Možda vam se ovaj stav može učiniti preteranim i zastarelim, možda mislite da je važno da postoji sloboda u izražavanju mišljenja i u umetničkom stvaranju, ali ja o tome i ne govorim. Davno su prošla vremena kada su postojale ideje koje bi mogle da nam otvore nove horizonte, i odavno ni jedna ideja više nije toliko šokantna da bi morala da se cenzuriše. U ostalom, ja sam protiv cenzure u umetnosti i to naglašavam.
Pa šta onda?
U nekim slučajevima treba zaštititi ranjivu populaciju od štetnih sadržaja i postoje načini da se to uradi, ali nekako opet te informacije dospeju do njih. Jednog dana će sve da saznaju, ma koliko to skandalizovalo njihove roditelje i učitelje.
Ako gledaju filmove primerene njihovom uzrastu jedino što neće videti je neki sporni deo tela ili scena seksa. Ljudsko telo nije nešto čega se treba stideti (osim ako nije zahvaćeno celulitom ili tapacirano slojem sala, ili je staro i neprivlačno itd). Nemam ništa protiv golotinje, neki ljudi se skidaju iz veoma plemenitih pobuda i to poštujem. (šteta samo što naši sportisti nisu tako humani i ne čine gestove koji bi podigli kolektivnu svest o ovom užasnom problemu!).
Svejedno će biti izloženi glupostima i izvrnutim sistemima vrednosti koje nemaju veze sa mozgom. Ništa gore od savremenih crtaća za decu! A tu su i one subliminalne poruke za koje kažu da se kriju u Diznijevim crtaćima i koje su tu postavljene da ih navedu na potrošnju robe i preuranjeno seksualno ponašanje (ovo nisam ja izmislila, postoji dosta ovakvih tvrdnji, ako vas zanima guglujte.) Moram priznati da sam zadivljena primenljivošću psihologije koja ne može da nađe lek za psihološke probleme, ali može da se pokaže kao efikasna kada je propaganda u pitanju. Politička, ideološka ili čisto trgovačka, nema veze.
Ako se neko zamisli nad ovom tvrdnjom, biće mi drago.
Savremena pop muzika je postala toliko iritantna i vlada tolika hiperprodukcija iste da ni jedna pesma ne može da se istakne među gomilom sličnih ako nema malo kontroverznosti u sebi. Ta kontroverznost se obično sastoji u po nekoj 'ružnoj' reči i to može da skandalizuje samo nekoga od otprilike 12 godina. To je krajnja granica kada se osoba još usteže da koristi 'ružne' reči u svakodnevnom govoru.
Odrasli su na to toliko oguglali da se čude kada neko ne psuje. Mene smatraju za vrlo čudnu osobu, jer skoro nikada ne psujem, ne koristim psovke kao dodatke rečenicama, opsujem samo kad sam krajnje iznervirana ili šokirana i to još u pola glasa ili u sebi. Što je još čudnije takva sam uvek bila, pa i u tinejdžerskim godinama.
Nalazila sam na slučajeve da su cenzurisane pesme i spotovi internacionalnih zvezda kao što su Lady Gaga ili Britney Spears. Mi ih možemo čuti u izvornoj verziji, niko se ne trudi da ih cenzuriše iako postoje ljudi koji razumeju reči. Razumeju ih i deca, jer je poznato da se psovke i 'ružne' reči prvo nauče kada se uči strani jezik. Koliko mi je poznato, oni koji ne govore engleski (i pored višegodišnjeg obrazovanja!), jedino ovo i znaju. A i ako baš ta reč bude izostavljena, postoji verovatnoća da ćemo iz konteksta ukapirati o čemu se radi jer je i ostatak teksta isto toliko 'bezobrazan', da se tako izrazim u nedostatku boljih reči.
Vlada utrkivanje u šokantnosti, i pošto seks odavno više nije šokantna tema, na red su došli religiozni sadržaji. Kada je počinjala svoju karijeru i Madona je koristila ovaj trik. Tada se Crkva bunila, a bunio se i deo javnog mnjenja. Sada se niko više ne buni protiv takvih neukusnih marketinških strategija, iako one vređaju nečija religiozna osećanja. Postoje tvrdnje da ovo nije ni malo bezazlena stvar i da je to deo jedne jako opasne propagande ( našla sam jedan sajt, vigilant citizen, ko zna engleski neka pročita, ne znam da li je to baš istina, ali bih volela da čujem još nečije mišljenje o tome).
Što je najgore postoje i domaće verzije, protiv kojih se buni dobar deo javnog mnjenja ( većina, po mom mišljenju), i Crkva ih opominje i kritikuje i moli da prestanu, ali tom zlu ništa ne može da stane na put.
Politička cenzura postoji samo u konzervativnim državama i u SAD-u ako je reč o terorističkim napadima, ratovima i sličnim politički nekorektnim stvarima o kojima ljudi ne treba da pevaju. Domaći autori mogu da pevaju šta hoće, a nikog nije briga. Ali ja nemam ništa protiv toga.
Нема коментара:
Постави коментар