Još malo o nasilju (izvinite)

   Već godinama se vode razne kampanje za iskorenjivanje nasilja u svim segmentima našeg društva. Čak se u to uključio i predsednik, razna preduzeća, javne ličnosti, psiholozi i psihijatri, novinari, glumci, PR menadžeri i mnogi drugi dobri i plemeniti ljudi. Skoro da me je sramota što ću napisati ovaj post, ali moram jer ipak imam drugačije mišljenje. I mislim da treba da objasnim zašto su njihovi napori toliko uzaludni, jer očigledno ne daju nikakvog rezultata (možda čak i pogoršavaju stvari).

   Neki teoretičari tvrde da je agresivnost urođena, a drugi tvrde kako je nastala kao odgovor na frustraciju. Ni jedna jedina psihološka teorija ne tvrdi da agresivnost ne postoji. Takođe niko ne tvrdi kako se ona može suzbiti i iskoreniti bez ikakvih štetnih posledica po čoveka. Zapravo tvrdi se da kao posledica potiskivanja agresije mogu nastati psiho-somatske bolesti (visok krvni pritisak, dijabetes, artritis, čir na želucu...) i depresija. Dakle, za osobu nije dobro da potiskuje agresiju, da sve ''guta'' i drži u sebi.

   Sa druge strane mi smo okruženi nasiljem od malih nogu, svi nas redom maltretiraju u manjoj ili većoj meri, skoro bez prestanka. Navode nam kao dramatične podatke da je svaka treća žena žrtva nasilja, ali zapravo svi smo mi žrtve nasilja i svi mi bismo bili još veće žrtve da nismo tako vešto izbegavali svaku moguću opasnost. Mi se ne palimo na ''loše momke'' i prostačine, štaviše muka nam je od takvih. Niko me neće ubediti da te žene nisu videle bilo šta sumljivo kod svojih muževa sadista, da su morale da se udaju za njih pre nego što su ih zaista upoznale i da nisu mogle da izaberu za koga će se udati i s kim će zasnovati porodicu.

    Još gore je to što se od toga pravi društveni problem iako je to individualna stvar. Nasilje nije neka društvena konvencija ili običaj koji se poštuje (iako se to tako predstavlja). Zapravo ne postoje univerzalne društvene konvencije o tome kako muškarci i žene treba da se ponašaju. Ako su i postojale to je bilo pre mnogo godina i to ne igra sada nikakvu ulogu. Kako na nas može da utiče neki običaj od pre 100 godina, kada se to od nas sad ne očekuje, niti bilo ko može a nas natera da usvojimo ''tradicionalnu'' ulogu žene. Postoje ljudi koji su ''zaostali'' u tom pogledu, ali svakako neko drugi mora da pristane da bude tradicionalna žena za koju se očekuje da dobija batine i uslužuje muža.

    To je neka vrsta iskrivljene logike. Individualna problematika nije isto što i društvena. U prijateljskim ili partnerskim odnosima izvinjavanje je poželjno, posebno ako smo zaista nešto loše učinili, ono može da bude lekovito i da popravi situaciju. ''Izvini što sam zaboravio tvoj rođendan, bio sam prezauzet.''U međunarodnoj i državnoj politici to je znak slabosti, nepouzdanosti i neozbiljosti. U biznisu i privredi to je znak licemerja.

    Isto tako se za nasilje u školama okrivljuju pojedinci - nasilna deca iz nasilnih porodica. Zapravo od njih sve počinje, ali za nasilje su krivi i svi ostali. Koliko me sećanje služi, deca se grupno ustremljuju na ''žrtvu'' i sistematski joj zagorčavaju život, ne radi se o jednom nasilniku, već o grupi nasilnika. Oni sebe ne doživljavaju tako, verovatno imaju razvijenu empatiju i znaju da to nije u redu, ali ne osećaju krivicu. Ukoliko pomognu žrtvi i oni sami će postati žrtve. Oni se samo prilagođavaju većini i štite svoje interese. Zašto da se osećaju krivima za nešto na šta su bili primorani? To je nešto čemu nas uče i što je postala društvena norma i običaj. Kao što danas postoji više kupoholičarki nego npr domaćica ili intelektualki. Bolje je udariti nego biti bijen.

  To nije ništa novo, ljudi mogu da uživaju u agresiji i ako im se to servira kao društveni model i nešto OK, onda se ne mogu kriviti za neku patologiju. To je prihvatljivo ponašanje.

  Ali to se predstavlja kao individualni problem, iako bi bio manji kada bi se deca učila pozitivnim primerima, da na primer treba da štite slabije, umesto da ih zlostavljaju. Kada bi se apelovalo na njihovu savest i ljudskost, umesto što se beskorisno optužuju patetičnim TV reklamama. Humanost nije nešto što je rezervisano samo za ''društveno odgovorna'' preduzeća i razne sportiste, to je nešto što bi svako mogao da uradi i ne samo zbog dobrog publiciteta kao što je sa gorenavedenima slučaj. To bi smanjilo problem, ako bi bilo agresivnih pojedinaca, oni bi ispaštali. Danas se dešava da se deca koju zlostavljaju u školi primoravaju na trpljenje i toleranciju, dok se agresivcima ne može ništa. Agresivni ljudi nas sve zlostavljaju, a mi svi moramo da trpimo i tolerišemo.

   I onda se dešava da se sva agresija prelomi preko leđa određene društvene grupe. To je uglavnom policija i žalosno je to šta oni sve moraju da trpe. Ugroženi su i kontrolori u prevozu, trgovci u supermarketima, radnici gradske čistoće... i mnogi drugi na kojima se pojedinci stalno iživljavaju bez ikakvog razloga i bez ikakve posledice.
  U stara vremena je postojao običaj fizičkog kažnjavanja raznih prestupnika (lažova, lopova, prevaranata, manijaka). Skoro sa žaljenjem i nostalgijom gledam na ta vremena.

  Sigurna sam da postoji mnogo ljudi koji su te batine zaslužili, a ko želi neka mi u komentarima navede svoje favorite. Uostalom, i drugi ljudi sastavljaju svoje top-liste.

  Osim toga postoje i ovakvi proizvodi koji se dobro prodaju kao pokloni. Ako niste znali šta da nekom poklonite za rođendan, eto vam predloga.

 Ako ništa drugo, postoje igrice u kojima možete pošteno da se iživite.

  Ako vas je sve to izopačilo do te mere da ste postali perverzni, nema veze i to je OK.

Ako niste, još bolje.

 
 

Neke neprijatne situacije u gostima

    Dolazi  sezona slava i praznika i sigurno ćete biti pozvani negde gde morate da odete, a gde vam se ne ide. Nije da ne volite svoje rođake, ali oni umeju da smaraju i da vam postavljaju neprijatna pitanja. Sigurna sam da se ovakve stvari dešavaju i drugim ljudima, ali retko ko hoće da to prizna. Svi tvrde kako su njihovi rođaci pažljiviji prema njima i kako im ne priređuju ovakve neprijatnosti. Možda je to i istina, ali ako postoji neko sa sličnim problemom, neka mi napiše komentar. Onda se neću osećati ovako usamljeno u svojim mnogobrojnim nevoljama...

   Pošto se nalazim u godinama koje neki ljudi smatraju optimalnim za brak, uvek se postavlja i pitanje da li imam dečka i zašto ga nemam. Jednom mi se desilo da me je trogodišnji bratanac sa suzama u očima pitao kada ću da mu dovedem teču. Jer on već ima devojku, a u njegovom vrtiću svako ima svoju simpatiju.

  Ako i dovedete nekoga sa sobom to ne znači automatski da želite da se udate za tu osobu, iako svi misle da bi to bilo dobro za vas. Ako tu istu osobu poznajete tek kratko vreme, ovakva pitanja nisu dobrodošla. Postoje ljudi koji se poznaju godinama (i koji se vole), a nisu se opredelili za brak. Još je gore ako pomenu i to da je jedna moja rođaka dovela druga za slavu, zatrudnela i udala se za njega u roku od mesec dana. Onda će vam sigurno upropastiti i tu krhku i jedva pronađenu ''vezu''. Ta osoba će pobeći od vas k'o đavo od krsta jer će misliti da ste opsednuti udajom i da vam otkucava biološki časovnik (a bliži se i Nova Godina, zar opet da budete sami).

   Osim toga može se desiti da se uzbog velike brige za vašu budućnost svi pretvore u detektive ili inkviziciju. Oni imaju pravo da znaju sve, čak i stvari koje se niste usudili da pitate jer mislite da nije prikladno. Imaćete sreće ako tog dečka ne legitimišu, pretresu do gole kože, provere mu imovinsko i stambeno stanje i uvere se da nije prethodno osuđivan...

    Pa čak iako to sve bude OK, ne znači da će ista osoba biti ''prihvaćena''. Mnogi faktori igraju ulogu u tome hoće li im se dopasti ili ne.

   Čak i estetski, što vam može delovati pomalo čudno. Misle da je ta osoba previše ružna za vas, ili da ste vi previše lepi za tu osobu. Jednostavno niste dobar par i ne izgledate dobro zajedno. Srećom da sam ja uvek bila ''lepša'' polovina, a ne znam kako bih podnela ovakvu konstataciju ako bi neko procenio da ne bih izgledala dobro sa nekim prelepim muškarcem. Ostaje mi da se nadam da mi se to nikad neće desiti (mislim na komentare, a što se tiče prelepih mukaraca tu nemam ništa protiv). Uostalom ovakve primedbe su bezveze jer je grozno optužiti nekoga da je ružan. Ne znam šta ti ljudi hoće i zašto im je to važno.

   Onda tu dolazi i pitanje normalnosti i psihičke uravnoteženosti. Naime, saznali su da sam bila nešto depresivna ( iako su prošle godine od tada),pa se raspituju oko toga, teše me, dele mi savete, govore da je to normalno i da će sve to proći ako nađem normalnog muškarca jer ja sam nisam baš sasvim...obična. Znaju oni da meni treba neko normalan i uravnotežen, jer iskreno rečeno ja to nikad nisam bila.

   Ako baš ne možete da idete sami, povedite neku drugaricu. Ako vam je stalo do toga da im se osvetite za prethodne godine, budite dvosmisleni. Ne morate da se izjasnite, ali smejte se puno, držite se za ruke i gledajte se značajno. Njima neće ništa biti jasno, ali će slutiti da tu nešto nije normalno. Biće im neprijatno, a sigurno ćete zaseniti izvanredne sarme koje je domaćica napravila. Ako ste muškarac sa ovim se nemojte šaliti, neke stvari nisu OK u zemlji Srbiji (to za žene je još i simpatično, ali vi možete i batine da dobijete od pijanih gostiju).

  Ako možete dovedite nekog stranca, to je još bolje. Najbolje je ako ne razume srpski i ako izgleda upadljivo različito. Pronađite nekog stranog studenta i dovedete ga na slavu. Rođacima recite da ste se upoznali preko Interneta i da želite da se udate za njega. I svi će biti presrećni..ili možda i neće.

  Ako ipak morate da idete sami, nemojte očajavati. Imam i tu nekoliko korisnih predloga. Možete da popijete više alkohola, i onda će vam raspoloženje biti OK... Osim ako niste plačljivi ili agresivni pijanac. Ja ponekad pravim bizarne primedbe i smejem se svemu, ali to nije strašno. Nemojte da se napijete ako ćete u tom stanju polupati sve tanjire, istući domaćinovog kuma ili odati neku važnu šifru. Ako vidite neko dete sa kamerom, zaplenite je prvo.

  Takođe možete da budete nestašni i da flertujete sa svim muškarcima, a i sa lepšim devojkama. Ovo će sve da začudi, a mnoge će i da iznervira. Nemojte preterivati jer možete da dobijete batine od neke ljubomorne žene.

   Obucite se previše provokativno i niko vas neće sažaljevati zbog vaše samoće. Jedino što može da vam se desi da dođe neko još provokativniji i onda ne znate šta da radite. Ne znam zašto se to meni uvek desi, valjda ne znam šta je stvarno provokativno?

  Ako se razgovor povede u nepoželjnom pravcu, preusmerite ga.

  Ako je društvo suviše fino, budite malo slobodniji. Ako je društvo mnogo slobodno, pravite se da ste stidljivi i konzervativni. Ne morate baš vi biti crna ovca, neko drugi je zaslužio veću kritiku.

  Pričajte o politici, neko će se upecati i sve ih smoriti. Tako im i treba jer su vas prošli put iznervirali!

Kada vas mrzi i da se svađate

  U poslednje vreme mi ne padaju na pamet neke dobre ideje za pisanje, pa ću vam pisati o mom trenutnom stanju duha. Za to je kriva jesen i magla i neka sezonska depresija...

  A možda nije to u pitanju, nekada se jednostavno desi da nema motivacije...

 Ali i pored toga nekako mi se desilo da upadnem u svađu, ne znam ni kako i zašto. Dobar deo dana mi prođe u tome. Možda sam čak izgubila ovu rundu.

 I pretvoriše me u žrtvenog jarca...sama protiv svih. Neću vam opisivati svoja osećanja, jer sigurno znate kako je to...

 I sada mi je to dalo ideju za pisanje-naime daću vam neke predloge kako da se osvetite, a ipak da izbegnete treći svetski rat. Najpre je potrebno proceniti situaciju i protivnike i odmeriti snage.

 Ili još bolje, proceniti sebe jer usput može da nam se desi da poželimo da protivniku oprostimo, iako znamo da će nam taj neko uzvratiti još gore kad bude mogao. Zašto trpeti i nervirati se u tišini?

  Ne kažem da nekome ne treba oprostiti, ali ima gnjavatora koji nas konstantno maltretiraju i teraju u očajanje. Sa njima nema ni razgovora, ni objašnjenja jer se oni jednostavno ''resetuju'' i zaborave sve što smo ikad raspravili. Oni zaborave da smo im sto puta ponovili šta nam smeta, jer oni čuju samo svoj deo priče. Slepi su i gluvi za sve što ih lično ne zanima (a to su obično nečija osećanja).I to se ne menja godinama... i zato ne vredi raspravljati jer svaka nova rasprava znači uzaludno rasipanje energije i mučenje. Najbolje bi bilo  da nikad niste morali da imate posla sa njima, ali znate već da porodicu i komšije ne možemo da izaberemo. Najbolje je postati ravnodušan ili se barem pretvarati. Ponekad je i to nemoguće jer trenutak nepažnje može da zapali bure baruta na kome sedite godinama. Što je najgore sutra će sve biti ''zaboravljeno'' jer se ta ista osoba pretvara da svađe nije ni bilo jer ne razume kako ste se mogli uvrediti zbog neke tamo sitnice.
   Zato tu osobu treba ''udariti'' tamo gde može da je zaboli. Ako se to uopšte može nazvati udarcem, jer se radi o nečemu što uopšte nije svađa, niti može da se poveže sa vama, a može užasno da iznervira tu osobu. Kako je na svetu zanima samo jedno-a to je ona sama, vi možete uz minimalni napor da se osvetite. Dovoljan je i najmanji podsticaj i to će istu osobu zabaviti nedeljama.

 Nemojte biti surovi jer ovakvi ljudi su ponekad depresivni zbog najmanje sitnice vezane za njihov izgled. Zato to preskočite. Osim toga oni mogu da vam se jadaju i ispovedaju, tako da je to beskorisna strategija.
  Za svaki slučaj ih obavestite da bolujete od neke misteriozne bolesti koja je u malom broju slučajeva zarazna, pa će vas ostaviti na miru. Osim toga mrzeće ih da vam pišu milion poruka koje bi bile potrebne da se misterija razreši, a čak iako pokušaju da vas uvuku u to pravite se ludi ili skrećite razgovor sa teme.

  Ovakve dileme im se  spontano javljaju tako da ne morate da krivite sebe zbog toga. Navešću vam neke dileme koje možete da im diskretno ubacite, a da ni sami ne znaju šta ih je snašlo.
1. To može biti neka misteriozna izjava na Facebook-u koja će ih navesti na razmišljanje. Oni će u tome naći uvredu, aluziju ili neku pasivno-agresivnu poruku. Ako je u pitanju nešto potpuno nasumično, oni će u tome tražiti smisao i povezanost sa sobom. Ako vas ne mrzi možete da im pošaljete i zahtev za prijateljstvo od neke od vaših ''ličnosti'', što će ih navesti na ideju da ih progoni neki masovni ubica ili neka bivša ljubav koja ih nije prežalila dugi niz godina. Njihova paranoja raste i oni se pretvaraju u detektive, raspituju se svuda o toj osobi i njenim namerama, spremaju protiv-napad ...ako ne znanju engleski i ne barataju kompjuterom onda je ovo idealna osveta.

2. Zatim možete da se ponašate neobično zavodljivo i nestašno. Obucite mini suknju i budite posebno ljubazni prema svima, namigujte, flertujte i šaljite im signale. Kada vas ta osoba opomene, zbunite se i poričite optužbe, ako možete, briznite u plač. Iako ne žele da priznaju njima to smeta, jer smatraju da su oni ti koji imaju prednost jer su privlačniji i muškarci ih više vole. Kako sami nemaju hrabrosti za ovo, nerviraće se i neće vas zvati da idete sa njima na kafu (gde ste se obično smarali jer niste mogli da dođete do reči)

3. Pošto su oni opterećeni time da se ne izblamiraju nečim, možete da im napravite neku sitnu šalu i to će pamtiti do kraja života. Nemojte dozvoliti da vas uhvate u ovome jer ćete se loše provesti. Premestite im ključeve u drugu saksiju, raspite rolnu toalet-parira u njihovom dvorištu, napišite misteriozni grafit u liftu, napišite operi me na njihovim kolima ili se žalite na suseda koji ih gleda dvogledom. Bilo šta od ovoga će ih zabrinuti i stvoriti kod njih pravu paranoju.

4. Saznajte neku njihovu tajnu ili nešto čega se stide i ''slučajno'' baš o tome pričajte. Ako je ta osoba naročito stidljiva, optužite ga da je zavodnik na Facebook-u ili recite da ste čuli da ima profil na nekom od sajtova za upoznavanje, samo nemojte da budete konkretni na kom i od koga ste to čuli. Ovo će tu osobu baciti u brigu i nerviranje, a da ne govorim o vremenu koje će izgubiti.

5. Sigurna sam da svako pomalo pati od sujeverja i zato je ovo idealna osveta. Recite im da ste čuli da je u susedstvu došlo da neke misterione aktivnosti, recite da se priča kako u njihovom kraju postoji duh (to ste pročitali na nekom forumu, ali ne možete da ga nađete), da vas je astrolog upozorio da vam preti astralni napad ili nešto gore pa morate da upozorite i nju/njega da ih ne bi isto zadesilo, ispričajte im neko čudno staroslovensko verovanje u gluvo doba noći (posle 10 sati). Ili uzmite crno mače kao ljubimca.

Žene i nasilje

  Ovo je uvek aktuelna tema o kojoj svi imaju mišljenje, u velikom broju slučajeva su protiv nasilja prema ženama. Čak se vode kampanje za iskorenjivanje i suzbijanje nasilja. I pored toga ovakvi slučajevi se pojavljuju u medijima svaki dan i dodatno nam skreću pažnju na taj problem.

  Nemojte misliti da podržavam nasilje, ali mislim da je pogrešno stavljati svako nasilje u isti koš i kolektivno nas optuživati za divljaštvo i ravnodušnost. I pored toga nasilje je nešto što se ne može iskoreniti, to je deo ljudske prirode (valjda bi psiholozi trebalo to da znaju).
  I možda bi trebalo da nam kažu ko su ti ljudi kojih se treba čuvati, čisto da ne počnemo da patimo od paranoje i samooptuživanja.

  Trebalo bi napraviti razliku između patološkog sadizma/mazohizma nekih pojedinaca i nečije stvarne nesreće. Koliko puta smo osetili prigovor savesti što nismo pomogli osobi u nevolji, dok ta ista osoba uništava svoj život i život svoje nesrećne dece i trpi takvo stanje stvari kao normalno? Možda čak ta ista žena uči svoju decu da budu žrtve i da trpe batine? Možda se godinama iživljava nad njima, dovodi ih u opasnost svojim lošim izborima i pravi im pakao od života?

  To nam se predstavlja kao suštinska odlika ženstvenosti i nešto što je cool. Već odavno zastareli i beskorisni stavovi o ulozi žena nam se ''podgrevaju'' i ponovo ''serviraju'', iako bi bilo bolje da muškarci prebole svoj gubitak. Žene nisu ono što su nekad bile.

    U medijima se pojavljuje teorija o tome kakva žena treba da bude i šta je njena uloga u savremenom svetu. Nabrojaću neke od primera koji su najdominantniji:
1. Diznijevi crtaći i osiromašene verzije bajki.

2.Moda, brendovi i stilovi života koji se propagiraju kao poželjni koji mogu, a i ne moraju imati veze sa realnošću. Pošto smo ovome non-stop izloženi glupo je misliti da to na nas nema nikakvog uticaja.

3. Muzika koju non-stop slušamo, himne mazohizmu kod žena sa odgovarajućim spotovima.

 4. Američki sitkomi i druge umotvorine koji nas ''uče'' da će se velika katastrofa desiti ukoliko je žena uspešnija i bogatija od muškarca. To može da upropasti porodicu i izazove impotenciju kod muškarca i natera ga da potraži drugu. To se stalno dešava holivudskim divama i poučeni njihovim primerom bolje je i ne boriti se u ''muškom'' svetu. Samo retke žene mogu da pobede i to preokrenu u svoju korist .

 5. Pretpostavka da su žene manje agresivne i da zaista trpe. Prema mom iskustvu ovo je daleko od istine, motka obično ima dva kraja.

 U ostalom ja sam najgore nasilje u svom životu doživela upravo od strane ženskih osoba, počevši od vrtića. To su najgore uspomene mog života.

  Ne kažem da su dečaci bili bolji, ali postoji razlika. Žene napadaju podmuklije, naizgled manje agresivno, sakupljaju se u čopore i umeju gore da uvrede. Sa muškarcima su stvari jasnije i prostije, oni se naljute zbog konkretnih stvari, psuju, grde i na kraju možete čak i da se pomirite kada se prašina slegne. Žene će vas mrzeti zbog nečega neodređenog i nikad vam to neće oprostiti, čekaće priliku i napasti vas iznenada. Kažu da je to posledica vaspitanja, zato što su žene bile primoravane da potiskuju agresiju (psovanje, tuče), ali lično mislim da to u današnje vreme nije slučaj. Danas svi dosta psuju, a žene ni malo ne zaostaju u toj veštini. Takođe ni tuče se ne tolerišu kao nekad, pa i muškarci moraju da potiskuju agresiju.

 U savremenom poslovnom svetu ona je nedopustiva.

 Mnogo toga mora da se istrpi i proguta.

  Osim toga većina ljudi ima sledeće probleme koji obično izazivaju agresiju. Za muškarce to je najćešće nedostatak novca i društvenog ugleda (što je sramota za oca porodice).

 Za žene su to kućni poslovi koji spadnu na njihova leđa.

  A zatim je i tu medijsko nasilje koje svi gledamo. Bilo ono izraženo u vređanju inteligencije, forenzičkim serijama, nasilju u svetu i državi, snimcima ubistava, raznim reality programima ili političkim kampanjama...ono je tu i svi smo agresivniji zbog toga. Čak se ni deca ne mogu zaštititi od pogubnih uticaja sa malih ekrana.

  I što je najgore kada se neki slučaj nasilja medijski obelodani te žrtve se javno ponižavaju od strane medija i drugih primitivaca. I umesto prave pomoći i saosećanja sve se pretvori u ružan cirkus.