4/04/2012

Danas mi je rođendan

   Nadam se da vam nisam previše nedostajala i da mi niste zamerili na tome što sam proredila postove. Jednostavno nisam bila raspoložena za pisanje bilo čega pametnog ili zanimljivog, a i samoj mi se smučilo da se žalim na sve na svetu, uključujući i sebe.
    Inspiraciju za današnji post mi je dao razgovor koji sam čula na ulici. Jedna devojčica je pitala svoju mamu da li treba da u školi svima kaže da joj je rođendan. Njena mama joj je rekla da to ne radi jer to nije lepo.
   Pošto je i meni danas rođendan izneću par misli na tu temu i evocirati par uspomena... koje nisu previše tragične.

   Ja prosto obožavam rođendane i jednostavno ne shvatam ljude koji mogu da kažu da je to jedan običan dan, a najviše mrzim kada neko zaboravi da mi čestita rođendan. Posvetila sam jedan post tome kako sprečiti da vam se tako nešto dogodi, tako da možete da pogledate.
   Prezirem ljude koji govore kako ne treba slaviti rođendan jer smo stariji. Oni su najveće budale na svetu, a još su gluplji oni koji nas ''teše'' zbog toga što smo tako matori. Ovo mi se nije lično desilo, ali jeste mojoj rođaci koja je neki dan napunila 25 godina. Pa vi sada sami procenite...
   Mislila sam da u današnje vreme niko živi ne uči decu nekim zastarelim glupostima kao što je ona gore navedena majka.  Šta ima loše u tome da se dete pravi važno ili da malo gnjavi sve oko sebe sa rođendanom? I kome još to pa smeta? Razumem da je možda generacija mojih roditelja verovala u takve gluposti i da su njih zaista tako učili, ali kako je moguće da u ovom veku i vremenu, u posttranzicionom društvu (tako sam čula na TV-u) neko uči dete da bude toliko preskromno, kada se čini da to više nije vrlina nego ogromna mana i psihološki kompleks? Zar ne bi bilo lepo imati ovakva sećanja iz detinjstva...
    Meni se desilo jedne godine da sam posle celog dana čekanja da se neko seti mog rođendana pobesnela i izgrdila svoju babu. Zar je toliko teško setiti se rođendana ako imate svega tri živa unuka?

  Možda sam jedina osoba koja razume nečiji poriv da od svog rođendana napravi državni praznik. Ne mislim da je to bezveze, ima u tome nečeg dirljivog.  Ne znam zašto, ali vrlo sam sentimentalna zbog takvih stvari...

   To je moje razmišljanje o toj temi i ako ste zaboravili nečiji rođendan ili rastužili neko dete-sram vas bilo.
   I još nešto, ne mogu da odolim...

Нема коментара:

Постави коментар