Konačno

Dragi moji čitaoci, zapostavila sam vas, moguće je i da vam nedostajem, ali moram da vam se pohvalim da sam konačno diplomirala. Sada sam diplomirani pedagog i na neki način mi je drago zbog toga, delimično sam srećna zbog svega. Srećna sam zbog toga što je moja duga i mučna agonija gotova. Ako ste čitali moj blog znate za moju intelektualnu blokadu i za mnogobrojne dileme koje su me opsedale proteklih godina. Skoro da sam htela i da odustanem, ali i taj dan je došao. Moj sistem se odblokirao i sada funkcioniše besprekorno.

Nisam isključivo ja kriva za sve, imam valjanih razloga kojima bih mogla da se opravdam, ali neću. Mislite da to nije ništa i da danas diplome ne vrede ni malo. Pitate se kako neko može da vrednuje tako nešto u vreme kada ni predsedniku države ne treba validna diploma. Sigurna sam da on nije proveo ni jednu noć učeći za ispite, da nije morao da provede ni jedan sat života sedeći u ledenoj slušaonici, da nije morao da nauči nešto što mu nikada neće trebati i da je propustio mnoge druge divne studentske blagodeti koje sam ja preživela. Siguran sam da se on nije svim silama trudio da napiše što je moguće bolji diplomski rad u kome ni jedna rečenica nije tuđa jer je mislio da bi ga to progonilo čitav život, a možda čak i duže.

Ali mi se mnogo razlikujemo i ne znam odakle mi ta uobraženost da sebe stavljam u isti koš sa njima ili njemu sličnim, divnim ostvarenim i uspešnim ljudima? Uostalom, diplome fakulteta vrede mnogo u Srbiji i za to sam pronašla dokaz.

Ako moja vredi 100 puta manje, dobro je i vi to morate da poštujete. Ne znam da li sam vas ubedila ili ne, ali mislim da zaslužujem aplauz. Pošto znam da postoje mnogi koji su u istoj situaciji u kojoj sam se ja nalazila do skoro mogla bih da vam prenesem mudrost koju sam stekla u tom procesu.
1.

Kao što sam već govorila nije lako biti na samom kraju studija i u isto vreme toliko daleko od završetka istih.  Kako se osećate to ne moram da vam objašnjavam, ali sam sigurna da oko sebe imate mnoštvo ljudi koji vam govore da je to samo delić problema koji vas u ''pravom'' životu tek očekuje. Da ćete na birou za nezaposlene provesti godine, da ćete biti zauvek siromašni i da će i vaša deca takođe živeti u siromaštvu, da treba da se udate i batalite ''nauke'' (ako ste žensko), da je nemoguće zaposliti se i da treba da se zadovoljite skromnim poslom čistačice ili prodavačice u supermarketu kada i za takve poslove postoji ogromna konkurencija. Zatim sam čula za jedan vrlo neprijaten detalj, naime muškraci ne vole žene kao što sam ja i da je možda bolje da i ne diplomiram kako bi  povećala sebi šanse za nalaženje muža. Zatim tu su i priče o tome koliko je moje zanimanje besmisleno i teško, koliko sam kao osoba nepotrebna i nekako ''sa druge planete''. Osim toga ljudi imaju neki po defaultu neprijateljski stav prema mom zanimanju, valjda zbog nekih starih trauma iz detinjstva ili zbog negativnog stava prema obrazovanju i školstvu uopšte....
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da vas zaboli glava i da vas uhvati strah pred budućnošću. Moj savet je da pažljivo filtrirate savete i da slušate samo ljude koji su pametniji od vas. Kako ćete da znate ko je pametniji od vas i ko vam želi dobro? Bolje da vam ne otkrivam svoju metodologiju jer ćete pomisliti da sam poludela (nije lako naći pametnijeg od mene), ali svakako razmislite o tome.
2.

Gledajte samo jedan korak unapred, koncentrišite se samo na deo posla koje ispred vas. Ma koliko vam teško bilo to što vreme sporo prolazi i što je napredak mali to je jedini način da se ne izgubite i ne padnete u očajanje. Ako vam misli lete na sto strana, teško da možete bilo šta da uradite.
3.

Održati pozitivan stav i odupreti se depresiji.
4.

Kao što je rekla Skarlet O'Hara ''Misliću o tome sutra''.Neke stvari nećete shvatiti ma koliko mislili o njima.