Poznata ličnost iz moga sna- saznajte ko je to

   Dragi moji čitaoci, ponekad mi je žao zbog toga što ponekad izlupetam neku malecku glupost na svom blogu. Tako je bilo i sa onom idejom o Mythbasterima. Pitam se jesam li ja toliko otkačena ili sam neki nepriznat genije. Mislim je o tome i danju i noću i ta razmišljanja su mi se uvukla i u snove...Usred standardnog košmara o pokojnim precima, diplomskom radu i beogradskim bazenima pojavio se ni manje ni više nego Ivica Dačić koji se zajedno sa ostalima pijan valjao po podu pod dejstvom magičnog eliksira-Tomine rakije. To vam daje ideju kakvu paklenu podsvest ja imam, pa ako vas to vređa, oprostite mi. Jung je govorio o tome da svaki san ima svoje značenje...

   I u nedostatku boljih ideja to me je navelo da malo elaboriram i odbranim svoju ideju i objasnim epohalne posledice njenog realizovanja. Pozivam vas da mi napišete neki komentar, jer stvarno mi znači. Ako neko od vas ima veze na Discovery kanalu, molim vas neka ih upotrebi jer je ova ideja jako značajna za ceo region.

   Mogla bi da pomogne našoj državi u doba ekonomske krize, znate već da nemamo vladu pa mi obični blogeri moramo da pokrećemo inicijative. Adam i Jamie su već iskusni u ovim stvarima, ali moram da im pomognem oko nekih finesa.
   Prva je to što Amerikanci ne razlikuju naše političare. To je OK, ni mi ih baš ne razlikujemo, ako ćemo da budemo iskreni...Začudilo me je jedino to što ih naši susedi, Hrvati i Bošnjaci dobro razlikuju i među njima vide neku razliku. Ja lično mislim da razlike baš i nema, a ako i ima meni izmiče. Navešću primer tipičnih grešaka koje mogu da se potkradu, jer ipak bi mogao da izbije međunarodni skandal, a možda i neka tužba koja bi dodatno opteretila državni budžet. Ako bude tužbe, ja neću da snosim nikakvu odgovornost.
  1. mešanje političara, hibridizacija

Osim Torisa za koga se neko potrudio da napravi sliku u opticaju je i Tačić.
 2. mešanje političara sa likovima iz filmova, što može da dovede do skupe tužbe za autorska prava, tako da ne sme da se desi. Zamislite kada bi i mi dobili premijera Borata.

   Boris Tadić- Bora T
  3. mešanje pravih političara i njihovih programa i raznih reklamnih sadržaja.

 Da se Inspektor Blaža kandidovao, dobio bi moj glas bez razmišljanja. Zamislite moje razočarenje kad ga ne nađoh na izbornom listiću.
    Pošto sam razjasnila te potencijalno opasne finese prelazim na mitove i neke od načina za njihovo proveravanje. Ograničiću se na nekoliko da bi mogli da stanu u jednu emisiju (veze, please).
1. Kako su vampiri naš nacionalni brend valjalo bi dokazati da li je Dačić zaista vampir. Ovo mi je važno zbog toga što je on čovek iz mog sna, mislim da je bio i pun mesec, pa se možda i mene ovo tiče. Uglavnom, ovo nije problem, Adam i Jamie znaju šta treba...

2. Svima je poznato kolika je ekonomska kriza, tako da bih ovaj mit naglasila kao jako značajan. Treba dokazati da li su naši finansijski eksperti zaista sposobni ljudi ili su prevaranti. Kako, pitate se. Uspomoć onog mita o tome da ne bi mogli ni tri guske da sačuvaju.

 Trebalo bi im dati svakom po tri guske na čuvanje i videti šta će biti sa njima. Osim toga ove plemenite životinje mogu da prežive ako ih očerupate do gole kože, ali ostaje pitanje da li baš moraju toliko da jedu, mogu li da prežive sa 30% manje hrane, možda i sa 60%? Kada bi se našao odgovor na ovo pitanje mogli bi da pomognemo Grčkoj, Španiji i celoj EU.
3. Onda ima jedno pitanje koje bi mi možda popravilo samopouzdanje. A može da se upotrebi i nauka. Naime, analitičari tvrde da su osobe koje su glasale na prethodnim izborima glupe, imaju manji IQ, između ostalog. To me je baš zabolelo i povredilo moj ego!

   Ovaj mit ima dva dela:
-da li je to istina-nadam se da nije
-kako su analitičari to utvrdili, njihova metodologija i način rada
  Ja mogu da budem skeptična koliko god hoću i da kažem da se inteligencija ne može odokativno izmeriti, da postoje standardizovani testovi koje vrše za to specijalno obučeni psiholozi, pa da ni oni nisu uvek 100% pouzdani. Ali možda sam je u fazi poricanja što je prirodan psihološki fenomen. Ja ne mogu da svarim činjenicu da je moj IQ manji od komšijskog, ja mislim da je moj najveći u kraju... Ali ukoliko zaista IQ može da se izmeri bez našeg svesnog učešća onda možemo to da patentiramo i da popunimo one rupe u budžetu. I onda nema štednje! Jedini problem bi bili članovi Mense, jer bi tu bilo sukoba interesa, znate i oni nude uslugu testiranja inteligencije...ma zaboravite, I just want the truth.
4. Mitovi vezani za Tominu rakiju- nađoh na Internetu podatak da litar košta oko 2700 dinara i da ima antibakterijsko, antidepresivno, anksiolitičko, antiinflamatorno, antipsihotičko dejstvo, poboljšava koncentraciju i deluje kao superafrodizijak za oba pola. Odmah sam poželela da je probam, ali mi se čini da nije u mom platežnom dometu. Bar ne zasada.

 I zato molim nekog iz SNS-a da pošalje Adamu i Jamie-u po litar da ispitaju ove tvrdnje. Takođe i meni bi dobro došao sample, čini mi se da je u njoj odgovor na sve moje probleme.
 5. Ako ostane vremena u emisiji, neka srede da Inspektor Blaža izađe na date sa Pamelom Anderson. Bez ikakvih mitova, samo želim da vidim- THE HAPPY END.

Melanija, wannabe Mythbaster

  Moram da se izvinim čitaocima zbog prevelikog bavljenja politikom, ali ta tema me iz  nekog razloga prosto fascinira u poslednje vreme. I ma koliko se ljudima oko mene činilo da ja znam dosta toga, postoje stvari koje mi uopšte nisu jasne. Kao na primer to da se izbori mogu uporediti sa nekom tamo evropskom trkom. Mislim da je to ružno i pretenciozno i nadasve nepravedno prema svima, naročito sportistima. Oni su zaista morali da treniraju i da se odreknu mnogo čega, dok je to sa politikom jedna ružna svinjarija.
   Možda je za moje stanje odgovorno moje preterano gledanje TV-a, možda nešto drugo, ali fascinira me to koliko se moje mišljenje o svemu tome razlikuje od onoga šta se može čuti i pročitati na tu temu. Kažu su novinarstvo i mediji loši, prava sramota i sa tim se slažem, ali šta je mnogo, mnogo je...

 Mislim da su se pojavili mnogi mitovi vezani za politiku i da bi nam tu mogli pomoći samo Amerikanci, zapravo dva simpatična Amerikanca- Adam Savage i Jamie Hyneman. Mislim da to spada u njihov domen delatnosti. Ne znam kako će to da dokažu jer se oni više bave prirodnim naukama, ali nema niko bolji od njih ili barem ja ne mogu da se setim.

 Oni nisu moj prvi izbor, ali nedavno su me razočarali neki profesori sa filozofskog fakulteta. To nije prvi put da me neko od profesora sa filozofskog fakulteta razočara, ali neću sada o tome. Identifikovala sam sledeće mitove koji me zbunjuju:
1. Da je Tadić bio jako dobar predsednik. Da je vođena odlična spoljna i unutrašnja politika. Da u njegovoj stranci ima eksperata za privredu i ekonomiju bez kojih bismo propali odmah. Da nikad nisu ništa loše uradili i da nezadovoljstvo naroda potiče od neznanja. Da nema korupcije i da su zaposeni samo vrhunski eksperti, a ako i ima  korumpiranih i neobrazovanih malo ih je i jedva da je bilo ko išta primetio. Da je Ivića Dačić vampir koji je upropastio Tadića.

  2.Da niko na ovom svetu ne bi prihvatio Tomislava Nikolića i da to rade jedino iz svoje posvećenosti demokratiji (jer zaboga on je ipak izabran na izborima i iz tog razloga legitiman). Da on zaslužuje svaku kritiku iako realno gledano nije dugo bio na vlasti. Da ima sumljivu prošlost neprihvatljivu našim susedima, (sa kojima smo tad bili u neprijateljskim odnosima), tzv istorijsku odgovornost... i bože šta to uradismo iz inata? Zar nam nije jasno šta možemo da izgubimo?

3. Da smo prosto-naprosto glupi, naročito mi koji smo glasali. Mi smo neobrazovani, fašistički nastrojeni, homofobični, imamo niži IQ i lagali smo one fine ljude koji su sprovodili istraživanje javnog mnjenja. Zato su naši politički analitičari ispali budale i sad ih niko ne poštuje. Nisu oni krivi, mi smo. Jednog dana ćemo morati da preuzmemo odgovornost i da se suočimo sa tim. Otkud nam ideja da glasanje treba da bude tajno?-d'oh

4. Da ne poštujemo evropske vrednosti, ne znamo šta su i kako konkretno izgledaju. Ne razlikujemo DS i DSS, ili URS i LDP, ili LDP i SPS ili... i nemamo pojma šta je to u njihovim programima. A opet glasamo! Ne verujemo političarima, neki od nas ne veruju čak ni u pokojnog premijera Đinđića, čak ni za njega ne bi mogli da stave ruku u vatru. Zar ne znamo šta je bio 5. oktobar?
  U ovome su najgore generacije koje su odrastale ili su rođene devedesetih godina. Trebali bi da uče umesto što se kinđure za maturu i dane provode u nekim besmislenim aktivnostima. Kakve su tek sebi uzore izabrali...to nije normalno. Jednog dana će još i Nemačkoj da objave rat- samo ako se dočepaju vlasti. A to nije evropski i zato je bolje da se stariji ljudi bave politikom. I zarad stabilnosti ne treba nikad da se menjaju, ali zbog demokratije moraju biti izabrani na izborima-d'oh.

5. Ne razumemo se u ekonomiju i u to šta je opravdano trošenje novca. Ne kapiramo marketing. Imam teoriju o tome da je upravo marketing doveo do tako male izlaznosti na izbore jer je revoltirao glasačko telo. Nije žvaka za seljaka kako to izreka kaže. Kako možemo da povezujemo neke nepovezane stvari? Zar smo mislili da je novac za kampanju mogao biti bolje i humanije utrošen?

 Kako smo mogli da mislimo da je mnogo potrošeno i tako reći bačeno u vodu?

I otkud to da očekujemo da sa istim uspehom kojim finansiraju stranku mogu i da vode finansijsku politiku države? To su različite stvari!!!-d'oh