami tražimo na Internetu. Nije mi sasvim jasno kako je došlo do toga, ovo nije ni mene zaobišlo. Ne kupujem tabloide, ili slične gluposti, prezirem i osuđujem postojanje te vrste štampe, ali opet me ponekad uhvati zabrinutost za sudbinu Britney Spears ili odevne kombinacije koje je nosila Lady Gaga.
I tako, od sasvim trivijalnih stvari, ove informacije prelaze u važne stvari od vitalnog značaja. One su značajne, jer za njima vlada interesovanje, jer ih zna veliki broj ljudi, jer im se poklanja ogromna pažnja...Druge informacije ne moraju ni da znaju, ali sa kim je Britney dosad bila u vezi, to zna svako dete.
Svi znamo da je u današnje vreme najjače oružije upravo informacija. Ratovi se ne dobijaju na bojnim poljima, već u nekim drugim sferama.
Pravo ratovanje izašlo na loš glas, to je za civilizovane narode stvar prošlosti, a mi divljaci treba da se stidimo. I ne samo svojih dela, nego i sebe samih. I to zauvek!
Iako mislimo da smo nepravedno optuživani za mnoge stvari, i da nismo toliko loši, pa nismo ništa loše uradili već godinama, iako se naše državno rukovodstvo veoma trudi da nas civilizuje... opet se susrećemo sa istom medijskom slikom.
Za razliki od Britney koja je pravila gluposti , za nas nema oproštaja. Za razliku od Lady Gage koja jedan dan snima sumljive, neki kažu i satanističke spotove, a drugi dan čini humana dela, mi se kao narod nikad ne možemo iskupiti. Ima i lošijih od nas, barem je utešno znati. Mi nismo krivi za ovo.
Ali sve to postaje još tragičnije kada i naše državno rukovodstvo, i drugi ljudi koji uživaju ugled u našem društvu počnu da se izvinjavaju za to kakvi smo. I da nas neubedljivo brane pred napadima.
To bi bilo isto kao kad bi dobro plaćen advokat neubedljivo branio svog klijenta, ili ga čak izgrdio na sudu.
Ili PR menadžer kritikovao brend za koji radi i javno diskreditovao kvalitet proizvoda.
Ili kad bi obezbeđenje istuklo službenike u banci u kojoj radi i predalo sav novac lopovima.
Baš imam bujnu maštu, lupetam gluposti. Ali čini mi se da se slične stvari dešavaju.
I to je počelo neprimetno, a postalo je uobičajeno da se niko više ne čudi. I sami smišljamo argumente da opravdamo svoje dostojanstvo, kao pripadnika spornog naroda. Navodimo poznate Srbe i njihova dostignuća. Sporimo se sa narodima koji hoće da ih prisvoje i predstave kao svoje (valjda i oni imaju sličan problem).
I tražimo rešenja. I ja ću navesti jedno, koje je već upotrebljeno. Reč je o jednoj postkomunističkoj državi koja je iz nejasnih mi razloga izazivala podsmeh u svetu. To je Kazahstan.
Bilo kako bilo, došlo je do happy end-a.
Njihova medijska slika je popravljena, Borat je spasao stvar, srušio stereotipe i pomirio se sa Amerikancima. Mislim da je upoznao i Pamelu Anderson! I sada su i oni cool.
Ali postoji i informacija koju moram da ubacim da bi post bio kompletan. Odnosi se na istoriju (to je ono za šta nemamo vremena i interesovanja). U njoj nalazimo primere naroda koji su u svojoj prošlosti takođe počinili razne masakre i zverstva, ali danas imaju dobru medijsku sliku.
Neću da vam olakšam razmišljanje i sve vam kažem, (ne radim u školi), pronađite sami koji su to narodi i o kojim događajima govorim. Ograničiću se na davnu istoriju, i na velike događaje koji su potvrđeni.
Nismo ni mi tako loši?
Ako sa tim počnem, nema kraja. Mislim da, iako ta tematika može da se iskoristi u nedostatku inspiracije, ja nemam tu ništa da kažem.
Prvo, politika je previše prisutna u medijima, pa ja neću da je još više ističem. O političarima i njihovim potezima svako treba da prosuđuje za sebe, prema svojoj pameti. Informacija na osnovu kojih ćete zasnovati svoje mišljenje ima na pretek.
Ali ovo o čemu želim da pišem ne spada u domen dnevne politike. Iako su u toj pojavi i političari glavni protagonisti. To je pojava koja ima svoju istoriju, tradiciju i uticaj na nas. Bilo da nas nervira, ili da smo već sasvim oguglali na nju, ona je tu i neće prestati.
Ta pojava se naziva medijski rat.
Postoji jedna izreka koja glasi "Hiljadu puta izrečena laž postaje istina." i to na neki način opisuje pojavu. Isprva smo govorili kako nas te stvari, kao inteligentne osobe, ne zanimaju, ali otkad smo ova imena i lica videli milione puta to više nije tako. O njima nas obaveštavaju, čak se ni Politika nije tome oduprla. Ta obaveštenja su nam nekada išla na živce, ali postali smo toliko istrenirani, da ih u trenucima slabosti i usamljenosti i sami tražimo na Internetu. Nije mi sasvim jasno kako je došlo do toga, ovo nije ni mene zaobišlo. Ne kupujem tabloide, ili slične gluposti, prezirem i osuđujem postojanje te vrste štampe, ali opet me ponekad uhvati zabrinutost za sudbinu Britney Spears ili odevne kombinacije koje je nosila Lady Gaga.
I tako, od sasvim trivijalnih stvari, ove informacije prelaze u važne stvari od vitalnog značaja. One su značajne, jer za njima vlada interesovanje, jer ih zna veliki broj ljudi, jer im se poklanja ogromna pažnja...Druge informacije ne moraju ni da znaju, ali sa kim je Britney dosad bila u vezi, to zna svako dete.
Svi znamo da je u današnje vreme najjače oružije upravo informacija. Ratovi se ne dobijaju na bojnim poljima, već u nekim drugim sferama.
Pravo ratovanje izašlo na loš glas, to je za civilizovane narode stvar prošlosti, a mi divljaci treba da se stidimo. I ne samo svojih dela, nego i sebe samih. I to zauvek!
Iako mislimo da smo nepravedno optuživani za mnoge stvari, i da nismo toliko loši, pa nismo ništa loše uradili već godinama, iako se naše državno rukovodstvo veoma trudi da nas civilizuje... opet se susrećemo sa istom medijskom slikom.
Ali sve to postaje još tragičnije kada i naše državno rukovodstvo, i drugi ljudi koji uživaju ugled u našem društvu počnu da se izvinjavaju za to kakvi smo. I da nas neubedljivo brane pred napadima.
To bi bilo isto kao kad bi dobro plaćen advokat neubedljivo branio svog klijenta, ili ga čak izgrdio na sudu.
Ili PR menadžer kritikovao brend za koji radi i javno diskreditovao kvalitet proizvoda.
Ili kad bi obezbeđenje istuklo službenike u banci u kojoj radi i predalo sav novac lopovima.
Baš imam bujnu maštu, lupetam gluposti. Ali čini mi se da se slične stvari dešavaju.
I to je počelo neprimetno, a postalo je uobičajeno da se niko više ne čudi. I sami smišljamo argumente da opravdamo svoje dostojanstvo, kao pripadnika spornog naroda. Navodimo poznate Srbe i njihova dostignuća. Sporimo se sa narodima koji hoće da ih prisvoje i predstave kao svoje (valjda i oni imaju sličan problem).
I tražimo rešenja. I ja ću navesti jedno, koje je već upotrebljeno. Reč je o jednoj postkomunističkoj državi koja je iz nejasnih mi razloga izazivala podsmeh u svetu. To je Kazahstan.
Bilo kako bilo, došlo je do happy end-a.
Ali postoji i informacija koju moram da ubacim da bi post bio kompletan. Odnosi se na istoriju (to je ono za šta nemamo vremena i interesovanja). U njoj nalazimo primere naroda koji su u svojoj prošlosti takođe počinili razne masakre i zverstva, ali danas imaju dobru medijsku sliku.
Neću da vam olakšam razmišljanje i sve vam kažem, (ne radim u školi), pronađite sami koji su to narodi i o kojim događajima govorim. Ograničiću se na davnu istoriju, i na velike događaje koji su potvrđeni.
Нема коментара:
Постави коментар