Postapokaliptični post

  Dragi moji čitaoci, sigurno se pitate kako to da se smak sveta nije desio i kako to da se ništa posebno nije dogodilo. I ja se to isto pitam i moram da priznam, ma koliko to čudno zvučalo da sam razočarana zbog toga. Ovih dana se o tome pričalo u medijima, neki ljudi su potrošili silno vreme i novac pripremajući se za smak sveta, neki su pokazali iznenađujuću krvoločnost i želju za ubijanjem ostalih preživelih kako bi za njih ostalo više zaliha, neki su pohrlili na Rtanj planinu, pod zemlju, u atomska skloništa i ko zna gde... Razni scenariji o propasti sveta su bili u opticaju, trebala je da nas sprži kiša meteora, kometa, elektromagnetna bura sa Sunca, zatim poplave, zemljotresi, cunamiji, uragani, ledeno doba, invazija vanzemaljaca, zombi-virus, ekonomski krah, nestanak zaliha nafte, nestanak pijaće vode, nuklearni rat, običan rat...

  Ovaj ključni datum u koji smo polagali tolike nade je došao i prošao, ko zna kada će da bude smak sveta, možda se to neće desiti ni u mom životnom veku i neću imati šanse da tome prisustvujem i da to vidim. Bez obzira na to što smo mi koji živimo u Srbiji imali prilike da doživimo situacije vrlo slične smaku sveta, prosto ne mogu da se otmem utisku da sam prevarena. Ništa spektakularno se nije desilo.

   Zapravo, ne mogu reći da mi se nije desilo apsolutno ništa što bi moglo da najavi apokalipsu, ali to nije bilo preključe, kao što je najavljeno već pre dve nedelje i do sudbonosnog 21.12 je sve prošlo bez ikakvih posledica. Bolje išta nego ništa, barem se tešim time da drugi nemaju ničim da se pohvale...
  Da počnem od početka, prvo me je uhvatila neka bolest koja je po simptomima podsećala na zombi virus, ali se ispostavilo da je to najobičniji grip. Nisam bila oduševljena, ali nisam ni izgubila nadu...

 Zatim sam doživela problem sa internet konekcijom koji je trajao celih deset dana. Nisam danima mogla da dozovem bilo koga iz korisničkog servisa, izgledalo je kao da su nestali bez traga, a nisam mogla da idem u grad zbog gripa, tako da sam pomislila da se desilo nešto o čemu sam čitala u Trećem oku- invazija vanzemaljaca.

  Da li je to samo slučajnost, ali ovaj časopis tvrdi da na Obilićevom Vencu postoji mali vanzemaljski portal, a tamo se nalazi kancelarija mog internet provajdera!!!

  To je najgori scenario, smak sveta, ne mogu da zamislim život bez Interneta. Posle nekoliko dana sam skipila hrabrost i rešila da se upustim u misiju spasavanja sveta, ali tamo nije bilo ničeg neobičnog- moj internet provajder i dalje radi i ima kancelariju na istom mestu, kvar je otklonjen i sve je u najboljem redu...
   Jedino što ne znam da li mi se smak sveta desio u nekom veoma razblaženom obliku ili nije...Ali ja ne mogu da mislim o tome. Ponašaću se kao da ću živeti još najmanje 50 godina i od ponedeljka ču uraditi ono što odlažem već nedeljama...otići ću kod zubara.

  To nije ništa u poređenju sa tim šta je moglo da se desi, zar ne?

Melanija, wannabe detektiv

  Dragi moji čitaoci, napravila sam pauzu u pisanju bloga i baš sam se obradovala onom komentaru od pre nekoliko dana. Za razliku od drugih blogera, jedina stvar koja može da me obeshrabri je to što ne znam šta ljudi uopšte misle o mom pisanju i to što ne postoji neka povratna informacija. Inače, nije mi važno bilo šta drugo, ne želim da namećem svoje mišljenje, ne želim da igram onu igru ''komentarisaću te ako me komentarišeš'' sa drugim blogerima, ne želim da otvorim nalog na Twitteru ili da se bavim nekim drugim stvarima koje mogu da mi povećaju broj čitalaca. To ne deluje na mene pri izboru blogova koje volim da čitam, pa pretpostavljam da mi ne bi mnogo pomoglo.
     I meni se desilo da na nečijem blogu pronađem nešto što me muči iskazano rečima, već primećeno, opisano i zato na neki način lakše. Zahvalna sam ljudima koji mogu da budu iskreni u pogledu nekih ružnih stvari koje im se dešavaju u životu i koje primećuju oko sebe. Možda se tako ne može uticati na svest velikog broja ljudi, ali će barem neka stvar biti nazvana svojim imenom i što je najlepše od svega, možemo da joj se javno podsmevamo.
   A sada da pređem na malo suptilnije probleme. Kao što ste možda mogli da primetite moja kriza identiteta je poprimila skoro groteskne razmere. Svesna sam toga, nije mi lako i prosto nisam pametna šta da radim sa sobom. Želela sam da budem optimista,spin-doktor, mythbuster, politički analitičar, draga saveta...da ne nabrajam dalje, preterala sam već odavno i nema nazad.
    Uostalom, šta ima loše u tome što sada hoću da budem detektiv, njih ima u filmovima i književnim delima, svi oni su jako omiljeni od Toma Sojera do Nika Slotera (da ne nabrajam druge). Jedini problem mi je bio to što zazirem od nasilja i kriminala, ne ide mi od ruke brza vožnja, ne trčim brzo niti daleko (dobro plivam, ako to nešto znači), ne umem da koristim vatreno oružije, ne vladam borilačkim veštinama, nisam baš majstor prerušavanja, nisam neupadljiva... ali moje male sive ćelije mogu to da nadoknade. Posebno kada sam na TV-u videla kako se to radi...ali da počnem od početka...

  U poslednje vreme ne znam o čemu da pišem, čini se da se u državi i u životu dešava milion različitih stvari u kojima se davimo kao u živom blatu i zbog kojih me hvata očajanje. Jedna od njih je posebno užasna, naime TV program na Pinku je skandalozan. To je ono što ljude u ovoj napaćenoj državi najviše muči i zato sam se odlučila da analiziram taj problem. Ja sam ipak ozbiljna osoba koja ozbiljno shvata blogovanje...sve zbog vas.

  Pre ovog iskustva mrzela sam te gluposti, prezirala sam iz dna duše te javne likove koji se guraju u nečiji život putem medija, pokušavaju da nam prodaju svoju ''umetnost'', svoj pogled na svet i stil, koji nam daju na znanje s kim su u vezi, šta imaju...i da nas čak nauče kako da mi živimo i da nam tolerantno oproste što crkavamo od zavisti i zlobe nad njima. I još da postoji neko ko bi to sve pratio ili čak plaćao...sve to mi je bilo neshvatljivo i bezveze.

  Tim pre me čudi što sam se nedavno inficirala virusom nekulture i počela da pratim ovaj ozloglašeni TV program, koji je još gori od prethodnog. Radi se o emisiji ''Preljubnici''.

  U toj emisiji detektivi hvataju u preljubi neke likove i time štite javni moral od propadanja. Posebnu čar svemu tome daje što se tamo može pojaviti bilo ko od visokoobrazovanih osoba do prostih seljaka koji svoje supruge jure po prašnjavim drumovima u atarima zabačenih sela bogu iza nogu. I niko nije bezbedan osim mene i meni sličnih koji ne mogu da pronađu pravog partnera ni da im život od toga zavisi. Ali ovim programom sam toliko očarana i imam tako jaku želju da u njemu učestvujem da prosto moram da postanem detektiv. Osim toga oni primaju saradnika sa najmanje VSS (pročitala sam na njihovom sajtu). Dobro je znati da postoji neko ko bi i takve zaposlio.
   Jedino me brine to što neki zlobnici tvrde da to nisu pravi snimci nego loše odglumljeni i loše napisani scenariji. Istina je da su glumci loši i da scenariji pomalo ''škripe'', ali je Pink započeo jedan trend koji je za svaku pohvalu. Naime oni su prvi rekli ne televizijskoj mafiji. Televizijskoj mafiji? Moja saznanja tvrde da ona postoji, neću nabrajati sva imena, samo one za koje svi znamo da su umešani- Sloboda Mićalović, Vojin Ćetković i Ivan Bosiljčić. Ko razume, shvatiće.

  Sada i drugi glumci i wannabe glumci imaju šansu da se pojave na TV-u u romantičnim komedijama i tragedijama. Što se mene tiče, to je korak napred za kulturu i umetnost.

Ludački vajb koji plaši ljude

   Dragi moji čitaoci u prošlom postu sam se žalila na današnje muškarce ili barem na one primerke na koje sam imala nesreću da naletim u poslednje vreme. Ukoliko brinete za mene, nemate razloga, jer se baš nisam  mnogo potresla zbog toga. Ukoliko se vama nešto slično desi, nemojte ni vi da se nervirate. Ima svakakvog sveta i treba imati način kako isterati takve iz svog života. Ne kažem vam da tako prepadate ''pošten svet'' već samo one koji to zaslužuju. Najgore je ako pokušavate da popravite situaciju ili da im objasnite gde greše. Oni po pravilu misle da su ''u pravu'' a da su devojke te koje imaju problem psihičke prirode kada ne žele tako divne ljude kao što su oni.
    Mislite vi da ja možda preterujem i da imam visoke standarde? Možda nemam socijalnu inteligenciju? Zar nije vrlo seksi kada vas nepoznat muškarac prati i pokušava da stupi sa vama u seksualne odnose zato što ste ga ''skidali pogledom u tramvaju''? I onda se pojavi neko kao ja, ko ne razume pravila igre i oko sebe širi neki ''ludački vajb'' i stvara traume kod tako slobodnih i otvorenih osoba. Na šta sam ja mislila kada sam ih onako isprepadala, pa možda sada oni oklevaju da prilaze drugim devojkama, a možda im je potrebna i pomoć psihologa- žene su tako surova i hirovita bića, posebno te neemancipovane.

   Kada sam već kod toga, eto meni ideje za ovaj post- pisaću vam o svojoj prvoj komšinici.
   Naime taj moj ''nedostatak'' nije mogao da prođe neopaženo, upravo moja prva komšinica se ponudila da mi pomogne. Jednog dana je čula da sam izjavila kako bih izašla i sa ''crnim đavolom iz pakla'' i ponudila je da me upozna sa sinom komšinice sa trećeg sprata koji je takođe apsolvent koji stoji u mestu što se fakulteta tiče. Ona inače zna sve o meni i mojim dilemama, ponekad mi se čini da me poznaje bolje od mene same.
   Tvrdi da je nekada bila arhitekta (pakosni ljudi u ovo sumnjaju), ali je svakako osoba rođena ispred svog vremena. Njen pravi poziv bi bio paparaco-novinar ili trač bloger. Ponekad osećam blagu paranoju, kao da me uvek neko posmatra...

   Ove moje slutnje su se pokazale kao tačne jer zaista zgradom cirkulišu informacije vezane za mene, a koje su mogle da poteknu samo od nje i ni od koga drugog. Nisam ja jedina, daleko od toga, ničiji život nije dovoljno dosadan, banalan ili neupadljiv da bi ga ona poštedela.
   Ali ovo me je zbunilo jer to nisam pričala njoj nego je to bio privatan telefonski razgovor, a ona izjava je istrgnuta iz konteksta. Ja ne verujem u đavole, iako čitam ''Treće oko''. Za ovo postoji objašnjenje, najverovatnije me je prisluškivala, ali ranije dok nisam znala za tu njenu naviku njena ''intuicija'' me je zbunjivala. Tako mi je jednom, pre više godina rekla da me ''taj koga čekam ne voli'' i da treba da upoznam nekog boljeg ali da ga ne volim toliko. Ma koliko zbunjena bila tom konstatacijom nisam je sasvim otpisala kao osobu, naivno sam mislila da ona ima neko životno iskustvo ili nešto slično. Možda čak ima i neku telepatsku sposobnost? Ili samo pretura po našem stanu kada mi nismo tu? Nema načina da se sazna...

   Ona je jako nametljiva osoba i ne može se isterati bez grube sile, ona deli savete o svemu i svačemu- od toga da jelo nije dovoljno posoljeno do toga kako treba živeti život. A to što meni fali je to što sam razmažena i što ne radim dovoljno. Njena generacija je sačinjena od vrednih i ambicioznih ljudi koji su znali red i poštovali starije. To što je tada postojala država koja je bila mnogo prosperitetnija i što je imalo poslova ... to nije nikakav argument. Krivi smo mi mladi i ništa drugo. Njen zet je isti takav neradnik, otkad je ostao bez posla ona ga milosrdno koristi kao pomoć u kući- nešto između roba i tegleće životinje. Šta bi on bez nje?

  Inače i ja bih mogla da pomažem starijima, i da se pomirim sa svojom bakom. Ona zna i za to, ne znam da li zna tačan razlog naše svađe, ali misli da to nije baš tako neoprostivo. Bez obzira na sve ja treba da je negujem i da joj služim do smrti kada već ništa drugo pametno i ne radim. Tako bi se osećala bolje, bez obzira koliko ja mislim da je ona teška osoba i surov tiranin, nema veze. Bez obzira na to što moram da budem što dalje od nje kako bi uopšte mogla da se osećam kao ljudsko biće koje ima pravo na svoj život i koje može da pronađe svoju svrhu na ovom svetu...ona je stara, a stare ljude treba slušati.

   I treba da se družim sa normalnim ljudima. I da se udam, jer kada budem imala decu na vratu onda ću morati da radim. Zato je rešila da mi tako plemenito pomogne. I da ubije dve muve jednim udarcem, da natera dve lenštine na koristan i produktivan život. Jer tu definitivno ne bi bilo neke strasti, kao onda... Ali bi se smanjio problem bele kuge za koji su meni slični odgovorni. Ali tada treba da živimo na trećem spratu ili da se odselimo u drugu zgradu jer je ona stara i treba joj mir.

   Isto tako je za prodavačicu iz susedstva obnarodovala da je u drugom stanju. Posle toga ju je izložila javnoj kritici zato što je ''abortirala''. Stvarnost je malo drugačija, devojka se bila ugojila, ali pošto je po njenoj proceni ''prešla tridesetu'' i što je videla da ima nekog ''ko ju je vozio kući'', to je za nju bila ''gotova stvar''. I kada ju je devojka na kraju izgrdila...ona je bila kriva jer je nevaspitana. Ne poštuje starije...
   Ali ja sam našla rešenje i za njen problem. Pošto je njena slabost sujeverje... preduzela sam nekoliko koraka koji su pomogli, mada ne u potpunosti. Još uvek me uhodi, ali ne ogovara nikoga u mom prisustvu. Još uvek me pita kad ću da diplomiram, ali ne pominje moju baku. Još uvek me pita koliko sam platila neku haljinu, ali me ne uči kako da upoznajem nove prijateljice. To je OK, što se mene tiče, jer niko nije uspeo bolje od mene, čak ni pomenuta prodavačica iz susedstva.
   Evo šta treba uraditi:
   1. Naručiti horoskop putem pošte, ali tako da ga ona presretne...
   2. Pošto joj se često dešava da drži đubre ispred ulaznih vrata, uzeti ga i baciti bez njenog znanja. Ona misli da se to može upotrebiti u crnomagijske svrhe, zato i svog zeta nadzire dok obavlja kućne poslove. Jednom su joj nestale čarape i bila je frka zbog toga.
   3. Pomeriti saksiju sa cvećem koju je postavila na hodnik u cilju preusmeravanja feng-šui energije u svoju korist.
  4. Prskati neku misterionu tečnost ili posipati nekakav magični prah ispred vrata ponedeljkom.
  5. Usvojiti crnu mačku kao ljubimca.
  6. Kupovati časopis ''Treće oko'' i donositi ga u providnoj kesi.
  Niko me neće ubediti da razgovor i racionalni argumenti mogu da pomognu bolje.

Šta je to sa današnjim muškarcima?

  Dragi moji čitaoci, znam da sam vas pomalo zapostavila, ali nisam bila raspoložena za pisanje. Neću sada da se žalim zbog toga, niti da opisujem kakve su me sve brige mučile u međuvremenu. Bolje je da ne znate za to i drago mi je da nisam od onih osoba koje imaju potrebu da se poveravaju drugima. Uglavnom, konačno sam razrešila jednu groznu nedoumicu koja mi se godinama nadvijala nad životom kao crni oblak i sada na neke stvari gledam iz potpuno drugačije perspektive. Žao mi je ako sam nekoga smorila svojim ''ispovedanjem'', ali ako je osoba nečim opterećena to neminovno pronađe načina da se ispolji. Toliko o tome, ko razume shvatiće...(ovo je posvećeno onim čitaocima kojima je do toga stalo).
   A sada da pređem na zanimljivije teme...U prošlom postu sam pisala o tome kako je teško pronaći srodnu dušu i navela sam neke teorije zašto je to tako. Izgleda da se to ne dešava samo meni, jer pod uticajem dosade i užasne vrućine koja me je zarobila ukljućila sam TV i pronašla da se svi redom žale na današnje muškarce. Dobro, to su bile uglavnom neke estradne umetnice, koje ih javno kritikuju, traže od njih da budu ostvareni, da budu džentlmeni, da ih zadovolje, da ih se ne plaše...ma bezveze nešto. Brzo sam odustala od ovog vida zabave jer su me smorile. A pritom su sve toliko arogantne u tim zahtevima, hvališu se svojom privlačnošću i pameću, uspešnim karijerama, pričama da ih muškarci neće zbog sitne pakosti i zavisti jer su one emancipovane, a njima trebaju glupe i zatucane domaćice koje nemaju svoj život i prihode.
  Shvatam ja šta njima fali, ali iskreno rečeno ne shvatam šta meni fali. Zapravo nisam shvatala dok nisam izašla iz te grozne nedoumice koja me je mučila. Sada sam što se toga tiče sasvim cool. Reč je o nekoj vrsti nerazumevanja i nekompatibilnosti jer sam ja ipak...nešto kao vanzemaljac. Toliko vam je dovoljno da znate, jer ko zna ko ovo može da pročita...
   Zapravo nije problem u tome da niko nije zainteresovan za mene, niti da ih ne privlačim, čak naprotiv. Neki nepoznati tipovi mi se javljaju na Facebook-u, prilaze mi na ulici, dobacuju za mnom i sve u tom smislu, saznadoh nedavno da imam tajnog obožavaoca, ali ni pored najbolje volje nisam saznala ko je to, i ''manijaci'' i ''fini momci'' žele da se upoznaju sa mnom. ali nekakim čudom uspem da ih sve isprepadam i oni brže bolje pobegnu bez traga...

 To me je strašno zbunjivalo, ali sada kada znam šta je u pitanju, moram da vas naučim kako to da uradite jer ipak je i to bolje nego juriti neke budale samo zato što se osećate užasno usamljeno...Ono što vam se ne sviđa na prvi pogled neće vam se svideti ni na drugi, u nekom ko je glup i prazan nećete pronaći ništa zanimljivo ma koliko se trudili...
    TIP BR 1
  Muškarci koji su ostvareni, kažu da će vas uzeti u obzir kada ga i vi budete pronašli posao (oni ne žele neku zatucanu domaćicu već emancipovanu ženu koja zarađuje i zna šta hoće). Ubeđuju vas kako ne treba biti zaslepljen površnošću, tj estetikom jer oni baš nisu ni privlačni. Ali mogli bi da budu kada bi imali vremena da idu u teretanu jer su nekada bili ''sportski tipovi''. Kažu da to nije ni važno i zgražavaju se nad vašom površnošću. Grozno im je i to ''filozofiranje'', beskorisno čitanje knjiga i to što ne stojite sa obe noge na zemlji. Zameraju vam nedostatak praktičnosti i to što od želite neku karijeru u kojoj bi hteli da se intelektualno i emotivno ostvarite po cenu da se nikada od toga ne obogatite...

 Ja prema njima imam ružno osećanje pakosti jer ne mogu da se načudim tome ko ih je zaposlio, a mene nikada ne bi. Mislim da je užasno što takvi ljudi zauzimaju superioran stav u odnosu na nekoga i što misle da imaju pravo da mi sole pamet...
 Kako treba postupiti?
1. Pravite se da nemate pojma ni o čemu, da ste nesposobni za život i da ne možete da ukapirate ni najjednostavnije praktične stvari-kažite kako ne znate da vozite, ne znate da popunite uplatnicu, ne znate šta je pdv i sl. Pravite se da ne razumete racionalnu logiku, gledajte ga staklastim i izgubljenim pogledom i ćutite. Oni ne vole previše pametne devojke, ali mrze one koje su baš glupe i grozni su prema njima. Misle da su inteligentniji od Tesle samo zato što imaju diplomu nekog privatnog fakulteta i strica partijskog funkcionera.

2. Otvoreno priznajte da ste sponzoruša i notorna šopingholičarka i tražite mu pare ili kreditnu karticu.

3. Priznajte da ste nešto kao vanzemaljac, da verujete u horoskope i sve ono što piše u ''Trećem oku''. pozovite ga na spiritističku seansu i recite mu sve što znate o svom prethodnom životu. Poverite mu i to da ste jednom prizvali nekog demona i da mislite da je sudbina to što ste se baš ovde sreli...

  TIP BR2
  Muškarci koji su u žurbi i koji misle da vas smuvaju na brzinu. Oni su verovatno odgledali previše američkih sitkoma ili nekih drugih filmova u kojima žene pristaju na seks u roku od par minuta i očekuju da im se to desi i u realnosti. i to na ulici, u sred bela dana, bez kapi alkohola ili bilo kakvog uvoda. Neki od njih ne mogu da progovore više od par rečenica, odmah prelaze na stvar i čak vam kažu kako vi to morate jer ste ih, zaboga, skidali pogledom u tramvaju.

  1.Kažite mu da vas zanima, ali da svakako želite da popijete kafu sa tako šarmantnom osobom i da želite da ga upoznate prvo jer ste dobra, konzervativna devojka koja voli sve polako. Odugovlačite što više možete, posle nekih petnaestak minuta bez postignutog cilja oni će krenuti dalje jer ne gube vreme, pa čak ni najbolja riba nije vredna toga da ga smara toliko i zaustavlja tako neverovatnu seks-mašinu kao što je on.

   2. Poverite mu kako imate psihičkih problema i kako ste bili hospitalizovani izvesno vreme, ali da želite da nadoknadite propušteno jer vam je psihijatar rekao da je seks lek za sve. Manijaka se ne bojite jer znate sve borilačke veštine i nosite nož sa sobom u svako doba, a pištolje su vam oduzeli...zbog depresije.

 3. Recite mu da imate neku retku bolest zbog koje bi moglo da vam pozli u svakom trenutku i zbog koje biste mogli da završite u bolnici. Pričajte mu o tome kako je on hrabar jer današnji muškarci imaju predrasude i ne žele da budu sa nekim ko je bolestan, iako to nije zarazno. Samo ste alergični na jednu vrstu namirnica i najmanja količina iste bi mogla da vas ubije...

    TIP BR 3
  Brbljivi muškarci koji vam ne daju da dođete do reči, zanima ih sve, pitaće vas sve i što treba i što ne treba i ispričaće vam celu svoju životnu istoriju. Važno im je da znaju sa kim ste i koliko izlazili, koliko ste ljubavnika imali, za koga glasate, koje ste godište, da li vam je to prava boja kose jer deluje nestvarno, šta volite u krevetu, ko vam je omiljeni glumac, pevač, sportista, film, boja ili slatkiš, sa kim biste voleli da odete na pusto ostrvo, Partizan ili Zvezda...i milion sličnih stvari

1.Pravite se da ste mrtvi.

2. Recite mu da proučavate hipnozu, recite kako je moguće sugerisati nekome da se pod hipnozom ponaša kao kokoška ili da svira klavir iako to ne ume. Kažite mu da je podsvest nepresušna misterija i ...pokušajte da ga hipnotišete.

3. Priznajte da imate čudnu zavisnost, i to baš od onih koje su sada IN. Do sada vas je bilo sramota, ali otkad ste videli onu emisiju na TV-u rešili ste da to ne krijete, i onda izvadite teglu kamenčića iz torbe i pojedite pet-šest.

  TIP BR4
Neko pored koga se osećate kao da ste vi muškarac. Od takvog vam se poremeti hormonski balans i čini vam se da će vam u svakom trenutku izrasti brada i brkovi, glas postati dublji i da ćete početi da pijete i da se bijete.

 Ako vam takvi nisu po ukusu potpretite mu da ćete kontaktirati njegovu mamu i sve joj reći ...

Zašto još uvek niste našli srodnu dušu?

  Odavno nisam pisala o problematici nalaženja ''srodnih duša'' iako je to ono što često dovodi čitaoce na moj blog. Ovo je vrlo zanimljiva tema koja potajno muči dosta ljudi i o njoj vladaju podeljena mišljenja. Nadam se da ćete ovde naći odgovor na sve vaše dileme vezane za ovu problematiku jer sam se trudila da dudem iscrpna.
 1.  Postoji mišljenje da je sam koncept srodnih duša čista romantična izmišljotina i izgovor neprilagođenih i pomalo neurotičnih osoba koje ne žele da prave kompromise. Ti ljudi su sami jer hoće nešto nerealno i nemoguće, to su obično princeze na zrnu graška kojima niko nije dovoljno dobar. Uvek im nešto fali i ne mogu da budu zadovoljne. Ako im neko odgovara u svakom drugom pogledu osim materjalnog one jadne moraju da budu sa nekom prostačinom i da pate za tim nekim, ili su istovremeno zaljubljene u pet-šest različitih ljudi jer svako od njih ima delić savršenstva u sebi i kad bi se sve to sabralo ispao bi od njih neko dobar. Jednostavno im se ne da da pronađu savršenog partnera.

2. Onda su tu ljudi koji su kroz život bivali emotivno povređivani i razočarani. Oni ne mogu da skupe dovoljno hrabrosti i optimizma da pokušaju ponovo, jer ne postoji garancija da će sledeći put proći bolje. Njima je život niz baksuzluka i loših veza, oni ne umeju da se izbore za sebe i slepi su i gluvi za sve loše kod drugih.I te druge prihvataju svim srcem bez obzira na to koliko su im patnje naneli... Postoji tvrdnja da im psihoterapija može pomoći, ali o ovome nemam dovoljno podataka.

3. Ljudi koji žele koliko-toliko pristojnog partnera koji je zadovoljavajuć u seksualnom pogledu a doživljavaju u toj potrazi mnoštvo frustrirajućih situacija i razočarenja. Shvataju tu potragu kao avanturu i očekuju najbolje od svega. Mnogo puta poveruju da su našli srodnu dušu, ali se posle par meseci euforije polako otrežnjuju. Obično kada poljube milion žabaca nađu da je princ bio pored njih sve vreme i da su bili sa svima osim baš sa njim...

4. Osobe koje se razlikuju od svih ostalih, kao da nisu sa ove planete. Obično se i ne trude da se prilagode jer nisu ni svesne da se nešto razlikuju. Oni jednostavno znaju da nisu kompatiblni ni sa kim koga poznaju i da tu nema leka. Mogu da zažmure na oba oka, mogu da se prave da ne čuju i ne vide, mogu da upražnjavaju pozitivno razmišljanje dok im glava ne eksplodira...ne vredi. Obično imaju u sebi neki izvanredan kvalitet koji ljudi ne umeju da cene i koji im je velika smetnja u današnjem surovom svetu. Kompatibilni su eventualno, samo sa sebi sličnima...ako ih ikada pronađu.

5. Ljudi koji veruju u postojanje neke mistične srodne duše koja je sa njima bila i u prethodnim životima. Povezane su karmom i sudbinom. U ''Trećem oku '' sam pročitala da se to može videti iz horoskopa, a bilo je i romantično-jezivih pričica o tome. Ne verujem svemu što piše u ovom magazinu, ali me takve priče prosto oduševljavaju. Nekako su mi simpatične, mada nemam dovoljno podataka o tome da li u njima ima imalo istine. Ko zna neka napiše u komentarima, može i anonimno. Jer moj astrolog kaže da imam i ja jednu ovakvu srodnu dušu, dok me svi ostali svrstavaju u kategoriju vanzemaljaca. On je jedina osoba koja je optimista što se mene tiče, čisto da se zna.

6. Zatim postoji i podvarijanta koja kaže kako tih srodnih duša ima više, nije samo jedna u pitanju. To je zato što je došlo do velikog porasta populacije, pa su se i te duše podelile (ima ograničeni broj duša, ako sam dobro shvatila) kako bi naselile preko 6 milijardi tela. Ovaj elegantni dijagram ilustruje tu teoriju. Ne znam koliko vam srodnih duša sleduje i da li je ta deoba uvek ravnomerna, u smislu da li neko dobija manju dušu, a neko veću...jednostavno mi se učinilo zanimljivim pa sam i o tome pisala. A vi razmislite...

7. Biološke teorije koje tvrde da duša ne postoji jer za to nema naučnih dokaza. Važna je samo u teoriji reprodukcija, odnosno seks. Zapravo samo seks i to ne onaj koji za svrhu ima reprodukciju...jer zaboga koliki bi haos onda nastao i koliko bi dece imali...ne smem ni da pomislim. Ovo zastupaju uglavnom psiholozi i seksolozi i prave paralele između ljudskog ponašanja i ponašanja primata. Najbolje prolaze tzv. alfa-mužjaci. Ne verujem im previše, tako da ne morate odmah da pojurite kod hirurga da vam promeni pol, drage moje čitateljke. Možda to nije istina, jer ipak se i vrste majmuna razlikuju u svom seksualnom ponašanju... pa ipak mi smo mnogo drugačiji od majmuna!!!

 8. Takozvane popularne teorije koje nam se serviraju u medijima. Htedoh da ih prezrivo preskočim, ali pošto je i to deo opšte kulture moram da ih pomenem. Ne želim da budem ne-trendy...znate ja sam ozbiljna osoba, pišem blog i to ozbiljno shvatam. Imajte to na umu i pišite mi-please.

a) Lifestyle i rituali udvaranja po ugledu na američke sitkome i kultne serije. Ne znam da li su ovi oblici ponašanja privlačni suprotnom polu, ali ima nekih ljudi koji su ih ozbiljno shvatili. Imaju svojih uspona i padova, manje ili više simpatičnih varijanti... Što se mene tiče oni su životu slični koliko i one paralele sa primatima. Kad se pažljivije pogleda te priče više liče na neki loš vic nego na nešto prema čemu treba oblikovati svoj odnos prema suprotnom polu. Bolje je imati neko svoje mišljenje nego gutati te poruke koje se već godinama provlače kao neke životne istine. Kao da je druženje sa tri drugarice lepše od zaljubljenosti, da je bolje kupovati cipele nego imati decu, da su vibratori bolji od živih muškaraca i tome sličnih zaključaka. Ispada da ti Amerikanci imaju vrlo čudne običaje i ako mi se desi da ne nađem onu srodnu dušu o kojoj sam vam pisala- idem u Ameriku da ulovim nekog Amerikanca. Oni su lak plen. To je moj plan B.

b) Postojanje srećnih veza i ostvarenih i ispunjenih žena i muškaraca. Postoje divni i savršeni ljudi, ostvareni u svojim profesijama koji su uvek zaljubljeni i koji imaju vrlo jak libido u svako doba. Idila jedna, raj na zemlji. Moj problem je to što ne spadam u njihovu kategoriju i što su svi najbolji primerci zauzeti na našu ogromnu žalost.

Ima i tu poneka tužna priča od koje vam i suze mogu poteći, ali sve je to tako romantično.

Teodor fon Burg-opasnost za Srbiju

  Ovih dana sam u Politici pročitala dosta tekstova o tome kako su talentovani, ostvareni i svetski priznati mladi ljudi u Srbiji izloženi velikom neprijateljstvu i mržnji nas ostalih. Kao što ste mogli primetiti, ni ja na to nisam sasvim imuna, pa se nadam da ću se iskupiti ako napišem par reči o tome.

   Sa autorima koji tako zdušno brane Vuka Jeremića ne mogu da se svim srcem složim, jer zaista ne umem da procenim ni koliko je on talentovan, niti kakva je njegova uloga u svetu, a još manje da li je njegova uloga u istoriji naše zemlje pozitivna. To da li je on suviše gramziv ili samo uzima onoliko novca koliko mu minimalno treba, ne znam. Iskreno vam kažem, ne znam zasigurno.

 Ali mogu da pišem o Teodoru fon Burgu jer je on zaista dokazano talentovan. I on je bio na naslovnoj strani Politike, bio je kod predsednika Nikolića, pričalo se o njemu, čak se slikao sa zastavom kao pravi pravcati olimpijski sportista!!! Čak je i bio u Dnevniku RTS-a, razgovarao je sa gospođom Jeremić, koja je morala da mu postavi neizbežno pitanje- da li će on kad poraste i kada se iškoluje postati profesor u Matematičkoj gimnaziji? Zamislite da on ima veće ambicije, želi da bude profesor na fakultetu??? A što ide u svet? Zar mu nije dobro u Srbiji?

  I to je sve OK, da nisam rešila da pogledam šta je to što ljudi pišu i misle o njemu. To je uglavnom sledeće:
1. Kao mlađi nije dobijao stipendije za talente zato što se takmičio na višem nivou, sa decom starijom od sebe. Zato mu nije sledovala novčana pomoć koja bi mu pomogla da se dodatno intelektualno usavršava. Ovako je prepušten na milost i nemilost svojoj preambicioznoj majci i profesorima koji ga muče matematikom.

  Zapravo, država je pokušala da ga zaštiti od propasti. Svi znamo kakvo je mučenje ta matematika, koliko opterećuje i boli, i kako odvaja dete od života, vršnjaka i normalnog odrastanja. Nije normalno voleti i razumevati matematiku. Pijaže je  to dokazao, razumevanje tako složenih koncepata u tako ranom uzrastu odstupa od normale. Niko ne voli matematičare i one koji se tako osećaju. Ja nisam imala svest o opasnosti od matematike dok nisam krenula na fakultet i čula svoje koleginice kako se hvale time kako ne znaju matematiku zato što su veoma ženstvene (znate, razlike između muškog i ženskog mozga). To znači da ja nažalost nisam tako ženstvena, ma kako izgledala neupućenima.
    I sama sam nekada davno bila dovoljno naivna da tvrdim kako volim matematiku i to mi je donelo jedino podsmeh i zlostavljanje. I mene su ti matematičari pokušavali da uhvate u svoju mrežu, govorili su mi da sam talentovana i isto su tako koristili razne podmukle trikove da me prevare. Posebno u osnovnoj školi, jednom sam čak išla i na takmičenje, nisam dobro prošla, ali su moji drugovi uspeli da me blagovremeno ''spuste na zemlju'' i tada sam stekla averziju prema takmičenjima. Ali još uvek u dnu duše gajim iracionalno poštovanje prema onima koji taj talenat imaju, šta ćete, sentimentalnost valjda...
2. Zatim se govori o tome da on uopšte ne bi ni trebao da bude u Srbiji. Treba da ide negde u svet. Ne treba da se vraća i ne treba nam njegovo mišljenje ni o čemu, posebno ne o ekonomiji. Jer posla za njega neće i ne može biti...nikad.
   Jedino se bojim da nije saznao za Milutina Milankovića ili još gore pročitao njegovu ''Autobiografiju''. I on je bio dete koje obećava, ali...bolje da ne znate šta je uradio. Zamislite, došao je u Srbiju da bude profesor. A bio je dete koje puno obećava...

3. Zatim se kritikuje njegova majka zato što mu je oduzela normalno detinjstvo. Njeno ponašanje se graniči sa zlostavljanjem. Zašto mu nije puštala Diznijeve crtaće i vodila ga u igraonice? Ko zna kako je ta kulturna deprivacija uticala na njegovu psihu? Možda će i on da misli da je sve to glupost?

4. Zatim su tu i psiholozi koji tvrde da on, iako inteligentan nije ni izbliza toliki genije kao Novak Đoković. Matematička takmičenja ne znače ništa, za razliku od teniskih takmičenja koja su važna za taj sport i koja čine njegovu suštinu. Uspeh na njima ne predviđa uspeh u karijeri, tvrde oni stručno, i zato matematičke talente ne treba podsticati. Nema koristi od toga, niti garancije da će oni izumeti nešto genijalno. Zato su prepušteni snalažljivsti svojih roditelja. Ne treba ih ni hvaliti da se ne uobraze i ne umisle koješta. Ne zanima nas ni njihovo mišljenje o dotičnim psiholozima, ako se neko od njih preorjentiše na društvene nauke.

5. Matematički talenti nepravedno zasenjuju decu koja su mnogo značajnija i koja treba da dobijaju mnogo više pažnje. Ta deca će sigurno biti nešto izuzetno kada porastu, za razliku od matematičara. Takvi trebaju ovom društvu i to je čak i Teodorova majka prepoznala i objavila u otvorenom pismu od pre par godina.

6. Matematički talenti i drugi intelektualno nadareni pojedinci izazivaju opasan psihološki kompleks- Kainov kompleks. Nisam psiholog i ako vas zanima guglujte, ali oni su strašno patogeni. Zato ih treba najuriti iz  države. Oni upropašćavaju ovaj napaćeni narod gore od svih političara i estradnih zvezda zajedno.