Danas sam raspoložena da pišem o jednoj veoma važnoj temi. Pošto sam se bavila ženskim delom potencijalnih čitalaca ovog bloga i savetovala ih kako da postanu privlačnije, sada ću se pozabaviti problematikom tako da oba pola mogu da se pronađu u ovom postu. Ili se barem nadam...
Ne kažem da postoji jedan ispravan način, niti da su šanse za uspeh stopostotne, ali svaka ideja je dragocena kada ih nemamo. Kako to da ih nemamo? Kao i svi nalazila sam mnoštvo saveta, neki ljudi su pisali i knjige o ovom problemu, ali uvek mi se desi da iako se u načelu slažem sa njima jednostavno osećam da sve to ne mogu da primenim.
U suštini treba da se pretvarate da ste sasvim drugačija osoba, što zahteva nadljudski napor, pogotovo ako treba da se pretvarate duže vreme. I onda, kada vas upoznaju, ljudi su razočarani vama. Pokaže se da niste onakvi kakvim ste se predstavljali. Ako vas provale, gotovi ste. Ako ne blefirate, ne možete da pobedite.
Prihvatam činjenicu da mora da postoji neka vrsta glume i foliranja, kao i uvek u životu. Ne možemo uvek biti iskreni, ali zašto nas svi navode na iste obrasce ponašanja kada smo svi različiti i kada nam se svima dopadaju različite stvari? Zar ne možete da se dopadnete nekome takvi kakvi jeste?
Izmišljaju neka pravila koja nam ne odgovaraju i nikada ih ne bismo odabrali i ne bismo ni razmišljali o njima da nismo u problemu. A u problemu smo jer je neko drugi uspostavio pravila po kojima svi očekuju da se ponašamo. Ako niste u problemu, drago mi je zbog toga.
A šta ako nam to sve uspe?
1. Na prvom mestu se pominje samopouzdanje i njegov značaj za uspeh u ovom segmentu života. Osim ljudi kojima je ova osobina urođena, većina ljudi pati od povremenog ili hroničnog nedostatka istog. Tu nema leka, celokupna situacija je takva da nam ga na svakom koraku urušavaju. Ali ipak moramo da budemo hrabri i da se ponašamo tako da niko ne pomisli da nemamo samopouzdanja. Nekima to bolje polazi za rukom, ali poneko je sasvim providan.
Najgore je to što ne možete da vidite sebe. A svi ostali mogu. I onda ste u lošijoj poziciji.
2. Zatim dolazi na red emocionalna zrelost. Iako možda niste zaljubljeni u osobu koja vas je odbila, opet vam to teško pada. Nije vam žao ako vas odbije neko ko je vredan toga, već i neke totalne budale koje ste muvali tek reda radi. Iz čiste frustracije ili dosade. Ili zbog rivalstva. Ili da bi sebi povećali statističke šanse za uspeh. Čak i da su pristali, ne biste znali šta ćete sa njima. A ako svi pristanu? Šta onda?
3. Onda je tu i problem "lepljivih" osoba koje su se stvorile pored vas, koje tvrde da su u vas zaljubljene, a prema kojima ne osećate ništa. Žao vam je i oni to znaju i igraju na tu kartu. Jedna ljubazna reč, i oni su zauvek u vašim životima. Ko voli nek izvoli. Da barem nisu toliko dosadni!
4. Tu su i oni ljudi koji su uporni i ne odustaju ma šta im govorili. Oni su naučili životnu lekciju pre nas, njih nije blam da urade bilo šta da bi postigli cilj. Oni znaju da najbolji ljudi ne pobeđuju, već oni koji imaju najbolju strategiju. Kao što najbolji đak nije onaj najinteligentniji, već onaj koji je najveća šlihtara.
I takve po pravilu nastavnici najviše vole. Ali vi ih ne volite, pomalo ih i prezirete. Posebno zato što su vas tako ružno ogovarali ne bi li eliminisali konkurenciju. Ili što su bili grozni prema vama. Zato što znaju, psihološki je potvrđeno, da su devojke sa nižim samopouzdanjem lakše pa gledaju da vam na razne načine pokažu da vam je samopouzdanje previsoko. Nemaju ni obzira, ni poštovanja ni granice.
5. Deljenje komplimenata uvek pomaže, svi ih volimo, tako da oba pola mogu da primene ovaj savet. Trik je u tome da se pronađe prava mera, jer ne valja preterivati. Ali još je gore kada neko ne može da da ni jedan jedini kompliment.
Sigurno mislite da sam sama kriva, ili da sam previše izbirljiva. Isped mene stoje različite mogućnosti, a ja ih ne prihvatam. Još ako se u obzir uzmu i oglasi o kojima sam već pisala, onda sam stvarno bezobrazna. Neki ljudi su stvarno bez izbora(?). O čemu ja to pričam?
Nije tačno da mi se niko ne dopada, ali jednostavno ne nalazim ništa zajedničko sa tim osobama. Treba da postoji nešto više od fizičke privlačnosti, mada nekad ni to ne postoji.
Ili se pokaže da smo suviše različiti, ili jednostavno iscrpemo teme za razgovor i ta osoba mi dosadi. Ne volim da budem surova i odbijam ljude, ali ne volim ni da se pretvaram i radim nešto što ne želim. Onda moram da preduzmem ekscentričan pristup od koga svi pobegnu.
Lako je poslušati savete, možda i uspeju, ali šta onda? Da pokušam da u nekom od njih pronađem nešto čega nema, ili da tragam dalje? Čak iako to potraje.
Нема коментара:
Постави коментар