Napravila sam pauzu u pisanju jer nisam htela da postanem izvor pesimizma i zlovolje, da stvorim jedan od onih tekstova koji vas ubiju u pojam ako slučajno naletite na njega. Mislim da bi svako trebao da postupi tako, jer se ljudi inače žale na sve i svašta i previše je negativnosti na sve strane.
Neraspoloženje dođe i prođe, za problem koji nam je juče izgledao nepremostivo, danas zaključimo da je glupost koju smo umislili i tako sve dođe na svoje mesto. Mislim da u takvom stanju duha čovek može da postane neopisivi smor i da treba da napravi pauzu od pisanja bloga, a i od čitanja tekstova koji se bave ''problematikom'' koja ga muči. Nekad je najbolje ne razmišljati previše i ne razrađivati detaljne planove o nečemu što je izvan naše kontrole. Ništa ne traje zauvek i uvek postoji mogućnost da bude bolje. Možda upravo ta razmišljanja mogu da nam zagorčaju život i spreče nas da sagledamo to što je lepo u životu.
Savetovala sam vam da izbegavate gnjavatore, a ponekad morate da izbegavate i svoja sopstvena razmišljanja i što je još važnije zapisivanje istih. I nemojte da za savet pitate ''istomišljenike''.
Nadam se da ćete mi oprostiti za onaj prethodni post.
Razmišljala sam o tome šta bi to moglo da vas zanima i došla sam do toga da je to tema koja vas zanima a koja takođe može da ima štete od prevelikog razmišljanja. Reč je o zavođenju.
Sigurna sam da su mnogi čitaoci imali nešto sasvim drugo na umu kada su pronašli moj post na tu temu. I meni na pamet padnu oni saveti koje uvek i svuda možete da pročitate i koji vam donose više štete nego koristi i kao posledica toga se javljaju ljudi koji se ponašaju kao totalne budale. Naime, treba postati sasvim drugačija osoba, ponašati se neprirodno i otužno i očekivati neopisivu sreću i zadovoljstvo.
Ovi oblici ponašanja poprimaju dva oblika- jedan koji je preporučen za žene i drugi koji je preporučen za muškarce. I zaista nalazimo ljude koji se iz nekih, samo njima znanih razloga tako ponašaju. Oni znaju tačno 365 načina da nas zavedu i opčine tako da ih nikada nećemo zaboraviti. Oni su za nas jako fatalni i pred njihovim šarmom mi smo nemoćni.
U realnosti mi srećemo ''ribe'' i ''frajere'' od kojih nam još na prvi pogled pripadne muka. Čuli smo pre istovetne priče, videli slične odevne kombinacije i ponekad čak pobegnemo od njih i pre nego što i stignu da bilo šta izgovore. Mnogi se čude tome što devojke beže od njih i pre nego što stignu da im bilo šta kažu, a ja mislim da to upravo posledica takvih priča, nešto kao posttraumatski stresni sindrom. To ne treba shvatiti lično već kao deo jedne masovnije pojave. Ako nekoga muči ova dilema, mislim da je ovo uzrok.
Postoje i sponzoruše koje se u izboru partnera rukovode materjalnim razlozima i zaista ne znam kako drugačije osvojiti ovakvu osobu. Poznavala sam nekoliko ovakvih devojaka, poznata mi je logika njihovog razmišljanja i mi možemo da ih osuđujemo, ali mi nikad nije bilo jasno zašto. Ljudi imaju različite prioritete, a neki od njih najviše cene novac i ''društveni uspeh''.
Ne mislim da su sve žene takve, niti da su muškarci prevareni na bilo koji način. Svako dobije ono što traži i ako svojom voljom pristane da ga neko materjalno iskorišćava, to je njegov izbor. Možda toj osobi nešto nedostaje, možda se trudi da time prikrije svoju glupost i neobrazovanost, loše manire, lošu narav ili impotenciju, nesigurnost, možda ne želi da se potrudi oko osobe koju treba da zaista osvoji. To je lakši način, jednostavno on dobija sve tako što će platiti za to. Svi oko njega vide njegov ''uspeh'' i to je dovoljno.
Verovatno se i oni čude nečijoj potrebi da nađe ''srodnu dušu'' ili ''ljubav''. Oni ljude doživljavaju kao nešto što se kupuje i ne udubljuju se, njihov partner za njih nije osoba i ne zanimaju ih tuđa osećanja ili bilo šta slično. Mislim da ih ne treba shvatati kao žrtve.
I svi su razočarani kad ispod ''fancy'' fasade pronađu ispraznu i nezanimljivu ličnost, nekoga sa kim ne mogu da razgovaraju, nekoga ko ih ne poštuje niti smatra za osobu.
Postaju deo nekog kulturnog stereotipa koji im niti odgovara, niti donosi bilo šta dobro. I to nas ''normalne'' dovodi u veliku dilemu, mislimo da smo upravo mi ti koji ne razumeju, da nam nedostaje informacija...da li smo možda mi ti koji treba da se prilagodimo. Naše priče su nešto što se ne zna, dok su drugi ljudi večito zaljubljeni, srećni i voljeni. Čak i oni najodvratniji.
A upravo su oni ti koji sebe svode na neke vulgarne karikature.
Nije potrebno nabrajati šta je sve potrebno da biste bili poželjna žena.
Ili kako uopšte treba da izgleda i da se ponaša prava žena...
Poneko čak toliko utone u ove iluzije da ne primećuje ljude oko sebe kojima se on strašno dopada i koji pokušavaju da ga zavedu. To je prava tragedija. I onda se čude šta je to sa ljudima, mrze ih i govore odvratne stvari o njima...a u stvari su sami krivi za to.
Neraspoloženje dođe i prođe, za problem koji nam je juče izgledao nepremostivo, danas zaključimo da je glupost koju smo umislili i tako sve dođe na svoje mesto. Mislim da u takvom stanju duha čovek može da postane neopisivi smor i da treba da napravi pauzu od pisanja bloga, a i od čitanja tekstova koji se bave ''problematikom'' koja ga muči. Nekad je najbolje ne razmišljati previše i ne razrađivati detaljne planove o nečemu što je izvan naše kontrole. Ništa ne traje zauvek i uvek postoji mogućnost da bude bolje. Možda upravo ta razmišljanja mogu da nam zagorčaju život i spreče nas da sagledamo to što je lepo u životu.
Savetovala sam vam da izbegavate gnjavatore, a ponekad morate da izbegavate i svoja sopstvena razmišljanja i što je još važnije zapisivanje istih. I nemojte da za savet pitate ''istomišljenike''.
Nadam se da ćete mi oprostiti za onaj prethodni post.
Razmišljala sam o tome šta bi to moglo da vas zanima i došla sam do toga da je to tema koja vas zanima a koja takođe može da ima štete od prevelikog razmišljanja. Reč je o zavođenju.
Sigurna sam da su mnogi čitaoci imali nešto sasvim drugo na umu kada su pronašli moj post na tu temu. I meni na pamet padnu oni saveti koje uvek i svuda možete da pročitate i koji vam donose više štete nego koristi i kao posledica toga se javljaju ljudi koji se ponašaju kao totalne budale. Naime, treba postati sasvim drugačija osoba, ponašati se neprirodno i otužno i očekivati neopisivu sreću i zadovoljstvo.
Ovi oblici ponašanja poprimaju dva oblika- jedan koji je preporučen za žene i drugi koji je preporučen za muškarce. I zaista nalazimo ljude koji se iz nekih, samo njima znanih razloga tako ponašaju. Oni znaju tačno 365 načina da nas zavedu i opčine tako da ih nikada nećemo zaboraviti. Oni su za nas jako fatalni i pred njihovim šarmom mi smo nemoćni.
U realnosti mi srećemo ''ribe'' i ''frajere'' od kojih nam još na prvi pogled pripadne muka. Čuli smo pre istovetne priče, videli slične odevne kombinacije i ponekad čak pobegnemo od njih i pre nego što i stignu da bilo šta izgovore. Mnogi se čude tome što devojke beže od njih i pre nego što stignu da im bilo šta kažu, a ja mislim da to upravo posledica takvih priča, nešto kao posttraumatski stresni sindrom. To ne treba shvatiti lično već kao deo jedne masovnije pojave. Ako nekoga muči ova dilema, mislim da je ovo uzrok.
Postoje i sponzoruše koje se u izboru partnera rukovode materjalnim razlozima i zaista ne znam kako drugačije osvojiti ovakvu osobu. Poznavala sam nekoliko ovakvih devojaka, poznata mi je logika njihovog razmišljanja i mi možemo da ih osuđujemo, ali mi nikad nije bilo jasno zašto. Ljudi imaju različite prioritete, a neki od njih najviše cene novac i ''društveni uspeh''.
Ne mislim da su sve žene takve, niti da su muškarci prevareni na bilo koji način. Svako dobije ono što traži i ako svojom voljom pristane da ga neko materjalno iskorišćava, to je njegov izbor. Možda toj osobi nešto nedostaje, možda se trudi da time prikrije svoju glupost i neobrazovanost, loše manire, lošu narav ili impotenciju, nesigurnost, možda ne želi da se potrudi oko osobe koju treba da zaista osvoji. To je lakši način, jednostavno on dobija sve tako što će platiti za to. Svi oko njega vide njegov ''uspeh'' i to je dovoljno.
Verovatno se i oni čude nečijoj potrebi da nađe ''srodnu dušu'' ili ''ljubav''. Oni ljude doživljavaju kao nešto što se kupuje i ne udubljuju se, njihov partner za njih nije osoba i ne zanimaju ih tuđa osećanja ili bilo šta slično. Mislim da ih ne treba shvatati kao žrtve.
I svi su razočarani kad ispod ''fancy'' fasade pronađu ispraznu i nezanimljivu ličnost, nekoga sa kim ne mogu da razgovaraju, nekoga ko ih ne poštuje niti smatra za osobu.
Postaju deo nekog kulturnog stereotipa koji im niti odgovara, niti donosi bilo šta dobro. I to nas ''normalne'' dovodi u veliku dilemu, mislimo da smo upravo mi ti koji ne razumeju, da nam nedostaje informacija...da li smo možda mi ti koji treba da se prilagodimo. Naše priče su nešto što se ne zna, dok su drugi ljudi večito zaljubljeni, srećni i voljeni. Čak i oni najodvratniji.
A upravo su oni ti koji sebe svode na neke vulgarne karikature.
Nije potrebno nabrajati šta je sve potrebno da biste bili poželjna žena.
