Ovo je pitanje na koje sam mislila da znam odgovor, čak sam i delila savete mlađima, preporučivala im knjige za koje mislim da su naročito korisne. Bila sam previše samouverena i uobražena što se toga tiče. Ja sam pre nekoliko godina polagala taj famozni test opšte informisanosti i zaista sam dobro prošla na njemu, imala sam 27 od 30 poena što je zaista dobro kad se uporedi sa ostalima. Zapravo taj test mi je pomogao da se upišem na studijsku grupu na koju su konkurisali sve sami odlikaši i vukovci. To je jedina prilika kada mi je to opšte znanje bilo od neke opipljive koristi, dok ponekad ume i da zasmeta u realnom životu. Nekad poželim da manje znam i manje mislim, da budem jednostavnija...
Ali jedno kontroverzno pitanje me je zaista zbunilo, jer ni ja ne bih znala odgovor na njega. Tragično je to da je neko na osnovu toga što nije znao odgovor na njega eliminisan na prijemnom.
Starije generacije sa nostalgijom govore o tome kako su u školi morali da uče i kako mi današnji ljudi ne možemo ni da se merimo sa njima.
Drugi tvrde kako su deca preopterećena dosadnim i nepotrebnim gradivom, da moraju da bubaju i da ne znaju da primene naučeno. Slažem se, ali ovo je još gore...
Zašto budući studenti filozofskih fakulteta moraju da znaju ovakve stvari, da slušaju radio-stanice sa narodnjacima jer postoji mogućnost da takvo pitanje bude na testu opšte informisanosti, da čitaju žutu štampu, da budu informisani o svakoj gluposti koju ti fini ljudi odvale, da znaju sve o njihovim aferama i zaljubljivanjima, odljubljivanjima, brakovima, finansijskim neprilikama i drugim veoma važnim stvarima? I kada bi oni trebalo da stignu da pročitaju nešto od Tolstoj-evskog?
Нема коментара:
Постави коментар