Dragi moji čitaoci, pošto sam preživela apokalipsu,a opet mi se desila neprilika sa Internetom, došla sam do zaključka da me je stigla karmička osveta za neke od stvari koje sam pisala na blogu. Došlo je novo vreme, karma počinje da deluje brže i surovije i ja vam zato dugujem izvinjenje...
U životu mi najteže padaju stvari koje svi drugi razumeju, a ja ne mogu da shvatim. Zato mi je Internet neophodan, inače bih bila potpuno izgubljena u prostoru i vremenu. Taman sam planirala da saznam u čemu se sastoji privlačnost Gangnam style-a, kad mi nestade internet-konekcije. I deset dana je trajala borba sa telekomom i nesavesnim operaterima...ali to nije ni važno. Mislite da je sve to zbog neke banalne radoznalosti, ali ja to sve radim zbog višeg interesa.
Kao i uvek kada tražim takve informacije, državni interes mi je bio na prvom mestu. Iako nemam posao u državnoj službi niti mi bilo ko plaća za savete od državnog interesa, ja jedina znam kako da poboljšamo imidž države u svetu (samo da mi neki neprijateljski narod ne ukrade ideju). Odgovor-Gangnam style, taj magični ples bi nam pomogao. Pošto on ima svojstva da ujedinjuje narode i civilizacije a nekako je povezan i sa višom kosmičkom inteligencijom mislim da bi svi poslanici u skupštini (koji su legitimni predstavnici ovog naroda) trebali da ga odigraju, snime i taj snimak stave na Youtube. To je najbolje što mogu da učine u ovom istorijskom trenutku. Ko poznaje nekog u vladi neka lobira da se ovo desi što pre.
Dosta o politici, da se vratimo na moj karmički prekršaj. Pre izvesnog vremena sam pisala o tome kako mi se dopada ona prostačka emisija ''Preljubnici'' na Pinku. Ni sama nisam mogla tome da se načudim, ali sam bila iskrena i nisam se lažno zgražavala nad nečim što sam gledala više od nekoliko puta i u čemu sam našla čistu genijalnost. Neki od zapleta su me podsetili na kratke priče Dostojevskog ili Čehova ili na nekog drugog njima sličnog. Možda sam govorila iz perspektive nekoga ko nema posao i ko je razočaran u ljubav i ko bi za skromnu novčanu naknadu radio na TV Pinku. Neko ko bi postao trovač uma i duše ljudi u Srbiji i regionu...
Pošto sam rešila da budem detektiv to sam primenila prvo na svoj život. I nisam se baš najbolje pokazala, da vas ne lažem. Htela sam da sakupim informacije o izvesnoj osobi koja me već izvesno vreme zanima. Bolje je da se ne prepozna, jer tada kod njega neću imati šanse. Htela sam da sakupim dokaze o njegovoj ličnosti i potencijalnoj konkurenciji u cilju eliminacije iste. Da napomenem da bih ga kaznila kada bih saznala da radi nešto protiv državnih interesa (posao, please).
I pratila sam ga uprkos paklenoj ljubomori koja me je mučila...da bih saznala da je to ipak neki drugi čovek, a ne baš onaj koji me zanima jer je negde u međuvremenu nastala greška.
I htela sam da se suočim sa konkurencijom, ali nastao je problem. Pošto dotičnu damu ne poznajem i nisam bila sposobna da je identifikujem na osnovu slike sa Facebook profila, vratila sam se kući neobavljena posla.
Nadam se da će se onaj zbog koga sam se bavila detektivskim poslom zamisliti i shvatiti da Pink i oni koji su proizvod iste kulture i načina razmišljanja nikome sreću nisu doneli.
U životu mi najteže padaju stvari koje svi drugi razumeju, a ja ne mogu da shvatim. Zato mi je Internet neophodan, inače bih bila potpuno izgubljena u prostoru i vremenu. Taman sam planirala da saznam u čemu se sastoji privlačnost Gangnam style-a, kad mi nestade internet-konekcije. I deset dana je trajala borba sa telekomom i nesavesnim operaterima...ali to nije ni važno. Mislite da je sve to zbog neke banalne radoznalosti, ali ja to sve radim zbog višeg interesa.
Нема коментара:
Постави коментар