Znate već da nisam neki ljubitelj reklama, ali opet razumem potrebu trgovaca da prodaju svoju robu. Možda su mi neke od tih reklama i pomalo simpatične, kao na primer ona sa Jankom Tipsarevićem. Volela bih da više zgodnih sportista reklamira donji veš ili neke slične seksi artikle. Međutim postoje ljudi kojima se ni ovo ne dopada.
Mnogim ljudima se ne dopadaju ni političari, država je prepoznala tu potrebu građana i sada nam se daje izbor da ne glasamo ni za koga. To obesmišljava ceo koncept glasanja i daje pravo odlučivanja onom delu ljudi koji od politike imaju lične koristi. Ili onima koji padnu pod uticaj političkog marketinga. To ne znači da su oni išta pametniji od nas ostalih, niti da su u pravu, ako je uopšte moguće biti u pravu...
Pošto je svet zahvatila velika ekonomska kriza, a pretpostavljam da i naša država treba malo da štedi mislim da treba ukinuti sav politički marketing iz tog razloga.
Tako bi država uštedela novac i mi bismo bili pošteđeni političkih kampanja, postera, flajera, govora, promocija... Pročitah da postoji 71 registrovana politička stranka, tako da bismo bili pošteđeni ogromnog nasilja nad našom inteligencijom, živcima i strpljenjem.
Sigurna sam da se to političarima ne dopada, ali štednja nam se ne dopada ni na individualnom planu! Zar nas upravo taj isti marketing ne navodi da želimo da kupujemo svašta i osećamo se povređeno kada nemamo baš taj čudotvorni artikal koji će nam povratiti mladost (ispeglati bore ili ukloniti akne, povratiti potenciju muškarcima, ukloniti celulit ženama, dati nam sjajnu dugu i lepršavu kosu, poboljšati naš prirodni seksepil...) i učiniti da se osećamo lepše i otmenije. Da ne govorim o prehrambenim artiklima i drugim nepotrebnim stvarima koje nam donose više štete nego koristi. A tek knjige, koncerti i druga dešavanja u kojima bismo gubili dragoceno vreme i družili se iako svi znamo koliko je sve to beskorisno. Pa i studiranje za ove mlađe generacije, šta će im i to kada je to skupo, a ionako nema posla za fakultetski obrazovane ljude? Šta će nam sve to?
Ionako znamo da će te kampanje biti performansi i lično mislim da su deo jedne velike predstave i nekog čudnog rituala. Zašto se lepo ne vrate političkim debatama zasnovanim na racionalnim argumentima umesto što angažuju precenjene i preplaćene PR menadžere. Možda su ih ubedili da su im neophodni, ali lično mislim da nisu. Ništa na ovom svetu neće učiniti da se mišljenje o njima značajno promeni, ma koliko funkcionalno nepismenih ljudi postojalo u ovoj državi.
Ali zar to ne bi kandidate dovelo u neravnopravnu situaciju i neke automatski diskvalifikovalo. Mislim da ne bi, jer za razliku od drugih vrsta marketinga, ovde seksepil i fizička lepota nisu od presudnog značaja. Možda oni imaju potajnu želju da nam se uvuku u seksualne fantazije, ali mislim da za to baš i nemaju šanse kada ima toliko zgodnih ljudi koji reklamiraju druge artikle. Ali to ih ne sprečava da koriste usluge profesionalnih fotografa i stručnjaka za ostavljanje podsvesnih poruka. Podsvesnih poruka? Da li ste znali da oni na njima odaju utisak sigurnih, stabilnih, pristupačnih, tradicionalnih, modernih pa čak i glamuroznih ljudi. I sve to postižu nizom fotografija i maleckim blesavim sloganima.
Ali neki od njih imaju prednost u pogledu lepote. Mogu da se porede i sa holivudskim glumcima (ovo nisam izmislila), dok su drugi čak pomalo i ružnjikavi. Zato bi im dopustila fotošop u situacijama kada je neophodno da se slikaju. A to će ispraviti prednost koju bi mlađi ljudi imali nad starijima.
To bi bilo pravedno jer bi svi bili dovedeni u istu poziciju, a to ne bi značajno narušilo njihov politički ugled. Ali kako ih sprečiti da lažu i predstavljaju sebe kao moćnije i uticajnije nego što stvarno jesu? Kako znati šta oni stvarno mogu, a šta ne mogu? Pa upravo to ne bi morali da rade kada ne bi morali da prave kampanje. Mi ih stavljamo pod pritisak javnosti, oni se takmiče među sobom, slično pevačicama i glumicama koje se osećaju ''pritisnuto'' da ugrade silikone ili da se slikaju gole za Playboy. Mi ih stavljamo u tako surovu situaciju i zato bismo trebali da prestanemo. Mada ima onih koji to vole.
A šta je sa demokratijom? Zar nam nije bilo dosta autokratije i zar naši preci nisu stradali zbog toga jer nisu mogli da misle svojim glavama i odlučuju o svojoj sudbini.
I dalje imamo posledice na nivou kolektivne psihe zbog kojih kolektivno stradamo.
Ali postoji i pravedan lek za to. Nije sramota biti glup, jer kada shvatimo da smo bili glupi imamo šansu da se ispravimo i ne ponavljamo iste greške. Život će nas dovesti u nepodnošljivu situaciju i moraćemo da se menjamo, jer ništa ne traje večno, pa ni ideologije.
Sada kad ste čuli moje predloge sigurno se pitate otkud mi drskost da ih iznosim. Pa eto dajem sebi to pravo, sviđalo se to vama ili ne. I ne možete mi ništa, osim da prestanete da čitate moj blog. Možda sam ipak ja vama poterbnija nego vi meni? A da se slikam za Playboy?
Sada kad ste čuli moje predloge sigurno se pitate otkud mi drskost da ih iznosim. Pa eto dajem sebi to pravo, sviđalo se to vama ili ne. I ne možete mi ništa, osim da prestanete da čitate moj blog. Možda sam ipak ja vama poterbnija nego vi meni? A da se slikam za Playboy?
Нема коментара:
Постави коментар