Bitka za bebe? Šta to znači?

  Već neko vreme mi izvesna reklamno-humanitarna kampanja privlači pažnju, pa želim da iznesem i svoje razmišljanje na tu temu. Da izbegnem zabunu, nemam ništa protiv svrhe te akcije (nabavljanja inkubatora za porodilišta), ali mi je odbojan način na koji je ova akcija ''upakovana''. Drugim rečima žalim se na to da mi se ne dopada reklama, niti niz asocijacija i poruka koje ona nosi.

  Ni reklama nije ništa bolja, urađena je u agresivno-pseudomilitarističkom fazonu i poziva nas da damo novčani prilog kako bi doprineli ovoj ''borbi''. Žena agresivnog izraza lica i skupljenih pesnica prilazi energičnim hodom koji podseća na marširanje inkubatoru u kome se nalazi prevremeno rođena beba, uzima je u ruke i potom i beba sklapa svoju ručicu u pesnicu. Ovo treba da označi herojstvo i ''bitku'' za život.
   Fraza ''borba za život'' upotrebljava za ovakve situacije, ali je novo to što se koristi slogan ''bitka za bebe''. Bebe i bitka su dva nespojiva pojma, bebe se ne dobijaju kao posledica bitke ili rata, već u najboljem slučaju iz ljubavi. Agresivnosti ovde nema mesta, roditelj koji strepi za život svog deteta neće ljutito umarširati u bolničku sobu. I na koga se oni uopšte ljute, ko je od nas zaslužio njihov bes? Mi se saosećamo sa njima i želimo im sve najbolje. Zašto nas predstavljaju kao neke bezdušne psihopate koje žele smrt njihovoj deci?

   U ovom slučaju ne postoji borba, već slabašno stvorenje kome je potrebna nega kako bi preživelo, ne postoji neki agresor koji namerava da poubija ili otme tu decu, apeluje se na naše osećanje solidarnosti i od nas se traži da taj novac priložimo u tu svrhu. Da li smo mi ti agresori koji mrzimo decu? Ili su to roditelji? Ili je to država?
  Život je borba i u njemu se treba boriti za mnoge stvari. Navešću neke borbe koje čekaju čoveka i sa kojima će se susresti u životu, a povezane su sa problematikom potomstva:
 1 Borba za opstanak koja podrazumeva borbu za zaposlenje. Poznato je da su muškarci uspešniji i bolje plaćeni. I da su oni ti koji imaju prednost.
   Čak i oni koji imaju posao nisu lišeni briga. Roditelji se nalaze u nezahvalnoj situaciji koja im nikako ne ide u korist, jer postoji neko drugi koji bi svu svoju energiju uložio u svoj rad dok oni gube vreme na decu. Postoji borba i sukob između muškaraca i žena i između nezaposlenih, zaposlenih i poslodavaca. I svi gube. Najbolje je ako ljudi nemaju decu dok biju ovu bitku. Tako bi bili efikasniji radnici i sve bi bilo bolje.

2. Borba između polova koja se vodi na više frontova.
  Prvo je tu pitanje nalaženja životnog partnera sa kojim bi se zasnovala porodica što nije ni malo lak zadatak. Pošto smo izloženi raznim emotivnim razočarenjima desi nam se da ponekad prema njima gajimo neka negativna osećanja. Koliko mi je poznato, i oni nam uzvraćaju istom merom.

  Ne smeta mi što neki muškarci vole glupe žene, to je njihov izbor, ali tvrdnja koja se stalno ponavlja da muškarci mrze inteligentne žene i da zato ne treba ''filozofirati'' i ''pametovati'' pred njima me nervira. Zameram im na tako bednom stavu. Nadam se da postoji i neki izuzetak koji ume da ceni ovaj kvalitet i da ga ne smatra za manu. Jer to nije mana i ne bi trebalo da se krije. Isto važi i za lepotu i njihovu nesigurnost po tom pitanju. Ako je neki muškarac nesiguran ne znači da ima pravo da potcenjuje lepe žene i da govori ružne stvari o njima. Niti da širi tu mržnju na druge.
  I oni koji nađu životne partnere imaju mnogo toga oko čega se treba boriti. Kao na primer oko uloge žene u porodici. U tradicionalnom smislu mi smo bile slabiji pol koji je uvek dobijao lošiju i manje cenjenu ulogu. Stvari se menjaju, ali se opet treba boriti za prevlast ili barem za jednakost. Neke žene čak i pobeđuju, ali preovlađujući stav i tradicija su protiv nas.

  Onda su tu i bitke koje nisu motivisane podelom kućnih poslova.

  A tu je i bitka za brak koju obično iniciraju žene, iako njihovi prinčevi nisu kao iz bajke.

3. Tu su i bitke koje vodimo sami sa sobom kako bismo bili privlačni. Nema veze što su ti problemi izmišljeni i nebitni, oni su za nas stvarni jer se odnose na našu seksualnu privlačnost, a to je nešto što nas potajno muči i deprimira. Nema veze što su ideali lepote nerealni i što ni najlepši ljudi na svetu nisu savršeni.

  A šta ako smo toliko deprimirani da nismo ni raspoloženi za seks? A svi ostali su non-stop napaljeni i nemaju problema sa libidom. To je nenormalna stvar, posebno ako se radi o muškarcima.
 4. Zatim dolazi i problem pravljenja beba.

Čak i ljudi koji žele decu imaju probleme. Nekad im treba i pomoć u ovom pogledu. Najbolje je da ne znamo za ovo i da mislimo da su sami za to krivi. Ne treba biti obziran prema njima, poneka prostačka šala je na mestu i to nije ništa loše.
  Što se tiče naših znanja o kontracepciji, najbolje je da ih od tinejdžera krijemo kao tajnu. Što manje znaju, bolje, manje će se brinuti.

  Ali ko zna kad ćemo mi naći partnere? I da li ćemo i tad biti reproduktivno sposobni?

  Pa superstarovi su reproduktivno sposobni i u top formi i u poznim godinama, npr četrdesetim. I mi smo takvi, zar ne? I oni su ljudi od krvi i mesa kao i mi.
 5. Zatim na red dolaze bitke sa braćom i sestrama, što je i roditeljski problem na neki način.

 6. Onda se treba izboriti za svoje ja, što je ponekad problem za roditelje. Ovo je vrlo iritirajuća pojava zbog koje se urušavaju prijateljstva jer se dešava neka vrlo čudna promena u sasvim normalnim ljudima.

 7. Tu su i obaveze koje roditeljstvo nosi a koje nisu baš neko veliko zadovoljstvo i radost.

 8. A tu je i globalna bitka koja se vodi zbog prenaseljenosti ove planete.

  A država? Država samo želi da nam pomogne da iz ovih bitaka izađemo kao pobednici. Jer život je važan, i važna je ljubav i sve te pozitivne stvari jer mi smo krivi ako se ne borimo...

  A nekada smo imali tu pozitivnu pokretačku energiju i umeli smo da se borimo protiv zla. A sada treba da stvorimo nove borce.

 Nema veze što smo bili razočarani. Treba biti optimista.