Kao svaka devojka koja dođe u određene godine videla sam i čula dosta ovakvih saveta.
Bilo da mi ih neka dobra duša sama da, ili da ih lično potražim u magazinima koji su tu da bi nas informisali.
Da, pribegla sam i tom rešenju, u trenutnom nedostatku osoba koje bi me posavetovale. Zar da samo ja ostanem uskraćena za tako ključnu informaciju? Da budem jedina koja ih ne kupuje?
Uprkos tome što me još uvek prati blagi osećaj nelagodnosti i nezadovoljstva,( ne sobom jer sam prestala da budem samokritična, možda su to one subliminalne poruke), moram da dam doprinos ovoj temi jer nekome ovi saveti trebaju.
Kako sam sklona uprošćavanju došla sam do zaključka da tih saveta ima svega nekoliko i da se uvek ponavljaju uz male ili nikakve varijacije. Neću ih izneti sve, jer onda neću imati šta da pišem sledeći put. Baviću se važnim zadatkom postizanja idealne težine.
Izgleda da su prošla vremena kad su se ljudi ustezali da iznesu komentar vezan za nečiji višak kilograma. To nije više tabu tema.
Uzmite na primer one ulične vage koje glasno izovaraju težinu izmerene osobe. Ili one fine ljude koji besplatno utvrđuju procenat masnoće u organizmu, takođe na sred ulice. Ili ljubazne prodavačice koje ne mogu da gledaju kako kupci prave budale od sebe nego im to kažu.
Čudo je kako neki ljudi ne shvataju da su prerasli u težu kategoriju, i čak kad ne mogu da stanu u sopstvenu odeću, nego bezobrazno kipe na sve strane, izazivaju. Neće da prihvate istinu, prosto zatvaraju oči pred njom.
Rešenje za ove probleme je relativno jednostavno. Prestati sa unošenjem one hrane koju najviše volimo, a koja nas je dovela u pomenutu situaciju.
Nažalost, to je obično čokolada. Niko ne propusti da to napomene. Iako postoje mnoge naučne studije o tome koliko je ona dobra za psiho-fizičko zdravlje.
Umesto čokolade i ostalih praznih kalorija treba jesti fino povrće i voće i piti puno vode. Ali ne previše, jer ni to nije dobro. Kolika je optimalna količina ne mogu vam reći zasigurno, zavisi od mišljenja stručnjaka i varira. Ja nisam nutricionista, to vam iskreno kažem.
One druge dijete neću da komentarišem. Ni čajeve, ni tablete za mršavljenje. Pa ni ja ih ne uzimam za ozbiljno, a ne bih ih ni koristila.
Druga važna stavka je vežbanje, fizička aktivnost. Postoje mnoge, ali u skučenom gradskom okruženju pomenuću nekoliko koje mi se čine ostvarljivijim.
Prva mogućnost su teretane.
Ali ja ih baš ne volim. Ne samo zato što su pune devojaka koje izgledaju bolje od mene i žele da mi pomognu da budem lepša (i savetom ako treba) , nego zato što se tamo osećam nekako obesmišljeno o i dehumanizovano kao stvorenje sa slike ispod.
Zatim je tu vožnja bicikla. Ili trčanje. Ali u mom kraju grada javlja se manji problem koji me onemogućava Ali slika govori više nego hiljadu reči. Nije da ih ne volim, ali mi se uvek pridruže, nekad i čitav čopor.
Нема коментара:
Постави коментар