Danas počinjem da pišem blog. Imam mnogo razloga za to:
Postoji toliko toga što bih želela da saopštim, a tako je malo ljudi koji bi da to saslušaju.
Blogovanje je blagodet savremenog doba koju ne bih htela da propustim. Čini mi se da svako može da napiše štagod želi i da će ta poruka stići do nekoga. Kao bacanje poruke u boci u ogromni virtuelni okean. To ima svojih dobrih i loših strana, ali nadam se da se neću pretvoriti u gnjavatora. Samo želim da javno izrazim svoja mišljenja i zapažanja o ljudima i pojavama. Danas svako može to da uradi, postoje hiljade tema kojima se ljudi bave, mediji i Internet nas obasipaju porukama i mislim da je red da i ja odgovorim. Pisanje bloga za mene predstavlja način da se izrazim i podelim svoju mudrost sa svetom. Pa mnogi to čine, iako im niko ne traži. Uvek me iznenadi kako postoji interesovanje čak i za najneverovatnije teme i kako ljudi mogu da pišu svašta, bez ikakve cenzure. Meni trebalo mnogo vremena da se odlučim za ovo. Ljudi su često skloni tome da dele savete, ali kad ti savet zatreba nikada ne dobiješ pravi odgovor. Istina, na Internetu ima odgovora na razna pitanja, neki su mi čak bili i od velike pomoći, ali kao i u životu i tu ima dosta beskorisnih, ispraznih i dosadnih stvari. Ja samo želim da doprinesem toj zbrci.
Нема коментара:
Постави коментар