U inat Angelini Jolie

   Rešila sam da ipak napišem nešto što bi moglo da bude i korisno. Odavno već nisam, pa sam ovaj put rešila da se pozabavim pitanjem od nacionalnog značaja. Imam predloge koji bi mogli da unište neprijatelja br. 1 naše države. To je naravno, Angelina Jolie. Kako je mogla da odbije da poseti našu državu u predizbornoj godini? Baš sada kada nam je najpotrebnija?

   Iskreno rečeno nisam raspoložena da gledam film, jer nisam ljubitelj nasilnih sadržaja i saosećam sa sentimentom ljudi koji su ogorčeni njenim filmom. Film opisuju kao još jedan war-porn, nešto što je sličnije našoj kinematografiji nego holivudskoj. Samo što njen film nije toliko užasan da bi ga zabranili...
    Neki od naših glumaca zahtevaju od nas da pogledamo taj film, jer bi mogli da doživimo katarzu i shvatimo nešto jako važno. Nešto što ni jedno umetničko delo pre toga nije uspelo, nešto što samo treba pogledati i što će učiniti da svi ratovi na svetu prestanu jer su tako ružni. Nešto što će razrešiti iskonsku borbu između dobra i zla u čoveku i sprečiti nas da ratujemo sa susedima. Jer u tome se sastoji snaga holivudskih filmova koji su svi do jednog vrhunska umetnička ostvarenja. Ali ne bih sada o moći prave umetnosti.
    Najgore je to što nas Angelina ne voli kao narod, što ne želi da poseti Beograd i naše državno rukovodstvo. To me je najviše iznerviralo i predlažem nekoliko stvari koje bi mogli da učine jer je inat sve što nam je ostalo. To je naš jedini brend.
1. Predlažem o državnom trošku snime romantičnu komediju sa Jenifer Aniston u glavnoj ulozi, pošto između njih dve postoji suparništvo. I pošto nije naša državljanka ne moraju da joj daju nacionalnu penziju!!!
    Mogu da naprave lepu ljubavnu priču u kojoj prikazuju kako su naši muškarci najzgodniji na svetu (lepši  od Turaka) i tako doprinesu našem nacionalnom ugledu.
   Za njenu ljubav mogu da se bore npr Ivan Bosiljčić i Vojin Ćetković, ostatak glumačke ekipe  nije ni važan. Mogu da adaptiraju taj film i naprave od njega seriju za RTS. Time bi ubili dve muve jednim udarcem.

   Angelina će moći samo da se nervira jer ni Bred nije više zgodan i mlad kao nekad.
 2. Trebalo bi favorizovati sve ostale holivudske zvezde, pa će ona postati ljubomorna i nerviraće se kada shvati kakvu je izuzetnu priliku propustila. To što je napisao Wikileaks nije istina, naše državno rukovodstvo nije neozbiljno i glupo i mi imamo ogromnu i važnu ulogu u svetu.

   3. Naše estradne i javne ličnosti treba da u znak protesta prestanu da ugrađuju silikone u usne ili da ih uklone ako je to moguće. Sada je Kim Kardashian glavni seks-simbol i treba nju da imitiraju. I to ne kažem samo zato što bi mi to bilo zabavno da vidim, to je nov evolucioni trend i to je ono što muškarci sad vole.

 4. Trebalo bi da putem veštačke oplodnje stvore barem osmorke i time je iznerviraju jer ona to ne može. Bilo je takvih pokušaja u svetu, ali nažalost oni nisu upotrebljeni u predizborne svrhe. Bitka bebama, to je pravo rešenje. Sarkozi je na primer tako podigao svoj rejting, a pošto u našoj državi vlada bela kuga osmorke bi mnogo popravile stvari. Valjda neko od političara ima suprugu koja bi to uradila, ako nema neka je pod hitno pronađe.

5. Mogu da naprave njenu voštanu figuru. Ona sigurno to neće prihvatiti dostojanstveno i miroljubivo kao Novak.

Treba da smanjim doživljaj...

   Pišem ovo posle izvesne pauze i nadam se da mi ne zamerate na tome. Nisam bila raspoložena da napišem bilo šta zanimljivo ili kreativno. Ne verujem da bi to što mi je padalo na pamet moglo da razonodi bilo koga...
   Neću vam objašnjavati razloge, možda su lični, možda čak i tragični, ali sasvim sigurno bi ova pauza bila veća da nisam dobila jednu vrlo zbunjujuću poruku.

   Zamislite samo, jedan od vas mi je napisao poruku, tako da sam došla do zaključka da ipak postoji neko ko čita moj blog.

   I taj neko misli da ne treba da odustajem od pisanja. Čak je i uspeo da navede par lepih reči za mene (ako sam dobro shvatila).
   Ali postoji nešto veoma uznemiravajuće u toj poruci što mi je skrenulo pažnju na jedan problem koji bi mogao da se pojavi. Naime, ta osoba misli da bi moj blog mogao da privuče besposlene psihologe.

    Iskreno se nadam da ta osoba nije psiholog i da ne misli da sam jedna od onih osoba koje samo psiholozima mogu da budu zanimljive. Mislim da nisam jedina koja u svom blogu evocira uspomene na detinjstvo i mladost, istina je da te uspomene nisu ni malo lepe, ali to ne znači da mi treba lečenje. Svako ko piše o nečemu, hteo to ili ne prenese jedan deo svojih iskustava koja su po pravilu subjektivna.
    Kada čitam neki blog, upravo je to nešto što može da me zainteresuje. Upravo takve stvari su mi najviše značile. Neke od suviše ''ličnih'' priča su mi donele izvesnu utehu i doprinele da drugačije sagledam svoju situaciju. Na šta bi Internet ličio kada takvih priča ne bi bilo, kada bi postojali samo komercijalni sadržaji i mudrosti dostojne ženskih časopisa i self-help psihologije?
    Nisam osoba koja uživa u tome da se ispoveda, nemam potrebu da ispričam baš sve što mislim, nije mi čak ni stalo do toga da imam neki ogroman broj čitalaca. Jednostavno sam bila obeshrabrena i rešila sam da ''smanjim doživljaj'' pošto niko i ne čita moj blog...A možda sam konzumirala malčice alkohola. Uglavnom tako je nastao onaj post u kome se žalim na to da niko ne čita moj blog, kako sam se ugojila, kako su političari grozni a njih svi slušaju...Izvinjenje je usledilo u sledećem postu, ali šteta je učinjena...ili nije, pošto se i gore stvari opraštaju i političarima. Možete valjda i meni da oprostite.
   Možda je taj čitalac neka vrsta blogerske karme jer sam i ja svojevremeno pisala komentare ljudima i ostavljala ih u potpunoj nedoumici u vezi toga šta je autor mislio i zašto je zaboga baš njih izabrao. Njima neću da se izvinjavam jer oni to ne bi razumeli. Bukvalno nema šanse da razumeju ovaj jezik, a verovatno su razumeli moje poruke iako možda nisam imala osećaj za neke finese u izražavanju na njihovom jeziku. Imajte samo na umu da sam ja prva definisala ovaj pojam- blogerska karma. Ko zna...iako je onaj moj čitalac anoniman, sigurno će neko nekad i njemu napisati neki komentar.
   Ne znam samo kako je taj čitalac uspeo da se provuče kroz život bez ozbiljnijih problema i patnje, ali drago mi je što jeste. Pozdravljam ga ovom prilikom.
    Možda sam preterala i možda to o čemu sam pisala nije ni malo lepo, ali ne mislim ni da je neverovatno tragično. A sada želim da izrazim svoja osećanja na jedan društveno prihvatljiviji način, kao što se već od žena u ovom savremenom društvu očekuje. Pošto boja laka za nokte govori mnogo o karakteru osobe ženskog pola, pokazaću vam kakav trenutno nosim.

   Slikala bih svoje ruke, ali su mi se istrošile baterije na fotoaparatu. To je najpribližnija boja. Analizirajte i dobro razmislite o tome šta to znači. Neću da vas smaram ličnim pričama, kada ovo bolje odslikava moju individualnost.