7/14/2012

Kako se spremiti za test opšte informisanosti?


   Ovo je pitanje na koje sam mislila da znam odgovor, čak sam i delila savete mlađima, preporučivala im knjige za koje mislim da su naročito korisne. Bila sam previše samouverena i uobražena što se toga tiče. Ja sam pre nekoliko godina polagala taj famozni test opšte informisanosti i zaista sam dobro prošla na njemu, imala sam 27 od 30 poena što je zaista dobro kad se uporedi sa ostalima. Zapravo taj test mi je pomogao da se upišem na studijsku grupu na koju su konkurisali sve sami odlikaši i vukovci. To je jedina prilika kada mi je to opšte znanje bilo od neke opipljive koristi, dok ponekad ume i da zasmeta u realnom životu. Nekad poželim da manje znam i manje mislim, da budem jednostavnija...

   Ja inače imam dobru memoriju i pamtim dosta toga, volim da čitam, zanimaju me različite stvari i moram da priznam da ponekad čak i listam enciklopedije bez ikakve spoljašnje prinude. Ali ne znam sve o svemu, ne zanimaju me sportovi i holivudski blokbasteri i glumci i glumice koje u njima glume. Ali svakako zapamtim nešto ukoliko se o tome dosta priča...Uglavnom, podržavam testove opšte informisanosti jer mislim da zaista favorizuju inteligentne ljude sa dobrom memorijom i kulturnim interesovanjima. Svi znamo za mane školskog sistema naše države i znamo kako je to ocenjivanje nepravedno i subjektivno i upravo zato je dobro da postoje ovakvi testovi na filozofskim fakultetima jer bi u protivnom možda bili odbačeni najinteligentniji kandidati za upis.
   Ali jedno kontroverzno pitanje me je zaista zbunilo, jer ni ja ne bih znala odgovor na njega. Tragično je to da je neko na osnovu toga što nije znao odgovor na njega eliminisan na prijemnom.

   Ne kritikujem Jelenu Karleušu i njeno delovanje, ko voli nek izvoli. Ali nije u redu to što je to pitanje postavljeno na prijemnom ispitu. Svi znamo da nam ona baš i nije svima po ukusu, neki smatraju da je njeno pevanje kazna za uši, njeni spotovi kazna za oči, praćenje i razumevanje njenih izjava i društvenih aktivizama mučenje za intelekt- uglavnom nešto što bi neko inteligentan ''blokirao'' i ignorisao da bi upošte mogao nešto pametno da smisli. Jer je svima poznato kolika je prezasićenost informacijama, a ako taj nesrećnik mora da uči i pamti ovakve stvari-šta bi bilo sa njim. Jer to je prokletstvo dobrog pamćenja, taj bi morao da pamti takve informacije zauvek, osim ako ne oboli od demencije u starosti što bi bila sreća u nesreći.
 Starije generacije sa nostalgijom govore o tome kako su u školi morali da uče i kako mi današnji ljudi ne možemo ni da se merimo sa njima.
 Drugi tvrde kako su deca preopterećena dosadnim i nepotrebnim gradivom, da moraju da bubaju i da ne znaju da primene naučeno. Slažem se, ali ovo je još gore...
Zašto budući studenti filozofskih fakulteta moraju da znaju ovakve stvari, da slušaju radio-stanice sa narodnjacima jer postoji mogućnost da takvo pitanje bude na testu opšte informisanosti, da čitaju žutu štampu, da budu informisani o svakoj gluposti koju ti fini ljudi odvale, da znaju sve o njihovim aferama i zaljubljivanjima, odljubljivanjima, brakovima, finansijskim neprilikama i drugim veoma važnim stvarima? I kada bi oni trebalo da stignu da pročitaju nešto od Tolstoj-evskog?




Нема коментара:

Постави коментар