Pošto sam veliki ljubitelj književnosti, želim malo i o tome da pišem. Svesna sam toga da većina ljudi ne deli moje interesovanje, tako da ću pisati o knjigama koje ne volim. Dosta ovakvih naslova viđam svuda, videla sam žene koje ih čitaju na plaži, možda sam i ja poneku uzela iz biblioteke da vidim u čemu se sastoji njihova privlačnost, ali...
Uvek me iznenađuje kada neka knjiga koja mi se čini totalno ispraznom postane bestseler. I nervira me to što se ženama preporučuje da na plaži čitaju samo laku literaturu da ne bi preopteretile svoje mozgove. To je još gore zbog toga što te iste čitateljke samo to i čitaju, ako uopšte išta i čitaju. Ovo je proverena informacija.
Postoje razni bestseleri koji nam pružaju uvid u to kako da postanemo drugačija osoba, u modernom smislu.
Neke od njih su neobične i zbunjujuće. Zar postoji neko ko ne može da dočeka da umre i da se povampiri?
Zatim tu su i one koje su jakom medijskom propagandom ušle u popularnu kulturu današnjice i opstaju tu godinama. To su nezaobilazni Seks i grad, Kupoholičarke i slične stvari. Neke od devojaka koje gutaju ovakvu literaturu umišljaju da se u tim knjigama kriju važne životne istine. One probleme i dileme moderne žene zaista razumeju i rešavaju na pravi način. Svaki drugačiji stav i stil je čist promašaj.
I dolazim do knjige koja me je inspirisala da o ovome pišem...
Sada ću prestati da pišem o knjigama (iako postoji još predstavnika lake literature o kojima vredi govoriti) i preći na ljude ili na moju teoriju o njima. U davna vremena mislilo se da je literatura koju osoba pročita nešto što tu istu osobu oblikuje i može da je učini boljom. To su uglavnom tvrdili pisci i intelektualci koji su i sami pisali knjige, tako da ne znam da li da im baš verujem. Oni se nisu bojali toga da će preopteretiti mozak jer su verovali u intelekt i njegove beskrajne kapacitete.
Neki su čak gajili iluziju da mogu da praktično promene i usmere svest ljudi, da ih emancipuju i obrazuju. Retko koji je bio baš praktičan u svojim preporukama, kao autorka navedene knjige.
Sada možete da pomislite da sam licemerna jer i ja sam pisala o muškarcima i delila savete. Ali postoji razlika. Velika razlika...
Nisam od osoba koje smatraju da su svi ljudi isti, ne mislim ni da oni treba da se istreniraju da budu marionete u nečijim rukama. To je u nekim slučajevima pravo nasilje i bolje je da takve vlastoljubive i sebične osobe ne znaju ništa o psihologiji. Oni bi znanja te vrste upotrebili da nekim manipulišu i da mu nanesu bol i zato je dobro da psihologija nije daleko stigla u razumevanju čoveka. Onda bi i muškarci znali kako da nas potčine što nikako ne bi valjalo.
To su obično osobe koje ne brinu za tuđa osećanja i koje jedino žele da nateraju druge ljude da rade ono što one žele. Čak iako ni same ne znaju šta je to. Ukoliko im neko ne izađe u susret ili ne pogodi njihove želje postaju grozne.
Obično osoba ne postane ovakva zato što je pročitala knjigu. To je urođeno i čini se da su one oduvek bile takve. Normalno je da taj način ophođenja žele da nastave i sa osobama suprotnog pola kada dođu u taj uzrast. Pre toga su to roditelji, braća i sestre, susedi, rodbina, vaspitači, lekari i razni drugi ljudi.
One su uvek osećale da su bolje i značajnije od drugih ljudi (posebno od drugih devojčica).
Istina, postojali su ljudi kojima su zavidele, ali sasvim opravdano. Kako je moguće da neko drugi može nešto da uradi bolje od nje, da ima lepšu kosu ili da natera nekog dečaka da se zaljubi (pored nje žive). To mora da je zbog njihove gluposti i povodljivosti, jer drugi razlog ne može da postoji.
Takve devojke smatraju za veliku nepravdu ukoliko svi muškarci nisu u nih zaljubljeni i ako nisu spremni da za njih umru. Ako su lepe i privlačne onda im zavođenje ide relativno lako, ali ako nisu...zlo. Plastične operacije, šminka, mršavljenje, garderoba i sve ostale stvari tu treba da pomognu. Zna se da je to ono što osobi dodaje vrednost. Dobra duša je kompenzacija za ružne devojke. Čak iako im niko ne daje komplimente one same sebe hvale u svakoj prilici. Komplimente upućene suparnici pokušavaju da umanje i zatrpaju.
Ako je moguće onda konkurenciju treba uništiti. A konkurencija su sve druge devojke. Čak ni rođenu sestru ne treba poštedeti jer ima tu izuzetnu genetiku.
Najznačajnije je ipak nahvatati što više muškaraca i izvući maksimum od njih. Nema veze ni ko su ni kakvi su, ni u koju zamku su se uhvatili jer se sve broji. U ljubavi i u ratu nema pravila (to je zastarela izreka, u ratu postoje pravila i postoje sudovi za ratne zločine).
Time se treba uvek hvaliti i treba se podsmevati neuspešnim naivčinama (jer to je ono što osobu čini dokazano privlačnom, a ne neki tamo izgled ili inteligencija ili ta nazovi dobrota duše).
A i tim muškarcima bi trebalo uzeti slobodnu volju i isterati im sve misli iz glave. I strogo im zabraniti da gledaju druge devojke jer one nisu toga vredne.
Kao i svaki trend, ovakav način ophođenja isprva nailazi na otpor. Svi smo znali po neku takvu devojčicu ili devojku, i nije nam se ni malo sviđala kao osoba. Pre su ih čak učili da kriju svoju zlobu i neprijateljstvo, ali sada su karte otvorene. Neke od njih su uspešne i popularne, ima ih u časopisima. To je ključ uspeha, kažu nam. Ako kupimo tu knjigu i mi možemo da postanemo takve.
Uvek me iznenađuje kada neka knjiga koja mi se čini totalno ispraznom postane bestseler. I nervira me to što se ženama preporučuje da na plaži čitaju samo laku literaturu da ne bi preopteretile svoje mozgove. To je još gore zbog toga što te iste čitateljke samo to i čitaju, ako uopšte išta i čitaju. Ovo je proverena informacija.
Postoje razni bestseleri koji nam pružaju uvid u to kako da postanemo drugačija osoba, u modernom smislu.
Neke od njih su neobične i zbunjujuće. Zar postoji neko ko ne može da dočeka da umre i da se povampiri?
Neki su čak gajili iluziju da mogu da praktično promene i usmere svest ljudi, da ih emancipuju i obrazuju. Retko koji je bio baš praktičan u svojim preporukama, kao autorka navedene knjige.
Sada možete da pomislite da sam licemerna jer i ja sam pisala o muškarcima i delila savete. Ali postoji razlika. Velika razlika...
Nisam od osoba koje smatraju da su svi ljudi isti, ne mislim ni da oni treba da se istreniraju da budu marionete u nečijim rukama. To je u nekim slučajevima pravo nasilje i bolje je da takve vlastoljubive i sebične osobe ne znaju ništa o psihologiji. Oni bi znanja te vrste upotrebili da nekim manipulišu i da mu nanesu bol i zato je dobro da psihologija nije daleko stigla u razumevanju čoveka. Onda bi i muškarci znali kako da nas potčine što nikako ne bi valjalo.
To su obično osobe koje ne brinu za tuđa osećanja i koje jedino žele da nateraju druge ljude da rade ono što one žele. Čak iako ni same ne znaju šta je to. Ukoliko im neko ne izađe u susret ili ne pogodi njihove želje postaju grozne.
Ako je moguće onda konkurenciju treba uništiti. A konkurencija su sve druge devojke. Čak ni rođenu sestru ne treba poštedeti jer ima tu izuzetnu genetiku.
Time se treba uvek hvaliti i treba se podsmevati neuspešnim naivčinama (jer to je ono što osobu čini dokazano privlačnom, a ne neki tamo izgled ili inteligencija ili ta nazovi dobrota duše).
Kao i svaki trend, ovakav način ophođenja isprva nailazi na otpor. Svi smo znali po neku takvu devojčicu ili devojku, i nije nam se ni malo sviđala kao osoba. Pre su ih čak učili da kriju svoju zlobu i neprijateljstvo, ali sada su karte otvorene. Neke od njih su uspešne i popularne, ima ih u časopisima. To je ključ uspeha, kažu nam. Ako kupimo tu knjigu i mi možemo da postanemo takve.
Нема коментара:
Постави коментар