Konačno

Dragi moji čitaoci, zapostavila sam vas, moguće je i da vam nedostajem, ali moram da vam se pohvalim da sam konačno diplomirala. Sada sam diplomirani pedagog i na neki način mi je drago zbog toga, delimično sam srećna zbog svega. Srećna sam zbog toga što je moja duga i mučna agonija gotova. Ako ste čitali moj blog znate za moju intelektualnu blokadu i za mnogobrojne dileme koje su me opsedale proteklih godina. Skoro da sam htela i da odustanem, ali i taj dan je došao. Moj sistem se odblokirao i sada funkcioniše besprekorno.

Nisam isključivo ja kriva za sve, imam valjanih razloga kojima bih mogla da se opravdam, ali neću. Mislite da to nije ništa i da danas diplome ne vrede ni malo. Pitate se kako neko može da vrednuje tako nešto u vreme kada ni predsedniku države ne treba validna diploma. Sigurna sam da on nije proveo ni jednu noć učeći za ispite, da nije morao da provede ni jedan sat života sedeći u ledenoj slušaonici, da nije morao da nauči nešto što mu nikada neće trebati i da je propustio mnoge druge divne studentske blagodeti koje sam ja preživela. Siguran sam da se on nije svim silama trudio da napiše što je moguće bolji diplomski rad u kome ni jedna rečenica nije tuđa jer je mislio da bi ga to progonilo čitav život, a možda čak i duže.

Ali mi se mnogo razlikujemo i ne znam odakle mi ta uobraženost da sebe stavljam u isti koš sa njima ili njemu sličnim, divnim ostvarenim i uspešnim ljudima? Uostalom, diplome fakulteta vrede mnogo u Srbiji i za to sam pronašla dokaz.

Ako moja vredi 100 puta manje, dobro je i vi to morate da poštujete. Ne znam da li sam vas ubedila ili ne, ali mislim da zaslužujem aplauz. Pošto znam da postoje mnogi koji su u istoj situaciji u kojoj sam se ja nalazila do skoro mogla bih da vam prenesem mudrost koju sam stekla u tom procesu.
1.

Kao što sam već govorila nije lako biti na samom kraju studija i u isto vreme toliko daleko od završetka istih.  Kako se osećate to ne moram da vam objašnjavam, ali sam sigurna da oko sebe imate mnoštvo ljudi koji vam govore da je to samo delić problema koji vas u ''pravom'' životu tek očekuje. Da ćete na birou za nezaposlene provesti godine, da ćete biti zauvek siromašni i da će i vaša deca takođe živeti u siromaštvu, da treba da se udate i batalite ''nauke'' (ako ste žensko), da je nemoguće zaposliti se i da treba da se zadovoljite skromnim poslom čistačice ili prodavačice u supermarketu kada i za takve poslove postoji ogromna konkurencija. Zatim sam čula za jedan vrlo neprijaten detalj, naime muškraci ne vole žene kao što sam ja i da je možda bolje da i ne diplomiram kako bi  povećala sebi šanse za nalaženje muža. Zatim tu su i priče o tome koliko je moje zanimanje besmisleno i teško, koliko sam kao osoba nepotrebna i nekako ''sa druge planete''. Osim toga ljudi imaju neki po defaultu neprijateljski stav prema mom zanimanju, valjda zbog nekih starih trauma iz detinjstva ili zbog negativnog stava prema obrazovanju i školstvu uopšte....
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da vas zaboli glava i da vas uhvati strah pred budućnošću. Moj savet je da pažljivo filtrirate savete i da slušate samo ljude koji su pametniji od vas. Kako ćete da znate ko je pametniji od vas i ko vam želi dobro? Bolje da vam ne otkrivam svoju metodologiju jer ćete pomisliti da sam poludela (nije lako naći pametnijeg od mene), ali svakako razmislite o tome.
2.

Gledajte samo jedan korak unapred, koncentrišite se samo na deo posla koje ispred vas. Ma koliko vam teško bilo to što vreme sporo prolazi i što je napredak mali to je jedini način da se ne izgubite i ne padnete u očajanje. Ako vam misli lete na sto strana, teško da možete bilo šta da uradite.
3.

Održati pozitivan stav i odupreti se depresiji.
4.

Kao što je rekla Skarlet O'Hara ''Misliću o tome sutra''.Neke stvari nećete shvatiti ma koliko mislili o njima.

Melanija, wannabe savetnik premijera

   Prosto ne znam šta mi se to dešava. Ja sam se, izgleda, zarazila virusom nekulture i neukusa. Što je još i gore, počela sam da pinkovu životnu filozofiju primenjujem u svakodnevnom životu. Doduše, pokazala sam se kao neviđena šeprtlja u tom poduhvatu, ali znate kako kažu ,,u ljubavi i u ratu je sve dozvoljeno'' pa valjda mogu i ja da prolupam po koji put u nekoliko godina. Ne zameram to sebi previše, pa nemojte ni vi. Toliko o tome.

   Taman sam mislila da sam se opametila, kada se desio onaj incident sa premijerom. Za njega sam saznala dok sam čekala u redu u supermarketu i razgledala naslove novina. Umesto da se zgrozim kao svaka normalna i kulturna osoba ja sam počela da se smejem kao najobičnija budala. Požurila sam da vidim taj snimak pre nego što ga zabrane i još sam se više smejala. Sramota me je da priznam ali mi je premijer bio simpatičan u tom trenutku i to će mu svakako biti plus kada jednoga dana dođu izbori. Ne pitajte me zašto, ali takvi detalji uvek odluče kada razmišljam za koga treba glasati na izborima. Ako vi imate bolje razloge molim vas da ih ne napišete u komentarima. Pišite to gde hoćete, ali ovde nemojte.

   Prošlo je izvesno vreme dok sam shvatila koliko je sve to ružno i neukusno. Da je to sramota za TV, štampu, državu... itd. Dokle će se srozavati nivo onoga što se prikazuje u medijima? Da li je izgubljeno i poslednje poštovanje prema državi i njenim institucijama? Ako nemamo osnovnog poštovanja prema legitimnim predstavnicima našeg naroda, kako će nas poštovati svet? Kakav primer dajemo deci i globalnoj populaciji (ovo drugo je gore) ? Sada ceo svet zna za to, možda čak i Angela Merkel i Obama. Sledeći put kada se Dačić bude sastajao sa njima, oni će misliti na taj incident, a ne na neke vaznije stvari. Ko zna kako će se to odraziti na našu spoljnu politiku. Ne bi me iznenadilo da baš to bude razlog zbog koga ćemo izgubiti Kosovo.
   Primetila sam da mnogi komentatori ovakvih pojava, kada pišu o ciljnoj grupi za ovakve sadržaje ovu istu omalovažavaju kao glupu i neobrazovanu. Ja se uvek čudim jer nekom iskrivljenom logikom oni sebe ne ubrajaju u tu populaciju. Svi smo mi na ovaj ili onaj način njihova ciljna grupa, neka ''vest'' može da nas ne zanima, možemo da je smatramo za glupu ili preziremo- ali ako smo je saznali njihov cilj je ostvaren. Možda nismo želeli da znamo ili ne bismo tražili takve informacije-ali one su došle do nas i zauvek nas iskvarile, zatrovale nam um i usadile nekakve grozne ideje.

  Što se Dačića tiče, on ima neku harizmu zbog koje možemo da mu oprostimo. Jer on je ipak zdravo heteroseksualan, što je uvek simpatično i ima smisla za humor što je još simpatičnije. Neko drugi bi na njegovom mestu pao u nesvest, doživeo srčani udar, bio zgrožen, zgađen,šokiran, naljutio se i porazbijao sve u studiju, pohapsio te barabe koje su ga nasamarile, možda bi i zanemeo i pretvorio se u kip kao da nikada pre nije video tako nešto u svom životu, postideo se i počeo da muca...i ko zna šta još što ne smem ni da pretpostavim.
  A što se te voditeljke tiče, ona nije ni prva ni poslednja koja svoje ženske atribute pokazuje premijeru. Ili nama svima...

  Kada smo već kod toga mislim da se ovaj potez može i malo drugačije interpretirati uzevši u obzir onu izjavu Jelene Karleuše da je mozak polni organ. Kada je mozak polni organ to znači da je i polni organ mozak, odnosno da su polni organ i mozak isto. Ili da imaju kumulativni efekat, sinergiju da se tako izrazim. Jer na površini onaj dostupni deo intervjua deluje krajnje glupo, ali kada se sve sabere i oduzme-to je prava intelektualna debata na visokom nivou. Jer ona je ipak Playboy-starleta što je stavlja u visok rang- nešto malo manje od člana Mense, a više od univerzitetskog profesora, po mojoj slobodnoj proceni. Nisam baš stručna da procenim, ali razumete na šta mislim.
   Svi se grozimo tih žena, posebno otkad su počele da se guraju u politiku, ali uzevši u obzir prethodno tumačenje one nam čine ogromnu uslugu. Ipak one se bore na svoj način da kompenzuju fenomen odliva mozgova iz zemlje.

 E sada je red da dam savet premijeru, jer mi je takav naslov. Ja mu predlažem sledeće-da ih sve poubija ili protera iz države. Ili barem da onoj voditeljki naplati kaznu kao svakom manijaku te vrste.

Neočekivana upotreba novina

Dragi moji čitaoci, znam da mislite da sam preterala sa glupostima u poslednje vreme, ali kako da vam opišem koliko sam razočarana činjenicom da nisam nikada u životu videla vanzemaljce, dok se oni drugim ljudima stalno ukazuju.

 I pored toga neće biti smaka sveta, mada je stanje u državi ukazivalo na suprotno. Mislila sam da državno rukovodstvo pravi dugove i krize imajući u vidu smak sveta, dok me sada cela ta stvar mnogo više zabrinjava. Najgore je što me uopšte ne slušaju, iako bi im bolje bilo da to rade. Već vidim novi naslov za novi post na mom blogu-Melanija, wannabe vladar iz senke.
  A ceo taj Gangnam style fenomen me je zaista inspirisao. Mesecima me je ta pesmica nervirala i nisam razumela šta je to što nagoni ljude da o njoj pričaju, a još manje da uz nju igraju. Mislila sam da se to meni neće desiti, ali neki dan dok sam pokušavala da se utegnem u helanke sa radija se čula baš ta pesmica. Tako sam i ja podlegla globalnom fenomenu i postala pobornik tog trenda.
   Iako možda moji plesni koraci nisu bili savršeni, ali nisam ni ja važan igrač. Ima mnogo bitnijih ljudi od mene. Oni treba da misle na opšte dobro, da to snime i stave na Youtube. To je neosporni trend i svako ko to ne uradi nije u trendu. Za mene znate da nisam, ali neko ko drži do sebe i dobre medijske slike o sebi bi morao to da uradi. Najviše bih volela da vidim Aleksandra Vučića i(li) Jelenu Karleušu kako igraju taj magični ples. A ko su vaši favoriti? Zaboga, koliko puta da vas molim da mi komentarišete?

   A sada da odgovorim na pitanje koje je dovelo jednog od vas na moj blog-kako novinama napaliti ženu.
To me je pitanje zaintrigiralo i ozbiljno sam razmišljala na tu temu. Kada bih dala odgovor na to pitanje rešila bih mnoge probleme i ulepšala život mnogim ljudima.
   Novine su se do sada koristile za oblaganje kaveza za ptice, za brisanje prozora, za pravljenje papirnih kapa i brodova, hartija može da se reciklira i ko zna šta još ali za ovu vrstu upotrebe novina još nisam čula. Od nekih tabloida može da vas zadesi nešto malo drugačija fiziološka reakcija, ali o tome nije reč. Možda je to povezano sa ovim, jer neko ima konstipaciju, onda mu nije ni do čega, ali to nije pravi odgovor koji vas zanima.
   Fenomen je izuzetno složen i sastoji se iz više scenarija...
1.)

 Mukšarci mogu napaliti ako čitaju Playboy i logično je da pomisle da postoje novine kojima mogu da napale žene. Ali to je velika greška jer ih takvi časopisi čine nesigurnim i nezadovoljnim svojim izgledom, a sama činjenica da se muškarci stimulišu na taj način im je pomalo odbojna jer one žele da misle da su same po sebi  dovoljno privlačne i lepe. Ako ste pametni krićete to od svojih partnerki, majki, komšinica, prijateljica sa Facebooka i drugih ženskih osoba koje bi volele da ovako nešto ne delite sa njima!!! Osim toga preokupiranost pornografijom dovodi do slepila za potrebe pravih žena koje su ispred vas. Da ste ih slušali i obraćali pažnju mogli ste mnogo toga da primetite...
   Lično mislim da novine ne treba čitati jer u njima ima puno gluposti i ružnih stvari. One nam prenose jednu lažnu sliku sveta i dešavanja i onaj ko ih ne čita je pametniji i bolje informisan o svetu oko sebe. Ali ako na taj način želite da napalite ženu, onda je to za svaku pohvalu. Za tu svrhu iskoristite ''Politiku'', a ''Blic'' nemojte nikako, to je katastrofa koliko su se pokvarili.
 Verovali ili ne, neke od njih misle da je to seksi i stimulativno. Sedite u fotelju i čitajte novine i ne obraćajte nikakvu pažnju na nju. Pre ili kasnije počeće da se oseća zanemareno i seksualno isfrustrirano, takoreći napaljeno. Možda će i ona potražiti novine u kojima se savetuje kako da vas kao muškarca napali i onda nikako nemojte da zabrljate.

Nemojte da se čudite odakle joj tako neke nastrane ideje i želje i nikad nemojte bežati od toga užasnuti ili ne daj bože uplašeni. Podnesite to kao muškarac...
2.) Ili možda mislite na novine u smislu nečeg novog ili neočekivanog, nečega kao Gangnam style. Ali i to može da bude mač sa dve oštrice jer ona možda želi nešto kao Alien abduction ili ko zna šta već... Ali nemojte mene da slušate ja sam postala ekspert za nešto sasvim drugo.

  Ja ipak nisam seksolog po zanimanju, iako biste onda čitali moj blog. Ali bolje išta nego ništa...
  Što se tiče moje situacije, ispostavilo se da je cela zabuna proistekla iz toga što slušam alapače koje čak ne znaju ni sve gradske tračeve. Ona plavuša sa kojom sam htela da se suočim mi nije suparnica, možda čak to nikad nije ni bila (bar ne baš ozbiljno). Moj problem je što takve stvari ne mogu da podnesem hladne glave i onda pravim gluposti.

  A onda mi na pamet pade da sve to nema nikakve veze. Nisam više ogorčena osoba i sve ružno što mi se desilo ostavljam iza sebe. Iz tog gorkog iskustva nisam naučila ništa i shodno tome mi to ništa ne znači. To je deo sećanja koji želim da falsifikujem i rado ga se odričem jer je bilo stvarno bezveze. Nije vredno pomena. Ako neko razume šta osećam, shvatiće. Isto preporučujem svakome ko je bio emotivno povređen.

 Što se tog cenjenog primerka tiče mogao bi da prestane da bude toliko misteriozan i da nas lepo obavesti o tome gde izlazi i kad je u Beogradu. To bi nam rešilo mnoge probleme

Gangnam style i Pink-detektiv

 Dragi moji čitaoci, pošto sam preživela apokalipsu,a opet mi se desila neprilika sa Internetom, došla sam do zaključka da me je stigla karmička osveta za neke od stvari koje sam pisala na blogu. Došlo je novo vreme, karma počinje da deluje brže i surovije i ja vam zato dugujem izvinjenje...
  U životu mi najteže padaju stvari koje svi drugi razumeju, a ja ne mogu da shvatim. Zato mi je Internet neophodan, inače bih bila potpuno izgubljena u prostoru i vremenu. Taman sam planirala da saznam u čemu se sastoji privlačnost Gangnam style-a, kad mi nestade internet-konekcije. I deset dana je trajala borba sa telekomom i nesavesnim operaterima...ali to nije ni važno. Mislite da je sve to zbog neke banalne radoznalosti, ali ja to sve radim zbog višeg interesa.

   Kao i uvek kada tražim takve informacije, državni interes mi je bio na prvom mestu. Iako nemam posao u državnoj službi niti mi bilo ko plaća za savete od državnog interesa, ja jedina znam kako da poboljšamo imidž države u svetu (samo da mi neki neprijateljski narod ne ukrade ideju). Odgovor-Gangnam style, taj magični ples bi nam pomogao. Pošto on ima svojstva da ujedinjuje narode i civilizacije a nekako je povezan i sa višom kosmičkom inteligencijom mislim da bi svi poslanici u skupštini (koji su legitimni predstavnici ovog naroda) trebali da ga odigraju, snime i taj snimak stave na Youtube. To je najbolje što mogu da učine u ovom istorijskom trenutku. Ko poznaje nekog u vladi neka lobira da se ovo desi što pre.

   Dosta o politici, da se vratimo na moj karmički prekršaj.  Pre izvesnog vremena sam pisala o tome kako mi se dopada ona prostačka emisija ''Preljubnici'' na Pinku. Ni sama nisam mogla tome da se načudim, ali sam bila iskrena i nisam se lažno zgražavala nad nečim što sam gledala više od nekoliko puta i u čemu sam našla čistu genijalnost. Neki od zapleta su me podsetili na kratke priče Dostojevskog ili Čehova ili na nekog drugog njima sličnog. Možda sam govorila iz perspektive nekoga ko nema posao i ko je razočaran u ljubav i ko bi za skromnu novčanu naknadu radio na TV Pinku. Neko ko bi postao trovač uma i duše ljudi u Srbiji i regionu...

  Pošto sam rešila da budem detektiv to sam primenila prvo na svoj život. I nisam se baš najbolje pokazala, da vas ne lažem. Htela sam da sakupim informacije o izvesnoj osobi koja me već izvesno vreme zanima. Bolje je da se ne prepozna, jer tada kod njega neću imati šanse. Htela sam da sakupim dokaze o njegovoj ličnosti i potencijalnoj konkurenciji u cilju eliminacije iste. Da napomenem da bih ga kaznila kada bih saznala da radi nešto protiv državnih interesa (posao, please).

 I pratila sam ga uprkos paklenoj ljubomori koja me je mučila...da bih saznala da je to ipak neki drugi čovek, a ne baš onaj koji me zanima jer je negde u međuvremenu nastala greška.

 I htela sam da se suočim sa konkurencijom, ali nastao je problem. Pošto dotičnu damu ne poznajem i nisam bila sposobna da je identifikujem na osnovu slike sa Facebook profila, vratila sam se kući neobavljena posla.

 Nadam se da će se onaj zbog koga sam se bavila detektivskim poslom zamisliti i shvatiti da Pink i oni koji su proizvod iste kulture i načina razmišljanja nikome sreću nisu doneli. 

Postapokaliptični post

  Dragi moji čitaoci, sigurno se pitate kako to da se smak sveta nije desio i kako to da se ništa posebno nije dogodilo. I ja se to isto pitam i moram da priznam, ma koliko to čudno zvučalo da sam razočarana zbog toga. Ovih dana se o tome pričalo u medijima, neki ljudi su potrošili silno vreme i novac pripremajući se za smak sveta, neki su pokazali iznenađujuću krvoločnost i želju za ubijanjem ostalih preživelih kako bi za njih ostalo više zaliha, neki su pohrlili na Rtanj planinu, pod zemlju, u atomska skloništa i ko zna gde... Razni scenariji o propasti sveta su bili u opticaju, trebala je da nas sprži kiša meteora, kometa, elektromagnetna bura sa Sunca, zatim poplave, zemljotresi, cunamiji, uragani, ledeno doba, invazija vanzemaljaca, zombi-virus, ekonomski krah, nestanak zaliha nafte, nestanak pijaće vode, nuklearni rat, običan rat...

  Ovaj ključni datum u koji smo polagali tolike nade je došao i prošao, ko zna kada će da bude smak sveta, možda se to neće desiti ni u mom životnom veku i neću imati šanse da tome prisustvujem i da to vidim. Bez obzira na to što smo mi koji živimo u Srbiji imali prilike da doživimo situacije vrlo slične smaku sveta, prosto ne mogu da se otmem utisku da sam prevarena. Ništa spektakularno se nije desilo.

   Zapravo, ne mogu reći da mi se nije desilo apsolutno ništa što bi moglo da najavi apokalipsu, ali to nije bilo preključe, kao što je najavljeno već pre dve nedelje i do sudbonosnog 21.12 je sve prošlo bez ikakvih posledica. Bolje išta nego ništa, barem se tešim time da drugi nemaju ničim da se pohvale...
  Da počnem od početka, prvo me je uhvatila neka bolest koja je po simptomima podsećala na zombi virus, ali se ispostavilo da je to najobičniji grip. Nisam bila oduševljena, ali nisam ni izgubila nadu...

 Zatim sam doživela problem sa internet konekcijom koji je trajao celih deset dana. Nisam danima mogla da dozovem bilo koga iz korisničkog servisa, izgledalo je kao da su nestali bez traga, a nisam mogla da idem u grad zbog gripa, tako da sam pomislila da se desilo nešto o čemu sam čitala u Trećem oku- invazija vanzemaljaca.

  Da li je to samo slučajnost, ali ovaj časopis tvrdi da na Obilićevom Vencu postoji mali vanzemaljski portal, a tamo se nalazi kancelarija mog internet provajdera!!!

  To je najgori scenario, smak sveta, ne mogu da zamislim život bez Interneta. Posle nekoliko dana sam skipila hrabrost i rešila da se upustim u misiju spasavanja sveta, ali tamo nije bilo ničeg neobičnog- moj internet provajder i dalje radi i ima kancelariju na istom mestu, kvar je otklonjen i sve je u najboljem redu...
   Jedino što ne znam da li mi se smak sveta desio u nekom veoma razblaženom obliku ili nije...Ali ja ne mogu da mislim o tome. Ponašaću se kao da ću živeti još najmanje 50 godina i od ponedeljka ču uraditi ono što odlažem već nedeljama...otići ću kod zubara.

  To nije ništa u poređenju sa tim šta je moglo da se desi, zar ne?

Melanija, wannabe detektiv

  Dragi moji čitaoci, napravila sam pauzu u pisanju bloga i baš sam se obradovala onom komentaru od pre nekoliko dana. Za razliku od drugih blogera, jedina stvar koja može da me obeshrabri je to što ne znam šta ljudi uopšte misle o mom pisanju i to što ne postoji neka povratna informacija. Inače, nije mi važno bilo šta drugo, ne želim da namećem svoje mišljenje, ne želim da igram onu igru ''komentarisaću te ako me komentarišeš'' sa drugim blogerima, ne želim da otvorim nalog na Twitteru ili da se bavim nekim drugim stvarima koje mogu da mi povećaju broj čitalaca. To ne deluje na mene pri izboru blogova koje volim da čitam, pa pretpostavljam da mi ne bi mnogo pomoglo.
     I meni se desilo da na nečijem blogu pronađem nešto što me muči iskazano rečima, već primećeno, opisano i zato na neki način lakše. Zahvalna sam ljudima koji mogu da budu iskreni u pogledu nekih ružnih stvari koje im se dešavaju u životu i koje primećuju oko sebe. Možda se tako ne može uticati na svest velikog broja ljudi, ali će barem neka stvar biti nazvana svojim imenom i što je najlepše od svega, možemo da joj se javno podsmevamo.
   A sada da pređem na malo suptilnije probleme. Kao što ste možda mogli da primetite moja kriza identiteta je poprimila skoro groteskne razmere. Svesna sam toga, nije mi lako i prosto nisam pametna šta da radim sa sobom. Želela sam da budem optimista,spin-doktor, mythbuster, politički analitičar, draga saveta...da ne nabrajam dalje, preterala sam već odavno i nema nazad.
    Uostalom, šta ima loše u tome što sada hoću da budem detektiv, njih ima u filmovima i književnim delima, svi oni su jako omiljeni od Toma Sojera do Nika Slotera (da ne nabrajam druge). Jedini problem mi je bio to što zazirem od nasilja i kriminala, ne ide mi od ruke brza vožnja, ne trčim brzo niti daleko (dobro plivam, ako to nešto znači), ne umem da koristim vatreno oružije, ne vladam borilačkim veštinama, nisam baš majstor prerušavanja, nisam neupadljiva... ali moje male sive ćelije mogu to da nadoknade. Posebno kada sam na TV-u videla kako se to radi...ali da počnem od početka...

  U poslednje vreme ne znam o čemu da pišem, čini se da se u državi i u životu dešava milion različitih stvari u kojima se davimo kao u živom blatu i zbog kojih me hvata očajanje. Jedna od njih je posebno užasna, naime TV program na Pinku je skandalozan. To je ono što ljude u ovoj napaćenoj državi najviše muči i zato sam se odlučila da analiziram taj problem. Ja sam ipak ozbiljna osoba koja ozbiljno shvata blogovanje...sve zbog vas.

  Pre ovog iskustva mrzela sam te gluposti, prezirala sam iz dna duše te javne likove koji se guraju u nečiji život putem medija, pokušavaju da nam prodaju svoju ''umetnost'', svoj pogled na svet i stil, koji nam daju na znanje s kim su u vezi, šta imaju...i da nas čak nauče kako da mi živimo i da nam tolerantno oproste što crkavamo od zavisti i zlobe nad njima. I još da postoji neko ko bi to sve pratio ili čak plaćao...sve to mi je bilo neshvatljivo i bezveze.

  Tim pre me čudi što sam se nedavno inficirala virusom nekulture i počela da pratim ovaj ozloglašeni TV program, koji je još gori od prethodnog. Radi se o emisiji ''Preljubnici''.

  U toj emisiji detektivi hvataju u preljubi neke likove i time štite javni moral od propadanja. Posebnu čar svemu tome daje što se tamo može pojaviti bilo ko od visokoobrazovanih osoba do prostih seljaka koji svoje supruge jure po prašnjavim drumovima u atarima zabačenih sela bogu iza nogu. I niko nije bezbedan osim mene i meni sličnih koji ne mogu da pronađu pravog partnera ni da im život od toga zavisi. Ali ovim programom sam toliko očarana i imam tako jaku želju da u njemu učestvujem da prosto moram da postanem detektiv. Osim toga oni primaju saradnika sa najmanje VSS (pročitala sam na njihovom sajtu). Dobro je znati da postoji neko ko bi i takve zaposlio.
   Jedino me brine to što neki zlobnici tvrde da to nisu pravi snimci nego loše odglumljeni i loše napisani scenariji. Istina je da su glumci loši i da scenariji pomalo ''škripe'', ali je Pink započeo jedan trend koji je za svaku pohvalu. Naime oni su prvi rekli ne televizijskoj mafiji. Televizijskoj mafiji? Moja saznanja tvrde da ona postoji, neću nabrajati sva imena, samo one za koje svi znamo da su umešani- Sloboda Mićalović, Vojin Ćetković i Ivan Bosiljčić. Ko razume, shvatiće.

  Sada i drugi glumci i wannabe glumci imaju šansu da se pojave na TV-u u romantičnim komedijama i tragedijama. Što se mene tiče, to je korak napred za kulturu i umetnost.

Ludački vajb koji plaši ljude

   Dragi moji čitaoci u prošlom postu sam se žalila na današnje muškarce ili barem na one primerke na koje sam imala nesreću da naletim u poslednje vreme. Ukoliko brinete za mene, nemate razloga, jer se baš nisam  mnogo potresla zbog toga. Ukoliko se vama nešto slično desi, nemojte ni vi da se nervirate. Ima svakakvog sveta i treba imati način kako isterati takve iz svog života. Ne kažem vam da tako prepadate ''pošten svet'' već samo one koji to zaslužuju. Najgore je ako pokušavate da popravite situaciju ili da im objasnite gde greše. Oni po pravilu misle da su ''u pravu'' a da su devojke te koje imaju problem psihičke prirode kada ne žele tako divne ljude kao što su oni.
    Mislite vi da ja možda preterujem i da imam visoke standarde? Možda nemam socijalnu inteligenciju? Zar nije vrlo seksi kada vas nepoznat muškarac prati i pokušava da stupi sa vama u seksualne odnose zato što ste ga ''skidali pogledom u tramvaju''? I onda se pojavi neko kao ja, ko ne razume pravila igre i oko sebe širi neki ''ludački vajb'' i stvara traume kod tako slobodnih i otvorenih osoba. Na šta sam ja mislila kada sam ih onako isprepadala, pa možda sada oni oklevaju da prilaze drugim devojkama, a možda im je potrebna i pomoć psihologa- žene su tako surova i hirovita bića, posebno te neemancipovane.

   Kada sam već kod toga, eto meni ideje za ovaj post- pisaću vam o svojoj prvoj komšinici.
   Naime taj moj ''nedostatak'' nije mogao da prođe neopaženo, upravo moja prva komšinica se ponudila da mi pomogne. Jednog dana je čula da sam izjavila kako bih izašla i sa ''crnim đavolom iz pakla'' i ponudila je da me upozna sa sinom komšinice sa trećeg sprata koji je takođe apsolvent koji stoji u mestu što se fakulteta tiče. Ona inače zna sve o meni i mojim dilemama, ponekad mi se čini da me poznaje bolje od mene same.
   Tvrdi da je nekada bila arhitekta (pakosni ljudi u ovo sumnjaju), ali je svakako osoba rođena ispred svog vremena. Njen pravi poziv bi bio paparaco-novinar ili trač bloger. Ponekad osećam blagu paranoju, kao da me uvek neko posmatra...

   Ove moje slutnje su se pokazale kao tačne jer zaista zgradom cirkulišu informacije vezane za mene, a koje su mogle da poteknu samo od nje i ni od koga drugog. Nisam ja jedina, daleko od toga, ničiji život nije dovoljno dosadan, banalan ili neupadljiv da bi ga ona poštedela.
   Ali ovo me je zbunilo jer to nisam pričala njoj nego je to bio privatan telefonski razgovor, a ona izjava je istrgnuta iz konteksta. Ja ne verujem u đavole, iako čitam ''Treće oko''. Za ovo postoji objašnjenje, najverovatnije me je prisluškivala, ali ranije dok nisam znala za tu njenu naviku njena ''intuicija'' me je zbunjivala. Tako mi je jednom, pre više godina rekla da me ''taj koga čekam ne voli'' i da treba da upoznam nekog boljeg ali da ga ne volim toliko. Ma koliko zbunjena bila tom konstatacijom nisam je sasvim otpisala kao osobu, naivno sam mislila da ona ima neko životno iskustvo ili nešto slično. Možda čak ima i neku telepatsku sposobnost? Ili samo pretura po našem stanu kada mi nismo tu? Nema načina da se sazna...

   Ona je jako nametljiva osoba i ne može se isterati bez grube sile, ona deli savete o svemu i svačemu- od toga da jelo nije dovoljno posoljeno do toga kako treba živeti život. A to što meni fali je to što sam razmažena i što ne radim dovoljno. Njena generacija je sačinjena od vrednih i ambicioznih ljudi koji su znali red i poštovali starije. To što je tada postojala država koja je bila mnogo prosperitetnija i što je imalo poslova ... to nije nikakav argument. Krivi smo mi mladi i ništa drugo. Njen zet je isti takav neradnik, otkad je ostao bez posla ona ga milosrdno koristi kao pomoć u kući- nešto između roba i tegleće životinje. Šta bi on bez nje?

  Inače i ja bih mogla da pomažem starijima, i da se pomirim sa svojom bakom. Ona zna i za to, ne znam da li zna tačan razlog naše svađe, ali misli da to nije baš tako neoprostivo. Bez obzira na sve ja treba da je negujem i da joj služim do smrti kada već ništa drugo pametno i ne radim. Tako bi se osećala bolje, bez obzira koliko ja mislim da je ona teška osoba i surov tiranin, nema veze. Bez obzira na to što moram da budem što dalje od nje kako bi uopšte mogla da se osećam kao ljudsko biće koje ima pravo na svoj život i koje može da pronađe svoju svrhu na ovom svetu...ona je stara, a stare ljude treba slušati.

   I treba da se družim sa normalnim ljudima. I da se udam, jer kada budem imala decu na vratu onda ću morati da radim. Zato je rešila da mi tako plemenito pomogne. I da ubije dve muve jednim udarcem, da natera dve lenštine na koristan i produktivan život. Jer tu definitivno ne bi bilo neke strasti, kao onda... Ali bi se smanjio problem bele kuge za koji su meni slični odgovorni. Ali tada treba da živimo na trećem spratu ili da se odselimo u drugu zgradu jer je ona stara i treba joj mir.

   Isto tako je za prodavačicu iz susedstva obnarodovala da je u drugom stanju. Posle toga ju je izložila javnoj kritici zato što je ''abortirala''. Stvarnost je malo drugačija, devojka se bila ugojila, ali pošto je po njenoj proceni ''prešla tridesetu'' i što je videla da ima nekog ''ko ju je vozio kući'', to je za nju bila ''gotova stvar''. I kada ju je devojka na kraju izgrdila...ona je bila kriva jer je nevaspitana. Ne poštuje starije...
   Ali ja sam našla rešenje i za njen problem. Pošto je njena slabost sujeverje... preduzela sam nekoliko koraka koji su pomogli, mada ne u potpunosti. Još uvek me uhodi, ali ne ogovara nikoga u mom prisustvu. Još uvek me pita kad ću da diplomiram, ali ne pominje moju baku. Još uvek me pita koliko sam platila neku haljinu, ali me ne uči kako da upoznajem nove prijateljice. To je OK, što se mene tiče, jer niko nije uspeo bolje od mene, čak ni pomenuta prodavačica iz susedstva.
   Evo šta treba uraditi:
   1. Naručiti horoskop putem pošte, ali tako da ga ona presretne...
   2. Pošto joj se često dešava da drži đubre ispred ulaznih vrata, uzeti ga i baciti bez njenog znanja. Ona misli da se to može upotrebiti u crnomagijske svrhe, zato i svog zeta nadzire dok obavlja kućne poslove. Jednom su joj nestale čarape i bila je frka zbog toga.
   3. Pomeriti saksiju sa cvećem koju je postavila na hodnik u cilju preusmeravanja feng-šui energije u svoju korist.
  4. Prskati neku misterionu tečnost ili posipati nekakav magični prah ispred vrata ponedeljkom.
  5. Usvojiti crnu mačku kao ljubimca.
  6. Kupovati časopis ''Treće oko'' i donositi ga u providnoj kesi.
  Niko me neće ubediti da razgovor i racionalni argumenti mogu da pomognu bolje.