Zašto ljudi ne vole moj blog?

   Mislim da je krajnje vreme da ponovo počnem da pišem jer sam sigurna da nekome od mojih čitalaca nedostajem (ma šta statistike pokazivale). Odbijam da poverujem da baš nikoga ne zanima ono što ja imam da kažem, pa nisam valjda ja neka nepopularna osoba?
   Uostalom, moram i ja da se prilagodim savremenim trendovima i prestanem da razmišljam na tako staromodan i prevaziđen način. Da li ste videli bilo koga da pokazuje takav stepen samokritičnosti, šta bi bilo sa političarima kada bi zaista počeli da preispituju svoje reči i dela i utisak koji mogu da ostave na nekoga...

   Da li iko od njih ikada sumlja u sebe? Da li možda pomisli da je ispao glup i nevaspitan i da stara priča koju je milion puta izdeklamovao ne znači apsolutno ništa.
   Umesto toga važan je medijski prostor i svaki publicitet je dobar publicitet, nema veze šta se piše dok je pored teksta lepa slika. I magija će se desiti...

   Ohrabrena ovom logikom rešila sam da nastavim da pišem blog. Toliko o tome i čak ako mi neko napiše komentar kojim mi poručuje da odustanem od toga, neću ga poslušati!!!
   Zar je važno biti popularan? Možda je i meni pomalo ispran mozak pa padam u očajanje jer nisam popularna. I ne samo to nego i moji čitaoci po svoj prilici ne nailaze na moj blog jer traže neke nepristojne sadržaje (drugi blogeri tvrde da im se ovo dešava, pa sam pomalo razočarana). To osećanje liči na onaj stereotip iz američkih-tinejdž filmova gde se neki luzeri stide sebe što nisu popularni i što saginju glave pred popularnim ljudima. Možda čak i žele da sebe učine malo atraktivnijima u želji da se dopadnu ljudima. Moj instinkt bi bio da i dalje tvrdoglavo teram po svome. I posle dugog niza godina pojaviće se neko ko će poštovati moje mišljenje...

    Ili da možda krenem u korak sa svetskim trendovima i ugledam se na uspešnije od sebe.

   Oduvek sam mislila da je glupo imati uzore u medijskim ličnostima i zgražavala se nad ljudima koji ih imitiraju, ali primetila sam da ima nečega u tome, iako mi nije baš najjasnije čega. Ali tu se javlja pitanje hoće li neko uzdisati pred mojim slikama u kupaćem kostimu ili ću to činiti samo ja za nekih dvadesetak godina. I odlučila sam da ne eksperimentišem za sada. Jer i mene još uvek muče problemi sa samodisciplinom, a suviše je hladno da idem u teretanu ili na plivanje... tako da vas ostavljam u neizvesnosti kada će se i da li će se takve slike pojaviti. U svakom slučaju drago mi je što se sada muškarcima dopadaju žene sa pozamašnim zadnjicama pošto sam se pomalo ugojila i mogu da se pohvalim da sam u trendu.
   Ova dilema je prevaziđena i izvinjavam se zbog onih saveta u vezi dijeta koje sam vam prethodno delila. Ne morate da mučite sebe.

  Ali kako će to doprineti tome da ljudi počnu da čitaju moj blog? Ako imate neki savet, slobodno ga navedite, tako će i meni biti jasno.