Ovo je aktuelno pitanje koje je iz nekog razloga prethodne nedelje izbilo u prvi plan. Taj udžbenik je postao nacionalna sramota, sve novine u regionu pišu o tome kako mi u školama učimo decu da su žene glupače, baš u onom osetljivom uzrastu kada to može da im nanese ogromnu štetu i zauvek ih upropasti.
Lično mislim da je značaj udžbenika gramatike i njegove vaspitne uloge precenjen i da postoji mogućnost da se radi o iskrenoj grešci. Ni sama ne mogu da se setim imenice ženskog roda koja se završava sufiksom -ača koja nije pomalo uvredljiva za osetljive uši. Ali zar su naše uši toliko osetljive? Otkad se mi toliko brinemo o tome šta piše u udžbenicima gramatike kada su deca izložena i gorim stvarima? Zašto su se svi iznenada uhvatili za taj bezazlen detalj i pomalo nespretnu definiciju koja ne bi mogla da se nađe ni na Vukajliji (nije čak ni duhovita)?
Svesna sam kontroverznosti teme, ali potrudiću se da na to pitanje dam nepristrasan odgovor, i da ponudim rešenja za njega. Rešenja?
Pa naravno, potreban je neko ko može da ponudi kakva-takva rešenja.
Inače će sve žene morati da se stide i da pate zbog tako lošeg mišljenja koje naši filolozi imaju o njima. A to bi bilo užasno, šta tek o tome misli prost, neobrazovan svet?
Moram da ponudim predlog za rešenje tog problema, možda je zastareo i seksistički, ali ovo je moj blog i ja odlučujem.
Mislim da su filolozi to zaslužili, i ne samo zato što pišu glupe i dosadne udžbenike koje pokušavaju tako bedno da začine ružnim rečima, već i zbog omladine koju nisu naučili da govori i piše ispravno.
Nije lako biti žena u današnje vreme i nikada i nije bilo. Postavlja se pitanje da li je danas ženama lakše, i jesu li one ravnopravne ili nisu. Da li žene vrede isto kao i ljudska bića suprotnog pola (muškarci)?
Odgovor na ovo pitanje bi rešio mnoge dileme i pojednostavio život.
Ukoliko su žene zaista ravnopravne, onda ne bi morale da se raspravljaju o tome i da biju bitke koje su odavno završene. Zašto ponovo prežvakavati isto pitanje koje je odavno postalo bljutavo?
Ili je u pitanju dug proces (sličan shvatanju da nema nižih rasa koje je nastalo kao protivteža rasizmu) koji ima spore efekte koji vekovima postepeno menjaju svest ljudi o tom pitanju. Potrebno je strpljivo čekati, naše unuke će valjda biti više cenjene od nas. A ko danas ima strpljenja?
A možda je to sve odavno već rešeno i završeno, ja sam mislila da jeste i živela u srećnoj zabludi da sam punopravno i podjednako vredno ljudsko biće. Gorepomenuta greška me ne bi uvredila, shvatila bih je kao omašku, ali otkud tolika fama oko nje? Tu mora da postoji nešto više.
Posebno zato što mnoge žene misle da nisu ravnopravne i da su muškarci bolji od nas, da treba da budu bolje plaćeni, da su inteligentiji, jači i spretniji i da treba da im ugađamo ako se nekom srećom udamo za jedno od tih božanskih bića.
Čak u poslednje vreme nalazim tekstove koje ohrabruju žene da prihvate svoju ženstvenost. Možda je to marketinški trik koji eksploatiše našu slabu tačku, a možda su žene i preterale u grubosti.
Verovatno zato što su htele da se distanciraju od tog gubitničkog kvaliteta koji uvek mora da se dozira i sakriva. A to nam je zadavalo brige koje muškarci nisu morali da brinu, oni su mogli da budu onakvi kakvi jesu. Nisu se brinuli o tome da li će izazvati nekontrolisano seksualno uzbuđenje svojim odevanjem ili manirima ili nekim hemijskim reakcijama koje se ne vide, ali mogu da se osete.
Ali i muškarci se ohrabruju da prihvate svoju ''žensku stranu'' i postanu senzibilnija stvorenja.
Mislim da se ovo dešava i nemam ništa protiv. Ne volim samo roze majce i minđuše sa cirkonima, ostalo je sve OK.
Ali nisam našla nikoga ko se usuđuje da nam predloži da prihvatimo svoju ''mušku stranu'', iako je imamo i može da nam bude od velike koristi.
To šta je potrebno ženi da bi bila ženstvena je nabrojano i svima poznato. Ovo je moj doprinos problematici, ili se barem nadam da je tako. Ovo su moji metodi za razvijanje ''muške strane'' i mislim da deluju lekovito.
1. Nemojte se suzdržavati u iskazivanju svog mišljenja. Ukoliko ste ljuti recite to, nemojte podmuklo spletkariti i vršiti pasivnu agresiju. Ukoliko imate želju za tim, psujte i budite vulgarni. Nije zabranjeno. Ukoliko ne psujete, radite to u cilju opšteljudske civilizovanosti i dobre volje, a ne zato što to nije ženstveno. To prvo je dostojanstven razlog, a drugo je izraz pokornog i dresiranog stvorenja. Razlika postoji i treba je naglasiti!
2. Oblačite se slično muškarcima. Odelo ne čini čoveka, ni jedan od njih se ne oseća ''ružno'' i ''iskompleksirano'' zato što je viđen na javnom mestu u trenerci i patikama. Ne pada im na pamet da se šminkaju. Oni ne nose neudobne štikle i druge deformišuće modne detalje. Ne smeta im njihova prirodna boja kože ili kose, ne osećaju potrebu za veštačkim noktima ili trepavicama i uvek liče na sebe. A to znači biti dostojanstvena osoba, a ne neka lutka ili rob mode.
3. Izlažite se hrabro opasnostima, ako treba izazovite ih. Uđite u direktan sukob, pa ko pobedi, pobedio je. Bavite se fizičkim aktivnostima i nemojte da samo sedite ispred TV-a ili da ispijate kafe sa drugaricama. Šoping nije lek za tugu. Ulaženje u dugove ne dovodi do povećanog lučenja adrenalina, već do sasvim druge vrste hormona.
4. Bavite se muškim sportovima i aktivnostima. Idite u streljanu ili posetite vojni muzej. Savladajte veštinu borbe u bilo kom smislu te reči. Surovost i agresija su deo ljudske prirode i treba ih prihvatiti. Ne treba se plašiti jačih, niti se stideti ratova koje su vodili naši preci (iako psiholozi tvrde da je rat sramota i da se ne treba boriti ako nema šanse za pobedu).
5. Ukoliko vam je stalo do toga napijte se slobodno, nemojte nikada piti same i ne treba da vas bude sramota zbog toga šta ste rekle ili uradile pod uticajem alkohola. Ako to nije sramota za muškarce, nije ni za nas.
6. Nemojte se stideti svoje obrazovanosti ili intelektualne superiornosti. Treba ceniti svoju inteligenciju, ne morate da se pravite da ste glupe ili da izbegavate da se obrazujete kako ne bi postale suviše pametne za svoje okruženje. Ko razume, shvatiće.
I kao zanimljivost navodim izum koji će nam, kada i ako bude došao na naše tržište, omogućiti da uriniramo u stojećem položaju. Ja sam oduševljena, a šta vi mislite o tome?
Svesna sam kontroverznosti teme, ali potrudiću se da na to pitanje dam nepristrasan odgovor, i da ponudim rešenja za njega. Rešenja?
Pa naravno, potreban je neko ko može da ponudi kakva-takva rešenja.
Moram da ponudim predlog za rešenje tog problema, možda je zastareo i seksistički, ali ovo je moj blog i ja odlučujem.
Mislim da su filolozi to zaslužili, i ne samo zato što pišu glupe i dosadne udžbenike koje pokušavaju tako bedno da začine ružnim rečima, već i zbog omladine koju nisu naučili da govori i piše ispravno.
Odgovor na ovo pitanje bi rešio mnoge dileme i pojednostavio život.
Ukoliko su žene zaista ravnopravne, onda ne bi morale da se raspravljaju o tome i da biju bitke koje su odavno završene. Zašto ponovo prežvakavati isto pitanje koje je odavno postalo bljutavo?
Ili je u pitanju dug proces (sličan shvatanju da nema nižih rasa koje je nastalo kao protivteža rasizmu) koji ima spore efekte koji vekovima postepeno menjaju svest ljudi o tom pitanju. Potrebno je strpljivo čekati, naše unuke će valjda biti više cenjene od nas. A ko danas ima strpljenja?
A možda je to sve odavno već rešeno i završeno, ja sam mislila da jeste i živela u srećnoj zabludi da sam punopravno i podjednako vredno ljudsko biće. Gorepomenuta greška me ne bi uvredila, shvatila bih je kao omašku, ali otkud tolika fama oko nje? Tu mora da postoji nešto više.
Posebno zato što mnoge žene misle da nisu ravnopravne i da su muškarci bolji od nas, da treba da budu bolje plaćeni, da su inteligentiji, jači i spretniji i da treba da im ugađamo ako se nekom srećom udamo za jedno od tih božanskih bića.
Verovatno zato što su htele da se distanciraju od tog gubitničkog kvaliteta koji uvek mora da se dozira i sakriva. A to nam je zadavalo brige koje muškarci nisu morali da brinu, oni su mogli da budu onakvi kakvi jesu. Nisu se brinuli o tome da li će izazvati nekontrolisano seksualno uzbuđenje svojim odevanjem ili manirima ili nekim hemijskim reakcijama koje se ne vide, ali mogu da se osete.
Ali i muškarci se ohrabruju da prihvate svoju ''žensku stranu'' i postanu senzibilnija stvorenja.
Ali nisam našla nikoga ko se usuđuje da nam predloži da prihvatimo svoju ''mušku stranu'', iako je imamo i može da nam bude od velike koristi.
To šta je potrebno ženi da bi bila ženstvena je nabrojano i svima poznato. Ovo je moj doprinos problematici, ili se barem nadam da je tako. Ovo su moji metodi za razvijanje ''muške strane'' i mislim da deluju lekovito.
1. Nemojte se suzdržavati u iskazivanju svog mišljenja. Ukoliko ste ljuti recite to, nemojte podmuklo spletkariti i vršiti pasivnu agresiju. Ukoliko imate želju za tim, psujte i budite vulgarni. Nije zabranjeno. Ukoliko ne psujete, radite to u cilju opšteljudske civilizovanosti i dobre volje, a ne zato što to nije ženstveno. To prvo je dostojanstven razlog, a drugo je izraz pokornog i dresiranog stvorenja. Razlika postoji i treba je naglasiti!
Нема коментара:
Постави коментар