Protiv usamljenosti i usamljenih ljudi

   Možda sam u poslednjem postu iskazala isuviše pesimistički stav o problemu usamljenosti. Ne kažem da sve to ne mislim, ali možda sam bila pod utiskom jer sam pre toga pročitala alarmantne naučne podatke. Kada sve to analiziram, moja situacija je još gora nego što sam mislila. Ispada da niko ne želi da mi pomogne iako sam u smrtnoj opasnosti? Osim što se nimalo ne saosećaju sa mnom, ljudi mi se još i podsmevaju zbog toga.

   Još jedno naučno istraživanje je pokazalo da ljudi ne vole fine i ljubazne ljude. Misle da su izveštačeni lažovi i zato zaziru od njih! To me čudi jer ja takve ljude prosto obožavam! Čak se trudim da budem takva, iako to nije nimalo lako. Valjda i oni misle da takav 'iskren' pristup mom problemu može da mi bude od koristi. A možda i znaju da ih ma šta mi rekli, neću zasutu gomilom psovki i uvreda...
Ali nije sve toliko crno, ima i boljih i humanijih ljudi od onih koje znam.

    Iako sam rekla da neću komentarisati političare i njihova dela, ovo mi je nekako zanimljivo. Govorim o Palminom provodadžisanju i pokušaju da pomogne usamljenim ljudima iz njegovog kraja na jedan krajnje neobičan način. Nisam videla nikoga da se zanima ovom grupom ljudi i njihovim osećanjima. Iako su dosta stariji od mene, ipak mogu da zamislim sebe u takvoj situaciji. Ali jedina reakcija okoline bi bila prezir i sažaljenje.

   Čak i psihijatar Jovan Marić, koji nam je učinio ogromnu uslugu time što je prokomentarisao ove ljude, pokazuje izvestan prezir i spremnost da ih osudi (ako vas dotični zanima, guglujte).

  I on nam ponavlja one iste tvrdnje o njihovoj ličnoj patologiji ne uzimajući u obzir njihove životne situacije niti okolnosti u kojima se nalaze. On sam nikada ne bi živeo u nekom selu, niti u Jagodini (jer nam je ovde krajnje neophodan), i misli da su ti ljudi prosto zatrpani 'nepristojnim' ponudama koje su revnosno odbijali dok nisu zašli u zrele godine i sada žele da naprave kompromis i uđu u brak (?). Možda čak podnesu i najveću moguću žrtvu i upuste se u seksualne odnose i to krajnje trapavo i loše kako samo Balkanci sa sela to mogu.
    I oni bi, da su samo ranije prevazišli svoje predrasude i obratili mu se za pomoć bili mnogo uspešniji u tom polju života. Seljaci!
    To me podseća na onu priču o pandama koje u zatočeništvu postaju toliko pasivne i letargične da neće da se pare i zbog toga se ne razmnožavaju. Taj problem je rešen tako što su im emitovali pornografske snimke drugih pandi 'u akciji' i tako izlečili belu kugu u zoološkim vrtovima.

   I čini mi se da je dosta ljudi spremno da ovako posmatra situaciju u kojoj se oni nalaze. Država je u ograničenoj meri spremna da pomogne žrtvama loših brakova tj porodičnog nasilja, žrtvama zavisnosti ili drugih stvari i baš niko ne želi da nađe razumevanja za usamljene ljude. Zato je ovaj potez zaslužio pohvalu .
1.Prvo zato što se ovaj potez odnosi na prezrenu kategoriju usamljenih ljudi.
2.Drugo što bi ovo zaista moglo i da im pomogne u nalaženju partnera ili barem uspostavljanju prijateljstava.
 3.Treće i najvažnije je to što Palma NIJE angažovao psihologe i psihijatre da drže radionice i edukacije, iako bi to otprilike isto koštalo.
   Postoji uvreženo mišljenje da usamljeni ljudi traže previše i odbijaju potencijalne partnere zato što nisu savršeni. Oni su toliko egoistični da ne mogu da pihvate ništa manje od najboljeg. A šta je najbolje mogu da pročitaju u prvom časopisu koji otvore.

    Ali tako ne treba posmatrati stvari, partnere treba uhvatiti, i promeniti u željenom pravcu. Svaka žena može da bude lepa. I druge navike i veštine mogu da usvoje, ako se čovek pravilno postavi.
    I žene takođe žele da menjaju muškarce sa kojima su u vezi, možda ne hirurški, ali ovo je vidljiva promena tako da tu sliku mogu da stavim. Postoje promene koje se ne vide golim okom.

 Zatim u drugima vide samo objekte koji treba da zadovolje neke njihove potrebe. Ako ne daju ili ne urade baš to što treba, nisu više potrebni.

   Ovo izaziva gnev muškaraca, ali neki od njih mene nerviraju tako da je sve OK. I mene nerviraju komentari o debljini i drugim nesavršenostima zbog kojih im devojke koje poznaju nisu dovoljno seksi.

   I ma šta one pokušavale, nema šanse da uspeju, ukoliko nisu mršave. A obično nisu i pate zbog toga.

    Vidite i sami da je i to zarazno, baš kao i usamljenost ili nezaposlenost. Da sam znala ne bih išla na bazen, jer je jedan debeljuca plivao pored mene. Taman sam nekako oslabila, a sada opet...
    Ali seljaci nikada nisu bili toliko probirljivi, mislim da bi im ovakve devojke bile prelepe.
   Mislim da su ti perfekcionisti mnogo bliže, da su toliko glasni i dosadni, da smo počeli sve redom da optužujemo da su takvi.
    Molim vas, komentarišite, jer ću umreti od usamljenosti!!!