Konačno

Dragi moji čitaoci, zapostavila sam vas, moguće je i da vam nedostajem, ali moram da vam se pohvalim da sam konačno diplomirala. Sada sam diplomirani pedagog i na neki način mi je drago zbog toga, delimično sam srećna zbog svega. Srećna sam zbog toga što je moja duga i mučna agonija gotova. Ako ste čitali moj blog znate za moju intelektualnu blokadu i za mnogobrojne dileme koje su me opsedale proteklih godina. Skoro da sam htela i da odustanem, ali i taj dan je došao. Moj sistem se odblokirao i sada funkcioniše besprekorno.

Nisam isključivo ja kriva za sve, imam valjanih razloga kojima bih mogla da se opravdam, ali neću. Mislite da to nije ništa i da danas diplome ne vrede ni malo. Pitate se kako neko može da vrednuje tako nešto u vreme kada ni predsedniku države ne treba validna diploma. Sigurna sam da on nije proveo ni jednu noć učeći za ispite, da nije morao da provede ni jedan sat života sedeći u ledenoj slušaonici, da nije morao da nauči nešto što mu nikada neće trebati i da je propustio mnoge druge divne studentske blagodeti koje sam ja preživela. Siguran sam da se on nije svim silama trudio da napiše što je moguće bolji diplomski rad u kome ni jedna rečenica nije tuđa jer je mislio da bi ga to progonilo čitav život, a možda čak i duže.

Ali mi se mnogo razlikujemo i ne znam odakle mi ta uobraženost da sebe stavljam u isti koš sa njima ili njemu sličnim, divnim ostvarenim i uspešnim ljudima? Uostalom, diplome fakulteta vrede mnogo u Srbiji i za to sam pronašla dokaz.

Ako moja vredi 100 puta manje, dobro je i vi to morate da poštujete. Ne znam da li sam vas ubedila ili ne, ali mislim da zaslužujem aplauz. Pošto znam da postoje mnogi koji su u istoj situaciji u kojoj sam se ja nalazila do skoro mogla bih da vam prenesem mudrost koju sam stekla u tom procesu.
1.

Kao što sam već govorila nije lako biti na samom kraju studija i u isto vreme toliko daleko od završetka istih.  Kako se osećate to ne moram da vam objašnjavam, ali sam sigurna da oko sebe imate mnoštvo ljudi koji vam govore da je to samo delić problema koji vas u ''pravom'' životu tek očekuje. Da ćete na birou za nezaposlene provesti godine, da ćete biti zauvek siromašni i da će i vaša deca takođe živeti u siromaštvu, da treba da se udate i batalite ''nauke'' (ako ste žensko), da je nemoguće zaposliti se i da treba da se zadovoljite skromnim poslom čistačice ili prodavačice u supermarketu kada i za takve poslove postoji ogromna konkurencija. Zatim sam čula za jedan vrlo neprijaten detalj, naime muškraci ne vole žene kao što sam ja i da je možda bolje da i ne diplomiram kako bi  povećala sebi šanse za nalaženje muža. Zatim tu su i priče o tome koliko je moje zanimanje besmisleno i teško, koliko sam kao osoba nepotrebna i nekako ''sa druge planete''. Osim toga ljudi imaju neki po defaultu neprijateljski stav prema mom zanimanju, valjda zbog nekih starih trauma iz detinjstva ili zbog negativnog stava prema obrazovanju i školstvu uopšte....
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da vas zaboli glava i da vas uhvati strah pred budućnošću. Moj savet je da pažljivo filtrirate savete i da slušate samo ljude koji su pametniji od vas. Kako ćete da znate ko je pametniji od vas i ko vam želi dobro? Bolje da vam ne otkrivam svoju metodologiju jer ćete pomisliti da sam poludela (nije lako naći pametnijeg od mene), ali svakako razmislite o tome.
2.

Gledajte samo jedan korak unapred, koncentrišite se samo na deo posla koje ispred vas. Ma koliko vam teško bilo to što vreme sporo prolazi i što je napredak mali to je jedini način da se ne izgubite i ne padnete u očajanje. Ako vam misli lete na sto strana, teško da možete bilo šta da uradite.
3.

Održati pozitivan stav i odupreti se depresiji.
4.

Kao što je rekla Skarlet O'Hara ''Misliću o tome sutra''.Neke stvari nećete shvatiti ma koliko mislili o njima.

Melanija, wannabe savetnik premijera

   Prosto ne znam šta mi se to dešava. Ja sam se, izgleda, zarazila virusom nekulture i neukusa. Što je još i gore, počela sam da pinkovu životnu filozofiju primenjujem u svakodnevnom životu. Doduše, pokazala sam se kao neviđena šeprtlja u tom poduhvatu, ali znate kako kažu ,,u ljubavi i u ratu je sve dozvoljeno'' pa valjda mogu i ja da prolupam po koji put u nekoliko godina. Ne zameram to sebi previše, pa nemojte ni vi. Toliko o tome.

   Taman sam mislila da sam se opametila, kada se desio onaj incident sa premijerom. Za njega sam saznala dok sam čekala u redu u supermarketu i razgledala naslove novina. Umesto da se zgrozim kao svaka normalna i kulturna osoba ja sam počela da se smejem kao najobičnija budala. Požurila sam da vidim taj snimak pre nego što ga zabrane i još sam se više smejala. Sramota me je da priznam ali mi je premijer bio simpatičan u tom trenutku i to će mu svakako biti plus kada jednoga dana dođu izbori. Ne pitajte me zašto, ali takvi detalji uvek odluče kada razmišljam za koga treba glasati na izborima. Ako vi imate bolje razloge molim vas da ih ne napišete u komentarima. Pišite to gde hoćete, ali ovde nemojte.

   Prošlo je izvesno vreme dok sam shvatila koliko je sve to ružno i neukusno. Da je to sramota za TV, štampu, državu... itd. Dokle će se srozavati nivo onoga što se prikazuje u medijima? Da li je izgubljeno i poslednje poštovanje prema državi i njenim institucijama? Ako nemamo osnovnog poštovanja prema legitimnim predstavnicima našeg naroda, kako će nas poštovati svet? Kakav primer dajemo deci i globalnoj populaciji (ovo drugo je gore) ? Sada ceo svet zna za to, možda čak i Angela Merkel i Obama. Sledeći put kada se Dačić bude sastajao sa njima, oni će misliti na taj incident, a ne na neke vaznije stvari. Ko zna kako će se to odraziti na našu spoljnu politiku. Ne bi me iznenadilo da baš to bude razlog zbog koga ćemo izgubiti Kosovo.
   Primetila sam da mnogi komentatori ovakvih pojava, kada pišu o ciljnoj grupi za ovakve sadržaje ovu istu omalovažavaju kao glupu i neobrazovanu. Ja se uvek čudim jer nekom iskrivljenom logikom oni sebe ne ubrajaju u tu populaciju. Svi smo mi na ovaj ili onaj način njihova ciljna grupa, neka ''vest'' može da nas ne zanima, možemo da je smatramo za glupu ili preziremo- ali ako smo je saznali njihov cilj je ostvaren. Možda nismo želeli da znamo ili ne bismo tražili takve informacije-ali one su došle do nas i zauvek nas iskvarile, zatrovale nam um i usadile nekakve grozne ideje.

  Što se Dačića tiče, on ima neku harizmu zbog koje možemo da mu oprostimo. Jer on je ipak zdravo heteroseksualan, što je uvek simpatično i ima smisla za humor što je još simpatičnije. Neko drugi bi na njegovom mestu pao u nesvest, doživeo srčani udar, bio zgrožen, zgađen,šokiran, naljutio se i porazbijao sve u studiju, pohapsio te barabe koje su ga nasamarile, možda bi i zanemeo i pretvorio se u kip kao da nikada pre nije video tako nešto u svom životu, postideo se i počeo da muca...i ko zna šta još što ne smem ni da pretpostavim.
  A što se te voditeljke tiče, ona nije ni prva ni poslednja koja svoje ženske atribute pokazuje premijeru. Ili nama svima...

  Kada smo već kod toga mislim da se ovaj potez može i malo drugačije interpretirati uzevši u obzir onu izjavu Jelene Karleuše da je mozak polni organ. Kada je mozak polni organ to znači da je i polni organ mozak, odnosno da su polni organ i mozak isto. Ili da imaju kumulativni efekat, sinergiju da se tako izrazim. Jer na površini onaj dostupni deo intervjua deluje krajnje glupo, ali kada se sve sabere i oduzme-to je prava intelektualna debata na visokom nivou. Jer ona je ipak Playboy-starleta što je stavlja u visok rang- nešto malo manje od člana Mense, a više od univerzitetskog profesora, po mojoj slobodnoj proceni. Nisam baš stručna da procenim, ali razumete na šta mislim.
   Svi se grozimo tih žena, posebno otkad su počele da se guraju u politiku, ali uzevši u obzir prethodno tumačenje one nam čine ogromnu uslugu. Ipak one se bore na svoj način da kompenzuju fenomen odliva mozgova iz zemlje.

 E sada je red da dam savet premijeru, jer mi je takav naslov. Ja mu predlažem sledeće-da ih sve poubija ili protera iz države. Ili barem da onoj voditeljki naplati kaznu kao svakom manijaku te vrste.

Neočekivana upotreba novina

Dragi moji čitaoci, znam da mislite da sam preterala sa glupostima u poslednje vreme, ali kako da vam opišem koliko sam razočarana činjenicom da nisam nikada u životu videla vanzemaljce, dok se oni drugim ljudima stalno ukazuju.

 I pored toga neće biti smaka sveta, mada je stanje u državi ukazivalo na suprotno. Mislila sam da državno rukovodstvo pravi dugove i krize imajući u vidu smak sveta, dok me sada cela ta stvar mnogo više zabrinjava. Najgore je što me uopšte ne slušaju, iako bi im bolje bilo da to rade. Već vidim novi naslov za novi post na mom blogu-Melanija, wannabe vladar iz senke.
  A ceo taj Gangnam style fenomen me je zaista inspirisao. Mesecima me je ta pesmica nervirala i nisam razumela šta je to što nagoni ljude da o njoj pričaju, a još manje da uz nju igraju. Mislila sam da se to meni neće desiti, ali neki dan dok sam pokušavala da se utegnem u helanke sa radija se čula baš ta pesmica. Tako sam i ja podlegla globalnom fenomenu i postala pobornik tog trenda.
   Iako možda moji plesni koraci nisu bili savršeni, ali nisam ni ja važan igrač. Ima mnogo bitnijih ljudi od mene. Oni treba da misle na opšte dobro, da to snime i stave na Youtube. To je neosporni trend i svako ko to ne uradi nije u trendu. Za mene znate da nisam, ali neko ko drži do sebe i dobre medijske slike o sebi bi morao to da uradi. Najviše bih volela da vidim Aleksandra Vučića i(li) Jelenu Karleušu kako igraju taj magični ples. A ko su vaši favoriti? Zaboga, koliko puta da vas molim da mi komentarišete?

   A sada da odgovorim na pitanje koje je dovelo jednog od vas na moj blog-kako novinama napaliti ženu.
To me je pitanje zaintrigiralo i ozbiljno sam razmišljala na tu temu. Kada bih dala odgovor na to pitanje rešila bih mnoge probleme i ulepšala život mnogim ljudima.
   Novine su se do sada koristile za oblaganje kaveza za ptice, za brisanje prozora, za pravljenje papirnih kapa i brodova, hartija može da se reciklira i ko zna šta još ali za ovu vrstu upotrebe novina još nisam čula. Od nekih tabloida može da vas zadesi nešto malo drugačija fiziološka reakcija, ali o tome nije reč. Možda je to povezano sa ovim, jer neko ima konstipaciju, onda mu nije ni do čega, ali to nije pravi odgovor koji vas zanima.
   Fenomen je izuzetno složen i sastoji se iz više scenarija...
1.)

 Mukšarci mogu napaliti ako čitaju Playboy i logično je da pomisle da postoje novine kojima mogu da napale žene. Ali to je velika greška jer ih takvi časopisi čine nesigurnim i nezadovoljnim svojim izgledom, a sama činjenica da se muškarci stimulišu na taj način im je pomalo odbojna jer one žele da misle da su same po sebi  dovoljno privlačne i lepe. Ako ste pametni krićete to od svojih partnerki, majki, komšinica, prijateljica sa Facebooka i drugih ženskih osoba koje bi volele da ovako nešto ne delite sa njima!!! Osim toga preokupiranost pornografijom dovodi do slepila za potrebe pravih žena koje su ispred vas. Da ste ih slušali i obraćali pažnju mogli ste mnogo toga da primetite...
   Lično mislim da novine ne treba čitati jer u njima ima puno gluposti i ružnih stvari. One nam prenose jednu lažnu sliku sveta i dešavanja i onaj ko ih ne čita je pametniji i bolje informisan o svetu oko sebe. Ali ako na taj način želite da napalite ženu, onda je to za svaku pohvalu. Za tu svrhu iskoristite ''Politiku'', a ''Blic'' nemojte nikako, to je katastrofa koliko su se pokvarili.
 Verovali ili ne, neke od njih misle da je to seksi i stimulativno. Sedite u fotelju i čitajte novine i ne obraćajte nikakvu pažnju na nju. Pre ili kasnije počeće da se oseća zanemareno i seksualno isfrustrirano, takoreći napaljeno. Možda će i ona potražiti novine u kojima se savetuje kako da vas kao muškarca napali i onda nikako nemojte da zabrljate.

Nemojte da se čudite odakle joj tako neke nastrane ideje i želje i nikad nemojte bežati od toga užasnuti ili ne daj bože uplašeni. Podnesite to kao muškarac...
2.) Ili možda mislite na novine u smislu nečeg novog ili neočekivanog, nečega kao Gangnam style. Ali i to može da bude mač sa dve oštrice jer ona možda želi nešto kao Alien abduction ili ko zna šta već... Ali nemojte mene da slušate ja sam postala ekspert za nešto sasvim drugo.

  Ja ipak nisam seksolog po zanimanju, iako biste onda čitali moj blog. Ali bolje išta nego ništa...
  Što se tiče moje situacije, ispostavilo se da je cela zabuna proistekla iz toga što slušam alapače koje čak ne znaju ni sve gradske tračeve. Ona plavuša sa kojom sam htela da se suočim mi nije suparnica, možda čak to nikad nije ni bila (bar ne baš ozbiljno). Moj problem je što takve stvari ne mogu da podnesem hladne glave i onda pravim gluposti.

  A onda mi na pamet pade da sve to nema nikakve veze. Nisam više ogorčena osoba i sve ružno što mi se desilo ostavljam iza sebe. Iz tog gorkog iskustva nisam naučila ništa i shodno tome mi to ništa ne znači. To je deo sećanja koji želim da falsifikujem i rado ga se odričem jer je bilo stvarno bezveze. Nije vredno pomena. Ako neko razume šta osećam, shvatiće. Isto preporučujem svakome ko je bio emotivno povređen.

 Što se tog cenjenog primerka tiče mogao bi da prestane da bude toliko misteriozan i da nas lepo obavesti o tome gde izlazi i kad je u Beogradu. To bi nam rešilo mnoge probleme

Gangnam style i Pink-detektiv

 Dragi moji čitaoci, pošto sam preživela apokalipsu,a opet mi se desila neprilika sa Internetom, došla sam do zaključka da me je stigla karmička osveta za neke od stvari koje sam pisala na blogu. Došlo je novo vreme, karma počinje da deluje brže i surovije i ja vam zato dugujem izvinjenje...
  U životu mi najteže padaju stvari koje svi drugi razumeju, a ja ne mogu da shvatim. Zato mi je Internet neophodan, inače bih bila potpuno izgubljena u prostoru i vremenu. Taman sam planirala da saznam u čemu se sastoji privlačnost Gangnam style-a, kad mi nestade internet-konekcije. I deset dana je trajala borba sa telekomom i nesavesnim operaterima...ali to nije ni važno. Mislite da je sve to zbog neke banalne radoznalosti, ali ja to sve radim zbog višeg interesa.

   Kao i uvek kada tražim takve informacije, državni interes mi je bio na prvom mestu. Iako nemam posao u državnoj službi niti mi bilo ko plaća za savete od državnog interesa, ja jedina znam kako da poboljšamo imidž države u svetu (samo da mi neki neprijateljski narod ne ukrade ideju). Odgovor-Gangnam style, taj magični ples bi nam pomogao. Pošto on ima svojstva da ujedinjuje narode i civilizacije a nekako je povezan i sa višom kosmičkom inteligencijom mislim da bi svi poslanici u skupštini (koji su legitimni predstavnici ovog naroda) trebali da ga odigraju, snime i taj snimak stave na Youtube. To je najbolje što mogu da učine u ovom istorijskom trenutku. Ko poznaje nekog u vladi neka lobira da se ovo desi što pre.

   Dosta o politici, da se vratimo na moj karmički prekršaj.  Pre izvesnog vremena sam pisala o tome kako mi se dopada ona prostačka emisija ''Preljubnici'' na Pinku. Ni sama nisam mogla tome da se načudim, ali sam bila iskrena i nisam se lažno zgražavala nad nečim što sam gledala više od nekoliko puta i u čemu sam našla čistu genijalnost. Neki od zapleta su me podsetili na kratke priče Dostojevskog ili Čehova ili na nekog drugog njima sličnog. Možda sam govorila iz perspektive nekoga ko nema posao i ko je razočaran u ljubav i ko bi za skromnu novčanu naknadu radio na TV Pinku. Neko ko bi postao trovač uma i duše ljudi u Srbiji i regionu...

  Pošto sam rešila da budem detektiv to sam primenila prvo na svoj život. I nisam se baš najbolje pokazala, da vas ne lažem. Htela sam da sakupim informacije o izvesnoj osobi koja me već izvesno vreme zanima. Bolje je da se ne prepozna, jer tada kod njega neću imati šanse. Htela sam da sakupim dokaze o njegovoj ličnosti i potencijalnoj konkurenciji u cilju eliminacije iste. Da napomenem da bih ga kaznila kada bih saznala da radi nešto protiv državnih interesa (posao, please).

 I pratila sam ga uprkos paklenoj ljubomori koja me je mučila...da bih saznala da je to ipak neki drugi čovek, a ne baš onaj koji me zanima jer je negde u međuvremenu nastala greška.

 I htela sam da se suočim sa konkurencijom, ali nastao je problem. Pošto dotičnu damu ne poznajem i nisam bila sposobna da je identifikujem na osnovu slike sa Facebook profila, vratila sam se kući neobavljena posla.

 Nadam se da će se onaj zbog koga sam se bavila detektivskim poslom zamisliti i shvatiti da Pink i oni koji su proizvod iste kulture i načina razmišljanja nikome sreću nisu doneli.