Da li možete da budete optimista?

   Sposobnost za optimizam je jedna od osobina koje bih volela da imam. Ponekad mi se desi da uhvatim sebe da razmišljam negativno i predviđam katastrofe čak kada za to nema nekog valjanog osnova.
    Mislim da sam ipak više sklona optimizmu, iako ljudi koji me poznaju ne bi mogli to da pretpostave. Previše je negativnih stvari koje nikako ne mogu da izađu na dobro i bilo bi glupo očekivati da se stvari same od sebe srede i krenu na bolje.

  Neki ljudi uporno lažu i sebe i druge da im je dobro i da nisu nezadovoljni. Retki su oni koji zaista mogu da budu srećni uprkos poteškoćama i neprilikama. Ali opet ne treba se ni ispovedati svakom jer postoji jedna vrsta ljudi koja prosto uživa u nesreći svojih prijatelja i poznanika. Oni se nerviraju kada nam ide dobro i sabotiraju nas na svakom koraku, a kada smo nesrećni onda nas teše. Mislim da je takvo stanje duha samo po sebi kazna, ali opet ne mogu da se suzdržim da ne dolijem malo ulja na vatru i kažem da sam srećna i kada nisam.

  Tu su i stariji, iskusniji ljudi koji nam uvek govore kako ne treba očekivati previše od života. Oni nalaze manu svakom planu koji im poverimo, govore nam da je ljubav precenjena i da se treba razumno udati, da ne postoji iskreno prijateljstvo, da su svi dobri ljudi pomrli, da omladina postaje sve gluplja i bezobzirnija, da se brže stari i da devojke nemaju šarm kao nekad, da su svi uvek namršteni i neljubazni...

   Neki nam sole pamet i svojim ''optimizmom'' izluđuju. Oni nam se uvek nađu kada ne treba i prosto nas ubiju u pojam. Mislim da ne postoji pozitivna strana u nekoj bolesti, usamljenosti ili siromaštvu. Otkud oni znaju šta je Bogu drago i kako se postaje bolji čovek?

   Onda su tu i oni koji nam govore kako je dobro biti samosvesna, savremena žena i da nam muškarci nisu potrebni u životu. Druženje sa njima je neuporedivo veće zadovoljstvo!!!

   Ali kako odlučiti u situaciji u kojoj ima podjednako razloga za optimizam i za ono drugo? Kako da znamo jesmo li upali u zamku depresije i smo samo realni?

  Optimizam negde može i da nam pomogne. Nikad ne treba biti samokritičan u pogledu spoljašnjeg izgleda, sposobnosti ili onoga šta zaslužujemo. Ljudi koji se nadaju najboljem prođu bolje od nas ostalih. Ono što je isključivo u glavi i vezano za nas same treba da bude pozitivno.
   Bolje će proći devojka osrednjeg izgleda koja misli da je dobra riba, nego lepa devojka koja misli da je ružna. Isto važi i za pamet, društvenost, komunikativnost, privlačnost...

   Zatim postoje ljudi koji mogu da prežive u situacijama u kojima mi ostali ne bismo mogli. Šta biste uradili da se nađete u nekoj nedođiji i da treba da se borite za svoj život?

  Sećate li se one bajke ''Princeza na zrnu graška''? Našla sam modernu interpretaciju iste i mislim da odgovara mom toku misli.

   Moram još da napomenem i ljude koji su našli smisao i dostojanstvo u životu koji je ispunjen bolom i patnjom. I nekako oni taj život vole više od bilo koga drugog. I našli su snage da drugima budu inspiracija.

  U poređenju sa njima nekako me je sramota zbog svoje malodušnosti.

Šta vi mislite o tim seksualnim perverzijama?

  Pade mi na pamet kako bih mogla da zainteresujem čitaoce i da napišem koju reč o temi koja je veoma zapaljiva i aktuelna u ovom trenutku. Govorim o pravima LGBT populacije i kontroverzi koju to izaziva u našem društvu. To je nešto što ljudi uglavnom ne žele da prihvate, ali nije uvek sasvim jasno zašto.

  Uglavnom govori se o tome da je to nešto nemoralno i nepripodno i da je to greh. Hrišćanske crkve su ublažile stavove o ovoj pojavi u odnosu na one koje su zastupale u ranijim godinama.

  Da treba zaštititi decu od loših primera i ne dopustiti da im se to isto jednog dana dogodi. Barem je neko prepoznao poterbu da se deca zaštite od nekog zla.

 Brak kao institucija je u krizi i ne treba dopustiti ljudima da se još upuštaju i u istopolne veze jer je i onako sve haotično i nestabilno.

  Ljudima sa ovim čudnim i ničim izazvanim sklonostima se preporučuje sledeće:
1. Da se prilagode i ne pokazuju javno svoje sklonosti.

2. Da potraže stručnu pomoć. Većina psihijatara i psihologa je odustala od tvrdnje da je ovo bolest, ali se i pre tog nisu proslavili u njenom lečenju. Vremena su se promenila pa sada leče homofobe. Ne znam da li sada imaju više klijenata i više koristi od toga.

3. Potpunu apstinenciju ukoliko baš ne mogu da se upuste u seksualne odnose sa osobom suprotnog pola.

 4. Prilagođavanje i usvajanje konvencionalnih načina ophođenja prema suprotnom polu. Sklapanje brakova.

5. Apsolutnu diskreciju ako nešto i urade.

  Iako pripadnici LGBT populacije nisu opasni po bilo koga, postoje druge perverzije koje polako prelaze iz neprihvatljivog u prihvatljivo i zakonom dozvoljeno. Ko je još uspeo da definiše ljubav i koga i kako smemo da volimo, a da ne budemo za to kažnjeni?
 1. Seks sa maloletnim osobama

   Ovo još uvek izaziva negodovanje javnosti, ali gore pomenuti slučaj nije njegova najgora manifestacija. Gore je kada su žrtve sasvim mala deca i kada ih niko ne upozorava niti štiti od takve vrste nasilnika. Takvi ljudi mogu da npr godinama rade u školama kao nastavnici fizičkog i uživaju u svom loše plaćenom, ali zadovoljavajućem poslu. O takvim slučajevima se ne priča, oni se kriju kao tajna i lična sramota. Čak i kad se otkriju nemaju neke posledice po počinioca. Kako je žrtvama, ne znamo i ne tiče nas se. Čak ni crkveni velikodostojnici nisu oštro osudili krivce.

2. Sadizam-mazohizam

 Većina se ne bi složila sa mnom po ovom pitanju, ali ja govorim o ljudima koji su od ovoga načinili životni stil. Oni ne praktikuju ovo u privatnosti svoje spavaće sobe, nego u to uvlače svoju decu, susede, policiju, centre za socijalni rad i prihvatilišta za zlostavljane žene i još nam izigravaju mučenike. Šta je granica između ove dve krajnosti i kako znati kome treba pomoć, a ko svojevoljno trpi mučenje?
  Normalni ljudi ne vole da vide ovakve scene, ali ima li tu ličnog izbora?

3. Zlostavljanje životinja.
  Moram da priznam da sam za ovu pojavu prvi put saznala iz udžbenika psihopatologije, i nikada ne bih pomislila da je česta pojava i skoro pa nešto normalno (?). Od tada ne gledam ljude istim očima i potkradaju mi se vrlo odvratne slutnje. Bilo je čak pokušaja da se sklope brakovi sa ovim nesrećnim stvorenjima, ali su odbijeni. Svet nije spreman za to.

 4. Zavođenje u svrhu političke dobiti
  Pisala sam već o svojim dilemama vezanim za obične reklame i subliminalnim porukama seksualne prirode kojim nas obasipaju, tako da možete da shvatite o čemu govorim. Pomisao da me neko zavodi u političke svrhe me užasno uznemirava. Ja ću možda odoleti impulsima koje u meni pokušavaju da probude, ali neće svi.
  Mislite da ovo nije istina, ali kako drugačije bi uspeli da pridobiju naše simpatije?

  Ima još toga, ali bojim se da bi definisanje i opisivanje istih bio preambiciozan zadatak za mene. I stari dobri Frojd je umeo da pogreši, pa nemojte ni meni zameriti ako sam nešto izlupetala.

Kada krenete u šoping

  To je ono što nam stručnjaci savetuju. Neću reći da se ne slažem, ali ću vam skrenuti pažnju na to da možete da kupite potpuno nepotrebne i neupotrebljive predmete. Ne znam da li se ovo dešava ljudima, ili samo ja imam takve potrošačke tendencije, ali mislim da je zanimljivo da pobrojim i definišem ove kategorije.
   Ovakvu pojavu treba razlikovati od kupovine lepih i korisnih stvari, bez obzira što vas i to može oterati u dugove.
1. Predmeti koji ne služe apsolutno ničemu, a pritom nisu čak ni dekorativni.
    Jedino ukoliko volite da plašite sujeverne ljude oni vam mogu poslužiti u tu svrhu. Prema mom iskustvu, hvatači snova vas ne mogu zaštititi od košmara. Ukoliko imate ambiciju da pišete horor priče ili nešto slično, ovo može da posluži kao inspiracija. A možete da unesete malo umetnosti i drame u vaš život. Ako imate crnu mačku, ugođaj je potpun. Možda me neki ljudi neobjašnjivo izbegavaju, ali bolje je da misle da sam umetnik, nego da sam naivčina koja kupuje svakakve gluposti.

2. Slatkiši koje obično ne koristite.
 Iako ne bih mogla da živim bez slatkiša, postoje oni koje nikada ne jedem. To su obično oni puni farbi, aditiva, veštačkih aroma, praznih kalorija i čudnih sastojaka životinskog porekla (nije mleko u pitanju već želatin). Često me na ove poteze navedu reklame. Znam da ne valjaju i čak ih ne volim toliko, ali kad sam neraspoložena ja ih obavezno kupim i što je još gore pojedem.

 3. Biljni tonici, emulzije, čajevi i druga sredstva povezana sa alternativnom medicinom.
 Ne tvrdim da ovakvi proizvodi nemaju medicinsku vrednost, ali ukoliko ih kupujete bez preporuke, nasumično i proizvoljno može vam se desiti da danima pijete odvratne mešavine čajeva bez ikakvih pozitivnih efekata po zdravlje. Prema mom iskustvu, ništa ne može da izleči nervozu ili artritis (mislim da je to bilo u pitanju). Ako neko zna neko dobro sredstvo, neka mi javi. Dolazi zima i bilo bi dobro da znam šta može da mi pomogne. Takođe mi treba nešto za koncentraciju i bolje učenje. Možda i nešto protiv depresije i za poboljšanje tena...
  Samo da vam napomenem da neka etarska ulja mogu da budu veoma ljuta za kožu! Neka imaju uporne i jake mirise tako da ih ne treba koristiti kao osveživače prostora.

 4. Odevni predmeti koje ne biste nosili na javnom mestu, a koji vam se čine neodoljivo.
  Mene posebno privlače mačkasti printovi i provokativne krpice. To može da me oraspoloži, posebno u sred zime ili u slučaju ljubavnih jada. Još je čudnije to što se uvek prisojno oblačim i osećam se neprijatno ako ih ponekad obučem. Teško je pronaći prilike u kojima biste nosili takve odevne predmete. Još je teže doterati liniju da bi oni dobro stajali.
   Još je čudnije to što tad uvek naiđe neko koga poznajem. Ovo je ljude dovodilo u zabunu, najbolje je ne objašnjavati ništa jer bolje je da misle da imate Dr Jekyll Mr Hyde problem, nego da misle da ste depresivna osoba bez ukusa.

 5. Kancelarijski materijal i školski pribor.
  Ovakvi predmeti su vam potrebni, ali ne treba da se snabdevate samo zato što vas muči intelektualna blokada. U najgorem slučaju možete da sakupite na desetine identičnih markera ili hemijskih olovki. Važnije je to kako se osećate nego sa kojom olovkom pišete. Fascikle mogu da upotrebe vaši roditelji ili ljudi sa dosta medicinskih nalaza. Vama ne treba toliko.

 6. Igračke i predmeti za ljubimce ili decu rođaka ili prijatelja. Moj mačak nikada nije oduševljen ovakvim predmetima, a moj bratanac jeste. Moram da napomenem da sam par puta kupila igračke za mačke kojima se moj ljubimac nije služio. Igračke za decu su mnogo zahvalnija investicija, oni se uvek raduju poklonima i takve stvari nisu beskorisne. Posebno zato što morate da im kupite poklone sa vremena na vreme. Čak iako prerastu ove poklone, uvek ima neko manji ko će im se radovati.

 7. Kozmetički proizvodi koji vam ne trebaju.
  Iako neki časopisi tvrde da vam trebaju kreme protiv bora još od desete godine, dermatolozi će vam reći da je ovo glupost. Bolje je pitati ove stručnjake, nego kupovati sve što se reklamira. Osetljive osobe, kao što sam ja mogu da dobiju alergije ili iritaciju kože zbog njih. Ne verujem da ikome pomažu.
   Još veća opasnost su trendovi u šminkanju koji izgledaju fascinantno, ali koje niko ne nosi. Ponekad ste toliko opčinjeni ovim trendovima da prosto ne možete da odolite i posle ne znate ni kako ni gde da ih nosite, a da ne izgledate blesavo. I ovde sam našla moguća rešenja, tako da i ovo nije sasvim beskorisno. Ko kaže da ne mogu da nosim žutu senku za oči?

 8. Čudni modni dodaci koje ne možete da nosite.
  Neki od njih su toliko detinjasti i neukusni da je to prosto očaravajuće. Ne pada vam na pamet da ih nosite, ali niste mogli da odolite. Možete da ih poklonite nekom mlađem, ali ako ste prešli petnaestu godinu, više nisu za vas. Posebno je čudno to što me ovako nešto nije ni tad privlačilo, i tad sam imala svest o tome da sam ozbiljna osoba.

  Modni dodaci koji ljudima deluju jezivo. Ukoliko želite da ih plašite ili delujete mistično, eto vam ideje za doterivanje. Ponekad kupite ovakav nakit, i uopšte ne znate da da je jeziv. To su obično broševi i privesci u obliku reptila, zmajeva ili misterioznih geometrijskih oblika sa simboličnim značenjem. Kristali deluju zastrašujuće i svi misle da vam donose nadljudsku privlačnost. Ne bih umela da vam kažem zašto.

Kako se boriti sa patnjom

  Skoro da ne postoji tekst na ovu temu a da nije patetičan ili psihološki motivisan (mislim na profesiju psihologa). Ja ću se potruditi da dam odgovore na ovu temu. Ne kažem vam da ovo treba da radite i ne želim da vas obuzmu takva osećanja, ali ako vam se slučajno desi barem ćete znati šta da radite. Ukoliko baš želite možete izabrati omiljeni način reagovanja ili napisati nešto, bilo šta...
 1. Pokušavate da se suzdržite od očajanja, tražite utehu u religiji, ne želite da se svetite ili pravite bilo kakve gluposti. Tražite smisao u svojoj patnji i tešite se time da uvek ima nade dokle god je čovek živ.

2. Izolujete se potpuno i ne govorite nikad o tome šta vas muči. Ovo nije lako jer će se uvek naći neko ko je bolesno radoznao da se o tome raspituje. Može vam se desiti i da se posle više godina dostojanstvenog ćutanja izbrbljate.

3. Vešto krijete svoja osećanja da niko ne primeti. Možda jednog dana napišete knjigu o tome.

4. Žalite se svima odreda i navodite ih na to da vas teše. Ljudi na ovo različito reaguju, neki će biti dobri prema vama, neki će da vas muče i iskorišćavaju vaš bol.

 5. Dobijate napade očajanja u najnezgodnijim momentima. Najbolje pred ljudima koji ne znaju šta vam je. Čak iako znaju šta vas muči, ne znaju šta da rade.

6. Ispovedate se nepoznatim ljudima, možda čak i nešto izmislite da bi vaša situacija delovala tragičnije. Ovo stvarno pomaže.

 7. Desi vam se da se napijete iz očajanja. I ovo pomaže.

 8. Svetite se poznatim i nepoznatim ljudima tako što im šaljete neprijateljske ili uvredljive poruke ili e-mailove. Pasivno-agresivne poruke su civilizovanija varijanta. Forumi i trač sajtovi su najbolji način ventiliranja.

 9. Uzvraćate bezobrazlukom. Što ste prostiji i drskiji gore će vaš protivnik da se nervira. Može da ispadne budala ako kažete i uradite šta treba.

10.Uzvraćate besom i dernjavom. Ukoliko niste dovoljno temperamentni ili ne psujete, ovo nema efekta.

11.Uzvraćate užasnim nasiljem.

12. Pridružujete se huliganima i divljate. Ovo su ljudi oduvek radili, ne aludiram ni na koga i ne osuđujem nikoga.

13. Zapošljavate se u profesiji gde možete da povređujete ljude i vršite destruktivan uticaj na njih. Možete i da volontirate. U prosveti, preventivnoj medicini ili u državnim službama. Možda ne smete da bijete svoje klijente, ali efekti mogu da budu gori od batina.