O umeću šminkanja i neočekivanim zamkama mode

  Danas ću se baviti modernim trendovima, ali onima koji se nose u području glave (za razliku od odeće i obuće koja se nosi na drugim delovima tela). Možda je glupo da pravim ovakvu podelu, istina viđala sam ih pod drugim nazivima, ali nema veze pošto je ovo moj blog i to je OK Ovaj put ću opisati one trendove koji mi se ne sviđaju i malo ih prokomentarisati.

  Šminkanje predstavlja pokušaj da izmenimo svoj izgled u pozitivnom smislu, ili da učinimo sebe malo drugačijom. Ovo više nije stvar izbora, jer ukoliko odlučimo da idemo nenešminkane, mi se automatski ubrajamo u aljkave osobe kojima nije stalo do toga kakav utisak ostavljamo, niti do toga da budemo moderne.

   Bez obzira da li devojka ima petnaest godina ili zrelih tridesetak, bez obzira na to kako izgleda, nekako se automatski smatra manje ženstvenom, ako izostavi ovaj korak u doterivanju.
   Šminkanje nije ni malo jednostavna veština, i ako želimo da se dobro našminkamo za to treba vremena i zadivljujuće preciznosti. Da ne govorimo o različitim vrstama kozmetičkih proizvoda koji postoje i služe za razne svrhe. Treba nam i osećaj za boje i sklad i za to šta nam zaista dobro stoji. Inače sve ispada bezveze.
   Dobro, ne moramo sve same da izmišljamo, na Internetu možemo da nađemo dobra uputstva, ali nije ni to dovoljno...

   U zavisnosti od načina korišćenja devojka može da izgleda bolje ili lošije zbog šminke. Zna se da muškarci vole doterane i našminkane devojke, ali je ovo i za njih mač sa dve oštrice. Može da im se desi da se zaljube u neko lepo lice, koje kada se skine šminka više ne izgleda tako lepo, već pre nekako obično i neženstveno.
   Ređe se dešava da se devojka našminka i izgleda lošije nego bez šminke. Obično to je pokušaj da se izgleda kao neko drugi, neko ko ima drugačiju boju ili crte lica.
   Znate kako se starije dame iščuđavaju mladim ljudima i njihovim modnim ludostima. Kod mene to nije došlo sa godinama, neke stvari mi se nikada nisu sviđale.

    Zatim tu su frizure koje su moderne, a koje uglavnom ne stoje dobro na našem podnevlju. Zapravo ne stoje nikome, ali su iz nekih razloga postale moderne.

 Ne bih umela da vam kažem zašto, nemam čak ni teoriju o tome. Nekada davno, ovako su kažnjavali robijašice ili druge vrste društvenih prestupnica.

   Onda tu su frizure koje tek ponekome lepo stoje, ali kako ih svi masovno nose počinju da liče na neke klonove (ili neki klan). Bez obzira na oblik lica, boju kose ili bilo kakve individualne razlike, devojke u njima izgledaju isto.

    Zatim tu su i osobe koje previše počupaju obrve ili prave neke čudne eksperimente sa njima. Ne znam da li se baš to nekome sviđa, ili je to isto loša moda koja je uhvatila maha.

    Meni se ne sviđaju veštačke trepavice, posebno one previše guste i četkaste. Za njih se na prvi pogled zna da su veštačke i prilepljene.

    Ne sviđaju mi se ni prevelike minđuše.

   Ne sviđa mi se ni navika nekih devojaka da zauzimaju ovakve izraze lica, mada to ne spada u modu (?).

Posvađala sam se sa najboljom drugaricom

    Ovaj put ću pisati o nečemu u čemu svako može da se pronađe, ili se barem nadam da je tako.
    Kako je ovo ipak moj blog u pitanju, ne mogu da se ne žalim na ljude koji su me nekada davno uvredili, ali neću pisati samo o sebi. Ako nekome ovo bude nešto značilo, neka mi pošalje komentar. Ko zna, možda postanemo i najbolji drugari ili drugarice...

    Kažu da su prijateljstva između žena manje čvrsta i trajna nego ona između muškaraca. Kažu da oni održavaju prijateljstva sa svojim drugovima iz detinjstva, čak i kada prođu godine, a život ih usmeri u potpuno različitim pravcima. To se dešavalo i u ona davna vremena, pre nego što je izmišljen Facebook.
   Sa ženama je drugačije, one biraju prijateljice sa kojima se stalno viđaju i sa kojima imaju nešto zajedničko u tom trenutku života. Iako možda ne dođe uvek do nekih velikih svađa, prijateljstva se prosto ugase i kontakti prestaju. I kada se te osobe sretnu posle izvesnog vremena, shvate da nemaju više ništa zajedničko osim onih uspomena koje ih vezuju, ali koje sada ništa ne znače.

     Tako se može naći pojava da se druže žene koje se ne podnose, ali rade u istoj firmi, ili one koje imaju decu istog uzrasta, ili idu kod iste frizerke...

    Možda bi to moglo da objasni moju situaciju u ovom trenutku. I ne bih mogla sebi ništa da zamerim da nije tu Facebook.

    Do pre izvesnog vremena imala sam fobiju od Facebook-a. To je bio moj izgovor i opravdanje pred sobom i drugima. Na samu pomisao da imam Facebook profil i da u svakom trenutku, bilo ko kome to padne na pamet može da me kontaktira me je užasavala. Srce bi počelo da mi lupa, dlanovi bi počeli da mi se znoje i hvatala me je panika. Iako sam mislila i govorila da je to odličan izum, koji je dobar za usamljene ljude ako ga pravilno koriste, nisam sebe mogla da nateram da otvorim nalog. Prevazišla sam problem, ali još uvek nemam mnogo prijatelja. Imam teoriju da je taj problem nastao kao posledica traume iz detinjstva, kada su me vršnjaci zlostavljali. Ali oni odavno nisu u mom životu, a i sada smo svi sasvim drugačiji ljudi. Da li još uvek mogu da im zameram bilo šta?

    Tu su i prijatelji sa kojima sam prekinula kontakte jer se nismo viđali, a moram da priznam da su me nervirali cirkularni mailovi i ostale bezlične poruke, iako mi je njihovo društvo uvek bilo prijatno. Ne znam da li je OK da ih kontaktiram posle toliko vremena?

    Onda je tu problem muško-ženskih prijateljstava. Iako se sasvim lepo slažemo, iz nekog razloga kada neki od njih pronađe devojku, prijateljstva prestaju. Ne znam da li je to zbog mene ili oni biraju nesigurne i ljubomorne devojke, ali nikad nisam sigurna u to ko će i koliko ostati u mom životu. Pokušavam da to ne shvatim suviše tragično, ali mi je ipak žao. Ako pokušam da se "borim" za to prijateljstvo, tu se jave ružni sukobi i tu nema više prijateljstva. Bezvezna situacija.

    Zatim tu su i drugarice koje me neopravdano sumljiče da im kvarim veze, čak iako se ne družim sa njihovim momcima. Pomisliću još da sam neka femme fatale, iako mi to nije namera. Ne znam da li da mi bude žao zbog gubitaka prijateljstava, ili da se osećam polaskano.
    Zatim tu su i ljudi koje nazivamo prijateljima, ali sa kojima je odnos veoma složen i komplikovan. Postoji reč na engleskom za taj odnos- frenemy (frend-enemy). Iako su nam veoma dragi i imamo dosta toga zajedničkog, postoji uvek i neka napetost i sukob. I ma kakvu glupost nam priredili, trpimo ih jer nam je život zanimljiviji zbog njih. I znamo da nema mnogo takvih, ali kada smo se već posvađali, i nismo se tako dugo čuli...Ali ne bi nam smetalo da ih opet kontaktiramo. Možda ovaj put bude bolje.

   Zatim tu su i oni ljudi koji su tu kada njima treba, a situacija je takva da nemam srca da ih odbacim, ali kada im bude bolje, oni odbace mene jer sam za njihov ukus mnogo fina i dosadna. Ili sam totalno bezosećajna kada imam prečih briga od njihovih drama. Oni me nikada ne slušaju i misle da sam potpuno izgubljena i nadasve flegmatična. I nije im problem da pričaju o mojim "ahilovim petama" i ekscentričnim problemima kao što su fobije ili nedostatak partnera. Tolerišu i moja čudna interesovanja i neobične ljubimce (?).Čak misle da mi čine uslugu što se druže sa takvim ludacima (?).

    Ako neko ima sugestije vezane za to gde grešim, a koje ne zahtevaju od mene da skratim kosu ili da idem u solarijum, molim vas da mi kaže.
    I još nešto, pošto je poznato da se ljudi više saosećaju sa poznatim ličnostima nego sa nepoznatim blogerima, staviću i par sličica koje sam našla, a na njima su bivše drugarice.

    

Kako izgledati lepo na plaži ili bazenu?

    Ovo je pitanje koje nam je svima veoma važno u ovo doba godine. Najidealnije bi bilo da smo na vreme počeli da vežbamo i da smo doterali liniju do savršenstva, ali...

    Ako tražite savete u vezi toga kakav kupaći kostim odgovara vašoj građi, potrežite ga u nekom časopisu. Ja ne mogu da znam sve trendove i trikove.Uglavnom gledam kako mi nešto stoji i da li mi se sviđaju boja i dezen, ali ako hoćete da pratite modu, samo izvolite. Garantujem vam da će vas časopisi iznervirati, jer jednostavno svi kupaći kostimi stoje savršeno na modelima koji ih nose, a najčešće mogu da kamufliraju salce tek neznatno jer su po pravilu oskudni. Pa čak i da obučete jednodelni crni kupaći, nema šanse da sakrijete dvadeset kila viška. Najbolje uzmite ono što vam se sviđa i što nije neudobno.

    Ako idete u kupovinu, obratite pažnju sa kim idete. Ako je drugarica i najmanje ljubomorna na vaš izgled, ili bilo šta drugo sigurno će vas savetovati da uzmete nešto što vam ne stoji ili vas mučiti pakosnim komentarima.

 Ovo mi se nije desilo, ali sam videla takvu situaciju kada sam kupovala kupaći. Iako mi ti komentari nisu bili upućeni, osećala sam se loše posle njih. Osim ako niste mazohista, nemojte ih slušati. Sigurna sam da će vam baš ovakve stvari pasti na pamet dok ste na plaži, i umesto da uživate vi ćete se skupiti i misliti o celulitu. Vaše držanje će biti manje samopouzdano i manje privlačno. Ovo nema veze sa tim kako zaista izgledate, i lepe devojke mogu da se opterete ovakvim razmišljanjima koja će im zagorčati život. Bilo kako bilo, time se ništa ne menja.

    Ako redovno vežbate i vodite računa o svom izgledu cele godine izgledaćete pristojno, čak iako imate koji kilogram viška. Nije strašno. Nevolja je ako uopšte ne vežbate.

    Ako baš želite da izgledate lepo u kupaćem, nemojte preterivati sa mršavljenjem jer to baš i nije toliko privlačno, a nije ni zdravo.

     Zatim je tu pitanje kakvu obuću nositi, trebalo bi i da izgleda privlačno, a i da služi za hodanje u vodi i oko nje. Postoje različita rešenja, od toga da hodate u lepoj ali neudobnoj obući po neravnom terenu, da nosite jednostavne papuče ili japanke, ili da nađete neki kompromis. Odlučite sami.

    Zatim tu je i pitanje treba li se našminkati pre odlaska na plažu ili bazen. Mnoge devojke se za ovo ipak odlučuju, iako nije baš dobro za kožu. Ako uđete u vodu šminka će vam se istopiti i zamazati, čak iako je vodootporna.

    Nemojte stavljati jake parfeme kada ste na bazenu, jer će ceo bazen mirisati na vas. To je pomalo odvratno svima ostalima, ma kako lepo vama taj parfem mirisao. Ovo važi i za druge mirise kao što su duvan i alkohol.
    Onda je tu i pitanje koliko ste spremni da se izložite suncu.

 Jako letnje sunce je opasno i treba se zaštititi. Ali neke od nas bi volele i da pocrne. Meni lično ovo nije važno, nisam neki ljubitelj. Nerviraju me samo razlike u  boji i oštri prelazi. Ako zavrnete kupaći ne bi li se što bolje osunčali, nemojte da se ljutite ako se poneki tinejdžer žestoko napali na taj prizor.

  Zatim da li uopšte vredi praviti bilo kakvu frizuru, kada će kosa ionako da se pokvasi.

    Tu je i pitanje šešira, treba li ga nositi ili ne. Ne znam ni da li da ga nosite kao neka bakica, ili da dobijete sunčanicu.

   A tu su i tetovaže. Mislim da su postale moderne i viđala sam zaista zanimljivih (na bazenu). Ali ukoliko je osoba koja ih ima uobražena, nezanimljiva i fokusirana samo na sebe, proćiće vas želja da prokomentarišete tetovažu i započnete razgovor sa njom. Ni jedna nije toliko zanimljiva da nadomesti potpuni nedostatak šarma nosioca.

Bavite se sportom, nemojte da se drogirate

    Svi kažu kako ljudi u našoj zemlji vole sportove. Vrlo često u tome i preteraju, što mi veoma ide na živce. Navešću par stvari koje me nerviraju, a koje vezane za sport. Protiv samih sportova kao takvih ,nemam ništa.

   Kao prvo, u medijima se govori o tome da deca treba da se bave sportom umesto narkomanijom, kao da su to dva alternativna načina života, dve krajnosti. Detalji ove tvrdnje se ne razrađuju, niti se u obzir uzima ozbiljna problematika koja stoji iza ove tvrdnje (ni ona vezana za sport, ni ona vezana za narkomaniju). Ali neću o ovome, jer ne može da stane u par rečenica, samo mislim da je ovo vrlo neozbiljan pristup koji se svodi na neodređenu preporuku roditeljima koji ne znaju šta da rade. Bavljenje sportom je način da se deci odvuče pažnja, a ne nešto samo po sebi korisno.

  Takođe javlja se i kult ličnosti oko najuspešnijeg i najprofitablinijeg sporta i sportiste dok se svi ostali nekako gurnu pod tepih. Čak i u slučaju manjeg neuspeha, niza nesrećnih okolnosti ili zastoja u karijeri, ta ista osoba se osuđuje ili bude žalosno zaboravljena. Osim uspešnog bavljenja sportom, skoro da ne postoji pošten i dostojanstven način da se neko proslavi i dođe do uspeha (ako deca i roditelji veruju medijima i njihovoj definiciji uspeha,). Skoro da nema mesta za "druge" talente, osim ako se baš ne istaknu u inostranstvu  ili u nekoj glupavoj emisiji (pisala sam o tome).

 Oni se navode kao neko ko će da ispravi negativnu sliku o nama, kao da običan čovek nema svoju vrednost i dostojanstvo. Treba da postoji neko drugi, značajan i priznat, bez obzira da li je izumeo naizmeničnu struju, da li udara loptice ili pliva brže nego iko drugi. Svi ostali ljudski napori nisu bitni, ako ih neko tamo ne vidi i ne prizna.

   Zatim tu su omiljeni i manje omiljeni, čak i vrlo retki i nepoznati sportovi. Tu su i sportovi koji postoje, ali su iz raznih razloga nedostupni. Kao na primer plivanje, zato što nema bazena. Priča vezana za ovaj sport i ljude koji se njime bave je apsurdna i krajnje neobična.

 Na prvi pogled to je omiljen i popularan sport, ali ako se pažljivije pogleda njima je užasno. Bez obzira koliko se žale i koliko je čudo to što uopšte postoje, nema ništa od bazena. Pored svih neobičnih situacija koje ih snalaze ni ovako nešto me ne bi začudilo. Pitam se da li bi to uništilo Čavića?

   Posebno me neviraju one reklame koje povlađuju ugojenim pivopijama koje sede ispred TV-a i navijaju za neke timove i pojedince koji se bave nekim sportovima dok sami ne mrdaju sa kauča i nikad ne vežbaju.

    Ne razumem se u pravila fudbala, primećujem za igru sasvim irelevantne stvari, ne mogu da navijam samo za jedan tim u toku utakmice, ne mogu da gledam utakmice jer mi dosade posle par minuta, više me zanima ako se desi nešto nevezano za igru, ako izbije neka tuča ili sl. Ne znam zašto je to tako, mislila sam da se to dešava svim ženskim osobama, ali izgleda da nije. Ako neko zna, neka napiše u komentarima.
   Nikada nisam razumela onu podelu navijača na npr crno-bele i crveno-bele, jer mi nije jasno zašto bih odabrala neke, a ne druge. Ne navijam ni za koga. Užasava me nasilje i ne volim besmislene podele među ljudima. Jednom sam se vozila tramvajom dok su u njemu bili navijači i bilo je užasno. Oni su se drali, lomili autobus i imala sam utisak da će da počnu da biju putnike. Kao da sebi daju pravo da nekažnjeno divljaju i ispolje ono najgore u sebi. I to što ih strateški koriste u određenim trenucima kada to nekome treba. Možda je i to dobro za nešto (ispoljavanje agresije, umesto štetnog potiskivanja od koga nastaju psihosomatske bolesti i depresija). Možda se smanji broj samoubistava među decom i omladinom. Meni je tek tad postala jasna ta povezanost između agresije i depresije.

    U poslednje vreme je izražena neskrivena tendencija ( ionako prezapošljenih) političara da se povezuju sa profitabilnim sportovima. Ovo dolazi kao šlag na tortu.  

Egzotične životinje neobičnog izgleda

    U ovom postu ću se baviti egzotičnim ljubimcima, ili "običnim" ljubimcima koji izgledaju egzotično. Ne tvrdim da bi se vlasnici egzotičnoh ljubimaca složili sa mojom kategorizacijom, ali nema veze. Ja se nikada ne bih složila da gajim tarantule, zmije ili vodozemce u kući. Ne bojim ih se, ali baš i ne volim da ih vidim u akvarijumima-terarijumima. Ne volim ni ptice u kavezu jer mi izgledaju zarobljeno. Mislim da postoje životinje koje ne treba držati kao ljubimce jer bi im bilo bolje da žive u njihovom prirodnom staništu.
    Možda nisu sasvim egzotični, ali važno je da ovi ljubimci ne mogu da prođu neopaženo.
  1. Mačke
   Neki ljudi, neću sada da ih imenujem, smatrali su da je moj Panta egzotičan. Osim što je misteriozan zato što je crn, on i izgleda pomalo divlje. On je vitak, mišićav (da ne kažem mršav i žilav), izdužen i ima veoma razvijene lovačke instinkte. Osim toga je vrlo živahan i spretan (može da upali svetlo, popne se na ormar skoro bez zaleta i javlja se na telefon kada niko nije kod kuće). Ne zna da govori, ali je veoma blizu da usvoji ovu veštinu. Našla sam ga ispred zgrade, tako da je i on neka vrsta divlje mačke.

   U egzotične mačke se ubrajaju divlje ili poludivlje mačke koje ljudi drže kao ljubimce. Lepo izgledaju i imaju narav i instinkte divlje životinje. To su divna stvorenja ali su veoma zahtevna.  Osim što im treba prostor, treba ih i nadzirati da ne napadaju tuđe kućne ljubimce, decu ili starije osobe. Nije se lako izboriti ni sa lovačkim instinktima običnog mačka, moj lovi laste, vrapce, bube i sve što mu padne šaka. Da ga ne nadzirem pojeo bi i komšijske kornjače, ribice iz akvarijuma, miševe, ptice ili bilo šta slično. Opasan je! Ljude ne napada, osim ako nije izazvan (i to najčešće mene).
    Osim divljih mačaka, egzotično mogu izgledati i one obične pitome mačke. Ali apelujem na vas da ih ne farbate i ne modifikujete jer je to nehumano. Čak iako imate zahtevnu i razmaženu decu nemojte ovo da radite.

    Znate onu izreku da ljudi i njihovi psi liče. To mogu i vlasnici mačaka, uz pravilan izbor garderobe. Ali ako vaša maca nije crna ili tigrasta postoji mogučnost da izgledate pomalo blesavo. Ili da vas optuže za kršenje modnih pravila. Ali ja bih izgledala super u ovome.

    2. Psi
  Zar su psi egzotični? Pa, kako kome.

 Ima pasa za kojima se svi okreću, a izgledaju odlično i u kostimima.

 Mačke ne možete obući , ali pse možete. Nećete proći nezapaženo. Ako hoćete da izblamirate starijeg člana porodice, obucite psa u dedamrazovski kostim i pošaljite ih u šetnju. Ovo sam videla jedamput, čovek je samo gunđao i gledao u zemlju, a svi ostali su se smejuljili i gledali u njega. Pas je bio OK raspoložen, možda pomalo i razmetljiv.
   Savetujem vam da male neobične pse ne ostavljate same ispred kafića ili prodavnica, jer ih ponekad deca gnjave. Vi to možda ne znate, ali ja sam i to viđala.
   3. Iguane

    Gušteri su uvek zanimljivi, iako više volim kuce i mace. Mogu da stanu u torbu i mirni su tako da možete da ih nosite sa sobom. Ne znam da li mogu da se vode na povocu, ali deluje simpatično. Neki ljudi imaju fobije od njih.
   4.Lasice

   Kada sam bila u pet centru videla sam da ih prodaju. Nikad mi ne bi palo na pamet da i one mogu da budu kućni ljubimci. Kažu da su živahnije od mačaka i pasa i da su opasni lovci. Ubijaju sve što mogu, i imaju brz metabolizam.
   Meni je palo na pamet da ih kupuju seljaci koji hoće da se osvete komšijama za nešto. Samo treba da ih puste u njihov kokošinjac i računi su poravnani. Ne znam kako bi ta zverčica podnosila život u stanu, ni da li bi mogla da se vodi u šetnju a da ne pobegne.
  5. Domaća stoka
   Možda je naziv malo nezgrapan, ali te vrste se gaje kao domaća stoka. Neki ljudi će u njima videti izvor slanine i mesa, ali i one su trendy. Ko mi ne veruje, neka se informiše. Ovo naročito važi za svinje.

   Pošto su tako moderni ljubimci, i one mogu da se tetoviraju (kao svi moderni ljudi). Ne znam koliko vam se sve to dopada i šta o tome mislite, ali ću staviti jednu od mnogobrojnih slika.
   Zatim tu su i hibridi, ovo je geep (goat-sheep).

 Ovo biće je nastalo u laboratoriji, i ne može se dobiti običnim ukrštanjem koze i ovce. To je upravo ono što ga čini neobičnim i nesvakidašnjim. Retki su, neobični i mislim da niko ne bi poželeo da ih pojede. Ako je neko Ovan u horoskopu sa podznakom u Jarcu (ili Jarac u horoskopu sa podznakom u Ovnu) ovo je prava životinja za njega. Ne bi mogli da je koriste kao maskotu, jer nisu tako cool kao lavovi, ali ko voli ovakvu simbliku i opsednut je astrologijom, neka razmisli. Srećom ovo nije moj slučaj, moj podznak je otmeniji.
   Tu su i one domaće životine koje izgledaju tako neobično da niko ne bi imao srca da ih pojede. kao ovo slatko telence.