Moram da se izvinim čitaocima zbog prevelikog bavljenja politikom, ali ta tema me iz nekog razloga prosto fascinira u poslednje vreme. I ma koliko se ljudima oko mene činilo da ja znam dosta toga, postoje stvari koje mi uopšte nisu jasne. Kao na primer to da se izbori mogu uporediti sa nekom tamo evropskom trkom. Mislim da je to ružno i pretenciozno i nadasve nepravedno prema svima, naročito sportistima. Oni su zaista morali da treniraju i da se odreknu mnogo čega, dok je to sa politikom jedna ružna svinjarija.
Možda je za moje stanje odgovorno moje preterano gledanje TV-a, možda nešto drugo, ali fascinira me to koliko se moje mišljenje o svemu tome razlikuje od onoga šta se može čuti i pročitati na tu temu. Kažu su novinarstvo i mediji loši, prava sramota i sa tim se slažem, ali šta je mnogo, mnogo je...
Mislim da su se pojavili mnogi mitovi vezani za politiku i da bi nam tu mogli pomoći samo Amerikanci, zapravo dva simpatična Amerikanca- Adam Savage i Jamie Hyneman. Mislim da to spada u njihov domen delatnosti. Ne znam kako će to da dokažu jer se oni više bave prirodnim naukama, ali nema niko bolji od njih ili barem ja ne mogu da se setim.
Oni nisu moj prvi izbor, ali nedavno su me razočarali neki profesori sa filozofskog fakulteta. To nije prvi put da me neko od profesora sa filozofskog fakulteta razočara, ali neću sada o tome. Identifikovala sam sledeće mitove koji me zbunjuju:
1. Da je Tadić bio jako dobar predsednik. Da je vođena odlična spoljna i unutrašnja politika. Da u njegovoj stranci ima eksperata za privredu i ekonomiju bez kojih bismo propali odmah. Da nikad nisu ništa loše uradili i da nezadovoljstvo naroda potiče od neznanja. Da nema korupcije i da su zaposeni samo vrhunski eksperti, a ako i ima korumpiranih i neobrazovanih malo ih je i jedva da je bilo ko išta primetio. Da je Ivića Dačić vampir koji je upropastio Tadića.
2.Da niko na ovom svetu ne bi prihvatio Tomislava Nikolića i da to rade jedino iz svoje posvećenosti demokratiji (jer zaboga on je ipak izabran na izborima i iz tog razloga legitiman). Da on zaslužuje svaku kritiku iako realno gledano nije dugo bio na vlasti. Da ima sumljivu prošlost neprihvatljivu našim susedima, (sa kojima smo tad bili u neprijateljskim odnosima), tzv istorijsku odgovornost... i bože šta to uradismo iz inata? Zar nam nije jasno šta možemo da izgubimo?
3. Da smo prosto-naprosto glupi, naročito mi koji smo glasali. Mi smo neobrazovani, fašistički nastrojeni, homofobični, imamo niži IQ i lagali smo one fine ljude koji su sprovodili istraživanje javnog mnjenja. Zato su naši politički analitičari ispali budale i sad ih niko ne poštuje. Nisu oni krivi, mi smo. Jednog dana ćemo morati da preuzmemo odgovornost i da se suočimo sa tim. Otkud nam ideja da glasanje treba da bude tajno?-d'oh
4. Da ne poštujemo evropske vrednosti, ne znamo šta su i kako konkretno izgledaju. Ne razlikujemo DS i DSS, ili URS i LDP, ili LDP i SPS ili... i nemamo pojma šta je to u njihovim programima. A opet glasamo! Ne verujemo političarima, neki od nas ne veruju čak ni u pokojnog premijera Đinđića, čak ni za njega ne bi mogli da stave ruku u vatru. Zar ne znamo šta je bio 5. oktobar?
U ovome su najgore generacije koje su odrastale ili su rođene devedesetih godina. Trebali bi da uče umesto što se kinđure za maturu i dane provode u nekim besmislenim aktivnostima. Kakve su tek sebi uzore izabrali...to nije normalno. Jednog dana će još i Nemačkoj da objave rat- samo ako se dočepaju vlasti. A to nije evropski i zato je bolje da se stariji ljudi bave politikom. I zarad stabilnosti ne treba nikad da se menjaju, ali zbog demokratije moraju biti izabrani na izborima-d'oh.
5. Ne razumemo se u ekonomiju i u to šta je opravdano trošenje novca. Ne kapiramo marketing. Imam teoriju o tome da je upravo marketing doveo do tako male izlaznosti na izbore jer je revoltirao glasačko telo. Nije žvaka za seljaka kako to izreka kaže. Kako možemo da povezujemo neke nepovezane stvari? Zar smo mislili da je novac za kampanju mogao biti bolje i humanije utrošen?
Kako smo mogli da mislimo da je mnogo potrošeno i tako reći bačeno u vodu?
I otkud to da očekujemo da sa istim uspehom kojim finansiraju stranku mogu i da vode finansijsku politiku države? To su različite stvari!!!-d'oh
Možda je za moje stanje odgovorno moje preterano gledanje TV-a, možda nešto drugo, ali fascinira me to koliko se moje mišljenje o svemu tome razlikuje od onoga šta se može čuti i pročitati na tu temu. Kažu su novinarstvo i mediji loši, prava sramota i sa tim se slažem, ali šta je mnogo, mnogo je...
1. Da je Tadić bio jako dobar predsednik. Da je vođena odlična spoljna i unutrašnja politika. Da u njegovoj stranci ima eksperata za privredu i ekonomiju bez kojih bismo propali odmah. Da nikad nisu ništa loše uradili i da nezadovoljstvo naroda potiče od neznanja. Da nema korupcije i da su zaposeni samo vrhunski eksperti, a ako i ima korumpiranih i neobrazovanih malo ih je i jedva da je bilo ko išta primetio. Da je Ivića Dačić vampir koji je upropastio Tadića.
2.Da niko na ovom svetu ne bi prihvatio Tomislava Nikolića i da to rade jedino iz svoje posvećenosti demokratiji (jer zaboga on je ipak izabran na izborima i iz tog razloga legitiman). Da on zaslužuje svaku kritiku iako realno gledano nije dugo bio na vlasti. Da ima sumljivu prošlost neprihvatljivu našim susedima, (sa kojima smo tad bili u neprijateljskim odnosima), tzv istorijsku odgovornost... i bože šta to uradismo iz inata? Zar nam nije jasno šta možemo da izgubimo?
U ovome su najgore generacije koje su odrastale ili su rođene devedesetih godina. Trebali bi da uče umesto što se kinđure za maturu i dane provode u nekim besmislenim aktivnostima. Kakve su tek sebi uzore izabrali...to nije normalno. Jednog dana će još i Nemačkoj da objave rat- samo ako se dočepaju vlasti. A to nije evropski i zato je bolje da se stariji ljudi bave politikom. I zarad stabilnosti ne treba nikad da se menjaju, ali zbog demokratije moraju biti izabrani na izborima-d'oh.
Нема коментара:
Постави коментар