Ne znam da li se još kome to dešava, ali mene reklame užasno nerviraju. Ne samo zato što prekidaju gledanje nekog filma ili TV programa, nego kao pojava za sebe. Pre desetak i više godina, prema mom utisku, bile su uglavnom ograničene na TV, ali sad su svuda - u pošti, bilbordima, magazinima, kao beckround u gradskom prevozu...
Nameće mi se pitanje zašto one moraju da budu prisutne u tolikoj meri? Da li stvarno donose dobit gradu tome što ih je toliko i što su svuda? I zašto se niko ne buni zbog toga ?
Jedan od razloga za to je što blistavim reklamama pokušavaju da nam uvale totalno loše proizvode, kao one reklame za šampon koje nam obećavaju bujnost kose a od kojih dobijemo iritaciju skalpa.
Ili kreme koje obećavaju lepu i zdravu kožu, a koje bi nam svaki savestan dermatolog preporučio da izbegavamo?
Ili hranu ili junk food za koje bi bilo bolje da ih ne jedemo, a koje inače ne bi ni pogledali u rafovima prodavnica da nam se nisu tako nametljivo reklamirali, ( i koje nećemo više nikad kupiti jer su odvratni)?
Razmišljajući o tome racionalno, shvatam njihov interes da prodaju robu. Na pamet mi pade ona čika Jovina pesmica za decu " Ciganin hvali svoga konja" i mislim da može da se primeni na tu situaciju. Ali toliko preterivanje, u tolikoj meri, na toliko mesta, u svako doba dana, svaki dan, od kolevke, pa do groba?
Istražujući taj fenomen pronašla sam još jedan zanimljiv momenat- subliminalne poruke. Taj pojam mi je poznat iz psihologije, koju sam proučavala što za potrebe studija, što iz ličnog interesovanja. Naime naš mozak je u stanju da pokupi mnoštvo informacija koje ostaju ispod praga svesti, ali dovoljno da na nas deluju ako se ukaže prilika. I trgovci su to iskoristili u svoju korist.
Zar se svakome od nas ne desi da iz prodavnice donese nešto što mu apsolutno ne treba, pa makar bio to i običan sapun na koji je ta ista osoba alergična?
To unosi novu dimenziju frazi sex sells, jer osim što su mnoge reklame previše seksualizovane, čak i one naizgled neseksualne sadržine sadrži poruku koja deluje na "niske strasti", pa čak o onda kada proizvod nema nikakve veze sa seksom (slatkiši, gazirana pića, hamburgeri). A sve zato da bi privukli potrošače i izdvojili se od konkurencije.
Postoji mnogo primera na Internetu, i mnogo ljudi danas je svesno toga, ali kad sam istražila temu bila sam iznenađena jer sve to nisam uzimala za ozbiljno, ako bih i videla šta "sumljivo" pripisala bih to svojoj bujnoj mašti (ili frustriranosti). Zašto najviše jedemo junk food kad smo usamljeni (i sedimo ispred TV-a) iako se od toga gojimo što nam dodatno umanjuje privlačnost?
Nisu trgovci jedini koji se ovim služe, tu su mediji, filmska industrija, muzičari (lada Gaga, Rihanna i sl.)
A onda otkrijem da se subliminalnim porukama služe i autori Diznijevih crtaća?
Čudim se kako nikome sve to ne smeta? Meni se taj atak na podsvest ni malo ne sviđa. Čak i svesno vređanje inteligencije je previše!
Нема коментара:
Постави коментар