Kostimi za Halloween-predlozi by Melanija

  Odavno vam nisam davala savete vezane za modu i sigurna sam da se tome čudite i nestrpljivo očekujete da to uradim. Uradiću to jer osećam obavezu prema svojim čitaocima i želim da vam pomognem. Ukoliko vam se dopadnu ovi predlozi, molim vas komentarišite.
   Mislim da bi bilo zgodno uvesti i kategorizaciju, čisto jasnoće radi. Možda to nije neophodno, ali ću to uraditi, jer ovo je ipak moj blog, pa prema tome ja i odlučujem.
   Napraviću podelu kostima prema izvoru inspiracije:
1. Bajke i mitologija

 2. Književnost za decu

3. Svetska književnost

4. Književni likovi (Kafka, Preobražaj)

5. Istorijski kostimi

6.Voće i povrće

 7. Horoskopski znaci

8. Svakodnevni predmeti

9. Ugrožene vrste, ovakvim gestom se borite za očuvanje životne sredine.

10.Likovi iz crtanih filmova i stripova, najbolje superheroji.

   Nemojte ovo da radite ako niste zgodni

11. Sportovi koji to dozvoljavaju (nemojte da se pojavite negde u kupaćem kostimu)

12. Neki detinjasti likovi verovatno iz crtanih filmova, možete pozajmiti i kostim od nekog ko se bavi promoterstvom.

13. Internacionalni superstarovi

 Ako budete iskoristili ideju sa balonima, upozoravam vas unapred da ponesete rezervne za svaki slučaj. Mogu da posluže i oni u boji

   Ovo svaka od nas ima u svojoj garderobi, ali morate da nagovorite još dvoje ljudi da se isto tako kostimira, inače sve propada.

14. Odevni predmeti koje ste impulsivno kupili, a koje ne možete da nosite svaki dan. Kao na primer leopard print odelo od glave do pete i odgovarajući make-up. A mislili ste da to ne može da se upotrebi?

15. I kao bonus vam dajem predlog za kućne ljubimce. Moj mačak je već crn, tako da on odgovara ovoj prigodi, a i ne bih smela da ga kostimiram jer bi me ogrebao. On ne trpi gluposti i ne bih da izazivam sudbinu.

  Za pse postoje bolje ideje.
 Za ovu prvu vam treba sivo ćebe, a za drugu par plišanih igračaka, igla i konac i kaiš kojim ćete pričvrstiti kostim za svog psa. Najbolje je ako su plišane igračke iste vrste i boje kao vaš pas.

Kako pronaći duševni mir?

  Ovo je pitanje na koje bismo svi voleli da znamo odgovor. I ja bih volela da znam odgovor, ali pošto ga ne znam napisaću vam svoje razmišljanje o temi. Mogla bih da nabrojim stvari koje me sprečavaju u tome i koje nam se svima dešavaju. Postavlja se pitanje kako biti zadovoljan životom uprkos svemu tome. Kako pronaći mir i ravnotežu u životu?

  1.  Postoji teorija o tome kako ljudi postaju sve gori i gori. Postaju deblji, gluplji, potpuno su bezdušni i sebični, događa se negativna selekcija u svakom pogledu (oni naime preferiraju ružne žene, glupe filmove, lošu muziku, ne čitaju knjige ili čitaju neku šund-literaruru, mrze inteligentne ljude, biraju krajnje nepoštene političare sklone krađi i još gorim stvarima, zapošljavaju neobrazovane ljude na odgovornim mestima...), nemaju izgrađen vrednosni sistem i preziru one koji ga imaju... i još mnoge grozne i užasne tvrdnje.

  Neću da tvrdim da ovo nije tačno, niti da jeste. U svakom slučaju može da nervira i ugrozi naš dragoceni duševni mir. Predlažem vam da o ovakvim ljudima ne razmišljate. Nećete ih promeniti nikakvim argumentom, a izgubićete vreme i živce na njih. Nećete ih pobediti čak iako se se borite njihovim oružjem. Možete im postati toliko slični da niko neće moći da vas razlikuje od njih.
  2.  Brzina života se povećava. Ovu tvrdnju sam čula milion puta, najčešće kao izgovor zašto odavno nisam videla nekog prijatelja ili kao priču koja je trebala da me navede na to da pristanem na seks sa nepoznatom osobom. Znate, nema vremena za upoznavanje, udvaranje, sitne ženske hirove i gluposti...život je užasno brz i treba ugrabiti priliku. Agresivni i preduzimljivi ljudi sklapaju poslove i uživaju u seksu.

  Nažalost nema vremena za neka potpuno zastarela zadovoljstva, za kreativno gubljenje vremena i kontemplativne šetnje.

  Ko još pije tursku kafu i to sa ratlukom? Kakav glup hir!

  Ali zato postoje druge stvari za koje treba imati vremena i koje nam tako divno ispunjavaju život. Žao mi je što nisam imala priliku da u njima uživam od malih nogu, mislim da ću se zauvek osećati hendikepirano zbog toga.
 3.  Igrice edukativnog karaktera koje su veoma korisne. Mogu da vam okupiraju pažnju moćnije od bilo koje knjige na ovom svetu. Moždane vijuge se toliko aktiviraju da ne možete da spavate satima posle toga, a i kada zaspite sanjaćete da ih igrate. Pravo rešenje za osobe koje muče košmari ili druge preokupacije zbog kojih ne bi mogle da živite mirno. Izvor ogromnog životnog zadovoljstva.

  4. Društvene mreže, naročito Facebook. Povezuju vas sa ljudima na jedan veoma sadržajan i zanimljiv način. Saznaćete o njima sve i videćete slike koje to ilustruju. Jedina mana je to što vam, ako nađete posao neće dati da se bavite ovom korisnom zanimacijom. A možete da se zanesete i napišete nešto zbog čega će vas šef otpustiti ili podneti krivičnu prijavu protiv vas.

   Osim ako se ne zaposlite u nekoj ozbiljnoj državnoj instituciji.

  To vam niko neće zameriti, svi će vas poštovati i uvažavati, a treba i čuvati ugled države. Kakva bi to država bila kada bi svi ostvarivali svoja prava? Ko bi onda imao poštovanja prema institucijama? Ljudi cene ono za šta moraju da se potrude, a zaborave ono što brzo i lako dobiju.

 5. TV programi i drugi medijski sadržaji. Pročitala sam u jednoj knjizi kako će upravo TV programi i filmovi koje gledamo i muzika koju slušamo postati jedino što nas povezuje sa drugim ljudima. Naš život će izgubiti sav preostali nematerjalni sadržaj i mi nećemo imati o čemu da razgovaramo. Ako se iz nekog čudnog razloga opredelimo da ne pratimo medije mi smo sebi zapečatili sudbinu.

  A šta je onda sa nama i našim pravim mislima i željama? Zašto se truditi kada su sve priče ispričane i za svaki problem je dato rešenje. Jedino što vi niste kupili baš taj magazin ili pogledali baš tu emisiju.

  Neko je već pronašao šta je to što vam u životu fali. Na primer, stari dobri Frojd koji je tvrdio da su dve najvažnije stvari u životu ljubav i rad.

   Ali može li to da važi i u današnje vreme?

  Da li smo sami krivi ako ne želimo da snizimo standarde i ne možemo da budemo zadovoljni onim što nam se nudi. Ili još gore ako zahtevamo od te osobe da nas voli, poštuje i ispunjava neke sitne ženske hirove. Ako je to tačno onda bi i muškarci osećali istu tu potrebu (vidi pod br 2.) i ne bi im smetalo da na nas potroše malo više vremena i energije.
   A posao?

 Šta ako imamo jedno od onih zanimanja za koje bi bilo najbolje da se zaposle u državnoj instituciji? Ako imamo priliku da volonterski radimo godinama i budemo velikodušno plaćeni za to? I ostvarimo sebe i sve svoje ljudske i intelektualne potencijale.
   A šta mi radimo umesto toga? Smaramo naše čitaoce i žalimo se na sve na svetu.

Najbolji predlog za političare

   Znate već da nisam neki ljubitelj reklama, ali opet razumem potrebu trgovaca da prodaju svoju robu. Možda su mi neke od tih reklama i pomalo simpatične, kao na primer ona sa Jankom Tipsarevićem. Volela bih da više zgodnih sportista reklamira donji veš ili neke slične seksi artikle. Međutim postoje ljudi kojima se ni ovo ne dopada.

 Mnogim ljudima se ne dopadaju ni političari, država je prepoznala tu potrebu građana i sada nam se daje izbor da ne glasamo ni za koga. To obesmišljava ceo koncept glasanja i daje pravo odlučivanja onom delu ljudi koji od politike imaju lične koristi. Ili onima koji padnu pod uticaj političkog marketinga. To ne znači da su oni išta pametniji od nas ostalih, niti da su u pravu, ako je uopšte moguće biti u pravu...

   Pošto je svet zahvatila velika ekonomska kriza, a pretpostavljam da i naša država treba malo da štedi mislim da treba ukinuti sav politički marketing iz tog razloga.

  Tako bi država uštedela novac i mi bismo bili pošteđeni političkih kampanja, postera, flajera, govora, promocija... Pročitah da postoji 71 registrovana politička stranka, tako da bismo bili pošteđeni ogromnog nasilja nad našom inteligencijom, živcima i strpljenjem.

  Sigurna sam da se to političarima ne dopada, ali štednja nam se ne dopada ni na individualnom planu! Zar nas upravo taj isti marketing ne navodi da želimo da kupujemo svašta i osećamo se povređeno kada nemamo baš taj čudotvorni artikal koji će nam povratiti mladost (ispeglati bore ili ukloniti akne, povratiti potenciju muškarcima, ukloniti celulit ženama, dati nam sjajnu dugu i lepršavu kosu, poboljšati naš prirodni seksepil...) i učiniti da se osećamo lepše i otmenije. Da ne govorim o prehrambenim artiklima i drugim nepotrebnim stvarima koje nam donose više štete nego koristi. A tek knjige, koncerti i druga dešavanja u kojima bismo gubili dragoceno vreme i družili se iako svi znamo koliko je sve to beskorisno. Pa i studiranje za ove mlađe generacije, šta će im i to kada je to skupo, a ionako nema posla za fakultetski obrazovane ljude? Šta će nam sve to?

  Ionako znamo da će te kampanje biti performansi i lično mislim da su deo jedne velike predstave i nekog čudnog rituala. Zašto se lepo ne vrate političkim debatama zasnovanim na racionalnim argumentima umesto što angažuju precenjene i preplaćene PR menadžere. Možda su ih ubedili da su im neophodni, ali lično mislim da nisu. Ništa na ovom svetu neće učiniti da se mišljenje o njima značajno promeni, ma koliko funkcionalno nepismenih ljudi postojalo u ovoj državi.

  Ali zar to ne bi kandidate dovelo u neravnopravnu situaciju i neke automatski diskvalifikovalo. Mislim da ne bi, jer za razliku od drugih vrsta marketinga, ovde seksepil i fizička lepota nisu od presudnog značaja. Možda oni imaju potajnu želju da nam se uvuku u seksualne fantazije, ali mislim da za to baš i nemaju šanse kada ima toliko zgodnih ljudi koji reklamiraju druge artikle. Ali to ih ne sprečava da koriste usluge profesionalnih fotografa i stručnjaka za ostavljanje podsvesnih poruka. Podsvesnih poruka? Da li ste znali da oni na njima odaju utisak sigurnih, stabilnih, pristupačnih, tradicionalnih, modernih pa čak i glamuroznih ljudi. I sve to postižu nizom fotografija i maleckim blesavim sloganima.

  Ali neki od njih imaju prednost u pogledu lepote. Mogu da se porede i sa holivudskim glumcima (ovo nisam izmislila), dok su drugi čak pomalo i ružnjikavi. Zato bi im dopustila fotošop u situacijama kada je neophodno da se slikaju. A to će ispraviti prednost koju bi mlađi ljudi imali nad starijima.

  To bi bilo pravedno jer bi svi bili dovedeni u istu poziciju, a to ne bi značajno narušilo njihov politički ugled. Ali kako ih sprečiti da lažu i predstavljaju sebe kao moćnije i uticajnije nego što stvarno jesu? Kako znati šta oni stvarno mogu, a šta ne mogu? Pa upravo to ne bi morali da rade kada ne bi morali da prave kampanje. Mi ih stavljamo pod pritisak javnosti, oni se takmiče među sobom, slično pevačicama i glumicama koje se osećaju ''pritisnuto'' da ugrade silikone ili da se slikaju gole za Playboy. Mi ih stavljamo u tako surovu situaciju i zato bismo trebali da prestanemo. Mada ima onih koji to vole.

  A šta je sa demokratijom? Zar nam nije bilo dosta autokratije i zar naši preci nisu stradali zbog toga jer nisu mogli da misle svojim glavama i odlučuju o svojoj sudbini.

 I dalje imamo posledice na nivou kolektivne psihe zbog kojih kolektivno stradamo.

  Ali postoji i pravedan lek za to. Nije sramota biti glup, jer kada shvatimo da smo bili glupi imamo šansu da se ispravimo i ne ponavljamo iste greške. Život će nas dovesti u nepodnošljivu situaciju i moraćemo da se menjamo, jer ništa ne traje večno, pa ni ideologije.

   Sada kad ste čuli moje predloge sigurno se pitate otkud mi drskost da ih iznosim. Pa eto dajem sebi to pravo, sviđalo se to vama ili ne. I ne možete mi ništa, osim da prestanete da čitate moj blog. Možda sam ipak ja vama poterbnija nego vi meni? A da se slikam za Playboy?