Možda je ovaj naslov pomalo obmanjujuć, ali pisaću u ovom postu i o tome. Ja nisam muškarac, pa mogu samo da nagađam o tome koliki duševni bol izaziva ova pojava kod njih. Istražujući ovu temu došla sam do toga da je to zapravo razlog zbog koga su narušeni muško-ženski odnosi.
Obično neki iznervirani muškarac opisuje svoju frustraciju kada vidi neku lepu ženu pored neke prostačine i onda na red dolazi moralno gnušanje, prezir i prekor ženi koja prodaje dušu i telo za novac. Kao razlog za neuspeh kod žena navodi se i nedostatak novca, odnosno skupih kola, garderobe i drugih statusnih simbola. To izaziva nesigurnost i strah koji im ne dozvoljava da priđu devojci, jer su obavezno imali negativna iskustva u prošlosti, odnosno devojke su ih odbijale. Ako ću da verujem onome šta sam pročitala na raznim forumima ni jedna lepa žena ne želi da bude u vezi sa nekim ko nije bogat. To se smatra za istinu, iako nam iskustvo drugačije govori. Oni koji su i pored svoje nesavršenosti i skromnog materijalnog stanja pronašli ljubav su retki izuzeci koji su nekim čudom imali sreće (?).
Sa druge strane devojke se nadljudski trude da budu privlačne, i pored svega toga njihov trud nije nagrađen. Sve je više usamljenih ljudi koji kukaju na osobe suprotnog pola i krive ih za prezahtevnost, glupost, koristoljubivost...a jedino što žele je da pronađu nekoga.
Za takvo stanje se okrivljuje materjalna kriza u državi, nekultura, kulturne tvorevine devedesetih, nemoral koji se uvukao u sve pore našeg društva, tabloidi, serija Seks i grad, španske serije, gej lobi, genetski modifikovana hrana i aditivi, farbe za kosu i mnogo toga još.
I tako da najlepše i najpoželjnije žene uvek završe sa nekim bogatašima, čak iako zbog toga nisu srećne jer ih oni ne vole. I ne poštuju ih jer ih jer u njima vide stvar i seksualni objekat, a ne ljudsko biće. Za razliku od ''pravih'' muškaraca koji poštuju žene kao ljudska bića. One su sigurno potisnule svoja osećanja i odbacile ljubav svog života zbog para.
Oni bolje obavešteni znaju da je takva borba već vekovima bila inspiracija umetnicima. Damu s kamelijama bi uvek dočekala pravedna kazna u vidu bolesti, ludila, siromaštva ili nasilne smrti. Danas toga nema, one su sve bogatije i bogatije, a dama sa slike iznad nas je prevazišla i u akademskom smislu. Možda me je ona i motivisala da pišem onaj nesrećni diplomski, pa nemojte da mi zamerite na tome što sam proredila postove.
Ali kakve veze to ima sa nama, običnim ljudima? Kako to utiče na nas ostale, koji nismo koristoljubivi ?
I tako sam rešila da spojim dve pojave koje ljudi obično ne dovode u vezu, iako su često zastupljene u književnosti. Iskustva iz detinjstva i adolescencije sa dragim nam vršnjacima. Jer je to ono što boji naš život, a ne tamo neke TV sapunice.
Kako se dečaci ophode prema devojčicama koje im se dopadaju? Onima koje će jednog dana biti lepotice? Kako se muškarci od malena ophode prema ženama? Koliko se sećam, ne baš najbolje, vređaju ih, omalovažavaju, štipaju i nazivaju pogrdnim imenima, predmet su njihovih grupnih pornografskih fantazija, a neke od njih prolaze kroz pakao zbog vršnjačke torture. Nevaspitanje i nehuman odnos prema ljudima od najranijeg uzrasta.
Sve više se govori o deci koja još u osnovnoškolskom uzrastu razmišljaju o samoubistvu zbog ovoga. I posle se čude kako su devojke toliko grube i nadrndane, zašto prihvataju veze sa bezveznim likovima od kojih mogu barem novac da izvuku (ovo niko nikad nije proverio, ali se pretpostavlja), zašto ne prihvataju njihova udvaranja već se mršte ili beže glavom bez obzira...
Takav trend obično započinju pravi frajeri, obično u petom razredu, koji iako nisu polno zreli znaju sve o ženama. Oni su obično iz imućnijih porodica, tako da im to daje moralno pravo da maltretiraju druge. A drugi to prihvataju, i kao što jedna trula jabuka zarazi sve druge jabuke u korpi, tako se i to ponašanje širi dalje. I jednoga dana najlepša devojka iz razreda ne želi ni da pogleda one sa kojima je išla u školu, najinteligentniji učenik ne želi da se oduži svojim drugovima ukoliko je recimo uspešan stručnjak ( i njih maltretiraju), nema pravog prijateljstva, ljudi se prave da ne poznaju školske drugove i ne žele da prihvate njihove zahteve za prijateljstvo na Facebook-u, ljudi ne žele da zaveštaju svoje organe...
To su verovatno krivi mediji ili nečija moralna beda. To smo videli od nekog na TV-u, iako su prema nama svi uvek bili divni. Ti isti muškarci će odrasti u divne ljude, samo će ih žene zbog koristoljubivosti odbaciti i lišiti ljubavi i poštovanja. I još gore, oni neće imati čime da se pohvale pred društvom...
A sponzoruše barem imaju dušu (jer su je prodale), dok se običnim ženama koje zaista poznajemo ovo još uvek ne priznaje. Barem to ne čine prostaci kojih je previše na ovome svetu.
Obično neki iznervirani muškarac opisuje svoju frustraciju kada vidi neku lepu ženu pored neke prostačine i onda na red dolazi moralno gnušanje, prezir i prekor ženi koja prodaje dušu i telo za novac. Kao razlog za neuspeh kod žena navodi se i nedostatak novca, odnosno skupih kola, garderobe i drugih statusnih simbola. To izaziva nesigurnost i strah koji im ne dozvoljava da priđu devojci, jer su obavezno imali negativna iskustva u prošlosti, odnosno devojke su ih odbijale. Ako ću da verujem onome šta sam pročitala na raznim forumima ni jedna lepa žena ne želi da bude u vezi sa nekim ko nije bogat. To se smatra za istinu, iako nam iskustvo drugačije govori. Oni koji su i pored svoje nesavršenosti i skromnog materijalnog stanja pronašli ljubav su retki izuzeci koji su nekim čudom imali sreće (?).
Sa druge strane devojke se nadljudski trude da budu privlačne, i pored svega toga njihov trud nije nagrađen. Sve je više usamljenih ljudi koji kukaju na osobe suprotnog pola i krive ih za prezahtevnost, glupost, koristoljubivost...a jedino što žele je da pronađu nekoga.
Oni bolje obavešteni znaju da je takva borba već vekovima bila inspiracija umetnicima. Damu s kamelijama bi uvek dočekala pravedna kazna u vidu bolesti, ludila, siromaštva ili nasilne smrti. Danas toga nema, one su sve bogatije i bogatije, a dama sa slike iznad nas je prevazišla i u akademskom smislu. Možda me je ona i motivisala da pišem onaj nesrećni diplomski, pa nemojte da mi zamerite na tome što sam proredila postove.
I tako sam rešila da spojim dve pojave koje ljudi obično ne dovode u vezu, iako su često zastupljene u književnosti. Iskustva iz detinjstva i adolescencije sa dragim nam vršnjacima. Jer je to ono što boji naš život, a ne tamo neke TV sapunice.
Sve više se govori o deci koja još u osnovnoškolskom uzrastu razmišljaju o samoubistvu zbog ovoga. I posle se čude kako su devojke toliko grube i nadrndane, zašto prihvataju veze sa bezveznim likovima od kojih mogu barem novac da izvuku (ovo niko nikad nije proverio, ali se pretpostavlja), zašto ne prihvataju njihova udvaranja već se mršte ili beže glavom bez obzira...
Нема коментара:
Постави коментар