Žene i nasilje

  Ovo je uvek aktuelna tema o kojoj svi imaju mišljenje, u velikom broju slučajeva su protiv nasilja prema ženama. Čak se vode kampanje za iskorenjivanje i suzbijanje nasilja. I pored toga ovakvi slučajevi se pojavljuju u medijima svaki dan i dodatno nam skreću pažnju na taj problem.

  Nemojte misliti da podržavam nasilje, ali mislim da je pogrešno stavljati svako nasilje u isti koš i kolektivno nas optuživati za divljaštvo i ravnodušnost. I pored toga nasilje je nešto što se ne može iskoreniti, to je deo ljudske prirode (valjda bi psiholozi trebalo to da znaju).
  I možda bi trebalo da nam kažu ko su ti ljudi kojih se treba čuvati, čisto da ne počnemo da patimo od paranoje i samooptuživanja.

  Trebalo bi napraviti razliku između patološkog sadizma/mazohizma nekih pojedinaca i nečije stvarne nesreće. Koliko puta smo osetili prigovor savesti što nismo pomogli osobi u nevolji, dok ta ista osoba uništava svoj život i život svoje nesrećne dece i trpi takvo stanje stvari kao normalno? Možda čak ta ista žena uči svoju decu da budu žrtve i da trpe batine? Možda se godinama iživljava nad njima, dovodi ih u opasnost svojim lošim izborima i pravi im pakao od života?

  To nam se predstavlja kao suštinska odlika ženstvenosti i nešto što je cool. Već odavno zastareli i beskorisni stavovi o ulozi žena nam se ''podgrevaju'' i ponovo ''serviraju'', iako bi bilo bolje da muškarci prebole svoj gubitak. Žene nisu ono što su nekad bile.

    U medijima se pojavljuje teorija o tome kakva žena treba da bude i šta je njena uloga u savremenom svetu. Nabrojaću neke od primera koji su najdominantniji:
1. Diznijevi crtaći i osiromašene verzije bajki.

2.Moda, brendovi i stilovi života koji se propagiraju kao poželjni koji mogu, a i ne moraju imati veze sa realnošću. Pošto smo ovome non-stop izloženi glupo je misliti da to na nas nema nikakvog uticaja.

3. Muzika koju non-stop slušamo, himne mazohizmu kod žena sa odgovarajućim spotovima.

 4. Američki sitkomi i druge umotvorine koji nas ''uče'' da će se velika katastrofa desiti ukoliko je žena uspešnija i bogatija od muškarca. To može da upropasti porodicu i izazove impotenciju kod muškarca i natera ga da potraži drugu. To se stalno dešava holivudskim divama i poučeni njihovim primerom bolje je i ne boriti se u ''muškom'' svetu. Samo retke žene mogu da pobede i to preokrenu u svoju korist .

 5. Pretpostavka da su žene manje agresivne i da zaista trpe. Prema mom iskustvu ovo je daleko od istine, motka obično ima dva kraja.

 U ostalom ja sam najgore nasilje u svom životu doživela upravo od strane ženskih osoba, počevši od vrtića. To su najgore uspomene mog života.

  Ne kažem da su dečaci bili bolji, ali postoji razlika. Žene napadaju podmuklije, naizgled manje agresivno, sakupljaju se u čopore i umeju gore da uvrede. Sa muškarcima su stvari jasnije i prostije, oni se naljute zbog konkretnih stvari, psuju, grde i na kraju možete čak i da se pomirite kada se prašina slegne. Žene će vas mrzeti zbog nečega neodređenog i nikad vam to neće oprostiti, čekaće priliku i napasti vas iznenada. Kažu da je to posledica vaspitanja, zato što su žene bile primoravane da potiskuju agresiju (psovanje, tuče), ali lično mislim da to u današnje vreme nije slučaj. Danas svi dosta psuju, a žene ni malo ne zaostaju u toj veštini. Takođe ni tuče se ne tolerišu kao nekad, pa i muškarci moraju da potiskuju agresiju.

 U savremenom poslovnom svetu ona je nedopustiva.

 Mnogo toga mora da se istrpi i proguta.

  Osim toga većina ljudi ima sledeće probleme koji obično izazivaju agresiju. Za muškarce to je najćešće nedostatak novca i društvenog ugleda (što je sramota za oca porodice).

 Za žene su to kućni poslovi koji spadnu na njihova leđa.

  A zatim je i tu medijsko nasilje koje svi gledamo. Bilo ono izraženo u vređanju inteligencije, forenzičkim serijama, nasilju u svetu i državi, snimcima ubistava, raznim reality programima ili političkim kampanjama...ono je tu i svi smo agresivniji zbog toga. Čak se ni deca ne mogu zaštititi od pogubnih uticaja sa malih ekrana.

  I što je najgore kada se neki slučaj nasilja medijski obelodani te žrtve se javno ponižavaju od strane medija i drugih primitivaca. I umesto prave pomoći i saosećanja sve se pretvori u ružan cirkus.