Teodor fon Burg-opasnost za Srbiju

  Ovih dana sam u Politici pročitala dosta tekstova o tome kako su talentovani, ostvareni i svetski priznati mladi ljudi u Srbiji izloženi velikom neprijateljstvu i mržnji nas ostalih. Kao što ste mogli primetiti, ni ja na to nisam sasvim imuna, pa se nadam da ću se iskupiti ako napišem par reči o tome.

   Sa autorima koji tako zdušno brane Vuka Jeremića ne mogu da se svim srcem složim, jer zaista ne umem da procenim ni koliko je on talentovan, niti kakva je njegova uloga u svetu, a još manje da li je njegova uloga u istoriji naše zemlje pozitivna. To da li je on suviše gramziv ili samo uzima onoliko novca koliko mu minimalno treba, ne znam. Iskreno vam kažem, ne znam zasigurno.

 Ali mogu da pišem o Teodoru fon Burgu jer je on zaista dokazano talentovan. I on je bio na naslovnoj strani Politike, bio je kod predsednika Nikolića, pričalo se o njemu, čak se slikao sa zastavom kao pravi pravcati olimpijski sportista!!! Čak je i bio u Dnevniku RTS-a, razgovarao je sa gospođom Jeremić, koja je morala da mu postavi neizbežno pitanje- da li će on kad poraste i kada se iškoluje postati profesor u Matematičkoj gimnaziji? Zamislite da on ima veće ambicije, želi da bude profesor na fakultetu??? A što ide u svet? Zar mu nije dobro u Srbiji?

  I to je sve OK, da nisam rešila da pogledam šta je to što ljudi pišu i misle o njemu. To je uglavnom sledeće:
1. Kao mlađi nije dobijao stipendije za talente zato što se takmičio na višem nivou, sa decom starijom od sebe. Zato mu nije sledovala novčana pomoć koja bi mu pomogla da se dodatno intelektualno usavršava. Ovako je prepušten na milost i nemilost svojoj preambicioznoj majci i profesorima koji ga muče matematikom.

  Zapravo, država je pokušala da ga zaštiti od propasti. Svi znamo kakvo je mučenje ta matematika, koliko opterećuje i boli, i kako odvaja dete od života, vršnjaka i normalnog odrastanja. Nije normalno voleti i razumevati matematiku. Pijaže je  to dokazao, razumevanje tako složenih koncepata u tako ranom uzrastu odstupa od normale. Niko ne voli matematičare i one koji se tako osećaju. Ja nisam imala svest o opasnosti od matematike dok nisam krenula na fakultet i čula svoje koleginice kako se hvale time kako ne znaju matematiku zato što su veoma ženstvene (znate, razlike između muškog i ženskog mozga). To znači da ja nažalost nisam tako ženstvena, ma kako izgledala neupućenima.
    I sama sam nekada davno bila dovoljno naivna da tvrdim kako volim matematiku i to mi je donelo jedino podsmeh i zlostavljanje. I mene su ti matematičari pokušavali da uhvate u svoju mrežu, govorili su mi da sam talentovana i isto su tako koristili razne podmukle trikove da me prevare. Posebno u osnovnoj školi, jednom sam čak išla i na takmičenje, nisam dobro prošla, ali su moji drugovi uspeli da me blagovremeno ''spuste na zemlju'' i tada sam stekla averziju prema takmičenjima. Ali još uvek u dnu duše gajim iracionalno poštovanje prema onima koji taj talenat imaju, šta ćete, sentimentalnost valjda...
2. Zatim se govori o tome da on uopšte ne bi ni trebao da bude u Srbiji. Treba da ide negde u svet. Ne treba da se vraća i ne treba nam njegovo mišljenje ni o čemu, posebno ne o ekonomiji. Jer posla za njega neće i ne može biti...nikad.
   Jedino se bojim da nije saznao za Milutina Milankovića ili još gore pročitao njegovu ''Autobiografiju''. I on je bio dete koje obećava, ali...bolje da ne znate šta je uradio. Zamislite, došao je u Srbiju da bude profesor. A bio je dete koje puno obećava...

3. Zatim se kritikuje njegova majka zato što mu je oduzela normalno detinjstvo. Njeno ponašanje se graniči sa zlostavljanjem. Zašto mu nije puštala Diznijeve crtaće i vodila ga u igraonice? Ko zna kako je ta kulturna deprivacija uticala na njegovu psihu? Možda će i on da misli da je sve to glupost?

4. Zatim su tu i psiholozi koji tvrde da on, iako inteligentan nije ni izbliza toliki genije kao Novak Đoković. Matematička takmičenja ne znače ništa, za razliku od teniskih takmičenja koja su važna za taj sport i koja čine njegovu suštinu. Uspeh na njima ne predviđa uspeh u karijeri, tvrde oni stručno, i zato matematičke talente ne treba podsticati. Nema koristi od toga, niti garancije da će oni izumeti nešto genijalno. Zato su prepušteni snalažljivsti svojih roditelja. Ne treba ih ni hvaliti da se ne uobraze i ne umisle koješta. Ne zanima nas ni njihovo mišljenje o dotičnim psiholozima, ako se neko od njih preorjentiše na društvene nauke.

5. Matematički talenti nepravedno zasenjuju decu koja su mnogo značajnija i koja treba da dobijaju mnogo više pažnje. Ta deca će sigurno biti nešto izuzetno kada porastu, za razliku od matematičara. Takvi trebaju ovom društvu i to je čak i Teodorova majka prepoznala i objavila u otvorenom pismu od pre par godina.

6. Matematički talenti i drugi intelektualno nadareni pojedinci izazivaju opasan psihološki kompleks- Kainov kompleks. Nisam psiholog i ako vas zanima guglujte, ali oni su strašno patogeni. Zato ih treba najuriti iz  države. Oni upropašćavaju ovaj napaćeni narod gore od svih političara i estradnih zvezda zajedno.